PULS METROPOLE

U Zemunu na dan obeležavanja godišnjice bitke za Nandorfehervar

Otkriven spomenik Janku Sibinjaninu

Predsednici Srbije i Mađarske, Aleksandar Vučić i Janoš Ader, otkrili su protekle nedelje, prilikom zvanične posete Srbiji mađarskog predsednika, spomenik Janošu Hunjadiju, u srpskom narodu poznatom kao Janko Sibinjanin, na Keju oslobođenja u Zemunu. Svečanoj ceremoniji prisustvovali su ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor, zamenik gradonačelnika Goran Vesić i brojni građani.
Skupština Grada Beograda usvojila je 20. aprila 2017. godine odluku o podizanju spomenika, a na inicijativu Ambasade Mađarske, kako bi se kod građana širila svest o istorijskoj povezanosti između dva naroda.
Vojskovođa Janoš Hunjadi (1387–1456), u Srbiji poznatiji kao Sibinjanin Janko, dobio je spomenik u Zemunu na dan obeležavanja godišnjice bitke za Nandorfehervar, što je mađarski naziv za Beograd, protiv Otomanskog carstva 1456. godine. Autor spomenika je umetnik iz Budimpešte Ištvan Madaraši. Statua Sibinjanina visoka je 2,3 metra, a izlivena je od bakra.
Pre 562 godine vojska predvođena Hunjadijem pobedila je otomansku vojsku na Kalemegdanu kod Sahat-kule. Tri nedelje posle pobede nad Turcima, u okolini Beograda, u kampu njegove vojske zavladala je epidemija kuge, od koje je i sam oboleo, a kasnije i umro.

Gradonačelnik Radojičić ugostio

ambasadora Rusije Bocan-Harčenka

Susret prijatelja

Ubeđen sam da je Beograd na dobrom putu da postane jedan od najlepših evropskih gradova, što u regionu već jeste, primećuje Njegova ekselencija ambasador RF

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić ugostio je protekle nedelje u Starom dvoru ambasadora Ruske Federacije u Srbiji Aleksandra Bocan-Harčenka. Dvojica zvaničnika razgovarala su o daljem unapređenju odnosa između Srbije i Rusije, odnosno Beograda i Moskve.
„Razgovarali smo o bliskim odnosima i prijateljstvu Rusije i Srbije i složili se da je saradnja dveju zemalja na visokom nivou. Takođe je bilo reči o unapređenju postojeće saradnje u periodu koji je pred nama. Aleksandar Čepurin, prethodni ambasador Rusije, dao je veliki doprinos odličnoj saradnji između Rusije i Srbije, ali i Beograda i Moskve, a nema sumnje da ćemo i sa gospodinom Bocan-Harčenkom imati odličnu saradnju u oblastima kulture, ekonomije, privrede, sporta, ali i ostalim segmentima“, rekao je gradonačelnik.
Ambasador Rusije u Srbiji naglasio je da je sastanak s gradonačelnikom Beograda za njega bio jedan od prioriteta po dolasku na novu dužnost, pre svega zbog činjenice da se u prestonici Srbije oseća prijatno od prvog dana.
„Ubeđen sam da je Beograd na dobrom putu da postane jedan od najlepših evropskih gradova, što u regionu već sada svakako jeste. Želimo da odnosi Beograda i Moskve daju najveći mogući doprinos daljem unapređenju odličnih odnosa između Srbije i Rusije. Postoji mnogo projekata u brojnim oblastima na kojima možemo da radimo i nema sumnje da ćemo nastaviti da ulažemo velike napore kako bi bili realizovani“, rekao je Bocan-Harčenko.

 

Tragom predloga Milovana Vitezovića

Beograd se odužio generalu Mondeziru

Na predlog književnika Milovana Vitezovića i Udruženja književnika Srbije, deo Ulice Tadeuša Košćuška, od Pariske do Cara Dušana ubuduće će se zvati Ulica Pjarona de Mondezira. To je protekle nedelje saopštio zamenik gradonačelnika grada Beograda Goran Vesić. Pored imenovanja De Mondezirove, odlukom Skupštine grada Beograda brojne ulice u opštinama Obrenovac, Lazarevac, Mladenovac, Sopot, Zemun, Barajevo, Novi Beograd i Surčin prvi put dobile su naziv.
Najavljujući pomenuto imenovanje, Vesić je istakao da je ovo pravi trenutak u odnosima Francuske i Srbije da se odužimo čoveku koji je najzaslužniji za spas srpske vojske u Prvom svetskom ratu.
„Pjaron de Mondezir je francuski general koji je komandovao srpskom vojskom u Albaniji 1915. godine i njenim povlačenjem, izabrao je Krf kao mesto boravka naše vojske i komandovao prebacivanjem srpske vojske na Solunski front. Važno je da pomenem da je inicirao da četiri hiljade srpske dece pošalje na oporavak i školovanje u Francusku i tako obezbedio deo budućnosti srpskog naroda.“

Tekstovi se objavljuju kao deo Projekta sufinansiranog iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave, Sekretarijata za informisanje