ХОЋЕ ЛИ КИНА РАЗМЕСТИТИ ТРУПЕ У ХОНГКОНГУ?

Гласноговорник кинеске Народноослободилачке армије Ву Ћијен средином прошле недеље нагласио је да Закон о гарнизону, који уређује статус трупа кинеске војске на подручју Специјалног аутономног региона Хонгконг, дозвољава размештање трупа на позив локалне владе

Tоком нереда у Хонгконгу демонстранти су 21. јула демолирали улаз у зграду испоставе за везу централне владе. Маскиране особе прешарале су кинеске државне симболе и исписале увредљиве графите. Подсетимо, у Хонгконгу месецима трају демонстрације на којима се окупљају претежно млађи грађани, незадовољни предлогом измене закона који би омогућио изручење грађана овог специјалног кинеског аутономног региона матичном делу Кине и Специјалном аутономном региону Макао.

[restrict]

МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ ПОМНО ПРАТИ ДОГАЂАЈЕ У Пекингу је одмах реаговало кинеско Министарство одбране саопштивши да помно прати развој догађаја, посебно поменути напад радикалних демонстраната на канцеларију за везу.
„Нека понашања радикалних демонстраната изазивају ауторитет централне владе и суштину концепта једна земља – два система“, упозорио је Ву Ћијен, портпарол Министарства одбране НР Кине, додајући да је то неподношљиво. Нагласио је да Закон о гарнизону, који детаљно уређује статус трупа кинеске војске на подручју Специјалног аутономног региона Хонгконг, дозвољава њихово размештање на захтев локалне владе.
„То је перспектива због које су многи у Хонгконгу забринути, док се у матичном делу Кине шири дебата о томе да ли би централна влада слањем војске требало да оконча недеље немира у граду“, објавио је хонгконшки лист „Саут Чајна морнинг пост“, констатујући да су трупе кинеске војске присутне у Хонгконгу откако се овај регион вратио под окриље Кине, те да су захтеви за размештање трупа у Хонгконгу порасли после напада на зграду у којој се налази испостава за везу централне владе.
Штавише, у граду су се појавиле групе мушкараца у белим мајицама које су нападале демонстранте, као што је био случај претпрошле недеље, приликом напада на грађане код станице подземне железнице „Јуен Лунг“, где је према наводима „Саут Чајна морнинг поста“ једна таква група, наоружана штаповима, тукла демонстранте који су се враћали са протеста, новинаре и грађане. Нападачи су, према истом извору, били из околних села, чији мештани чине окосницу власти у тамошњем дистрикту, а озбиљну забринутост изазвали су позиви на освету, упућени посредством друштвених мрежа. Лист је након тога констатовао да је трупама кинеске војске правно дозвољено да помогну Хонгконгу да одржи ред и владавину закона на захтев локалне владе, која је демократски изабрана и наклоњена централним властима, потврдивши тако наводе Министарства одбране.

ЗАКОН УРЕЂУЈЕ УПОТРЕБУ ВОЈСКЕ Начин и околности за ангажовање кинеских трупа у Хонгконгу прецизно одређује Основни закон региона Хонгконг. „Премда је законитост таквог поступка јасна, аналитичари још верују да је, с обзиром на превисоку политичку цену и сложеност, ангажовање војске мало вероватно, те да представља последње решење“, констатује „Саут Чајна морнинг пост“. Чак се и Ху Сиђин, главни и одговорни уредник кинеског „Глобал тајмса“, успротивио тој идеји, наводећи „огромну политичку цену“ и „озбиљну неизвесност“ до које би ангажовање војске могло да доведе. „Таква акција била би праћена међународном осудом и озбиљним реакцијама у јавности Хонгконга. Гарнизон Народноослободилачке војске у Хонгконгу је симбол националног суверенитета. То није ватрогасна бригада за ред и мир у Хонгконгу“, објавио је Ху Сиђин.
Медији у Хонгконгу листом истичу да војска неће бити ангажована у смиривању ситуације, иако су овогодишњи протести најмасовнији и према већини аналитичара представљају највећу политичку кризу у Хонгконгу после његовог повратка под кинески државни суверенитет.
Према извештају „Ројтерса“, генерал-мајор Чен Даокијанг, командант гарнизона у Хонгконгу, још прошлог месеца је уверавао Дејвида Хелвеија из америчког Министарства одбране, задуженог за индопацифичка питања безбедности, да се кинеске трупе неће мешати у, како је наведено, послове града.
Према оцени већине аналитичара, размештање Народноослободилачке армије и њено директно мешање у политичку кризу у Хонгконгу не би, барем засада, представљало одрживо решење, као што одржива нису ни једнодимензионална медијска поређења текућих дешавања у том граду с војном интервенцијом на тргу Тјенанмен у Пекингу, за која се на крају испоставило да нису била потпуно подударна с наводима изнетим у већини медијских извештаја.
Протести на Тјенанмену и у Хонгконгу нису исти, нарочито не по структури захтева демонстраната, обиму и структури протеста, осим што исти геополитички рукопис са стране покушава да их укључи у властиту интерпретацију политичке стварности.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *