Fantomski pregovori

Vlast i opozicija

Nenadani i polutajni razgovori vlasti i opozicije, pod patronatom osvedočeno „nepristrasnih“ NVO o uslovima za izlazak na predstojeće izbore, zbunjuju javnost i načinom organizovanja i nejasnoćom njihovog glavnog cilja

 

I najnovije istraživanje javnog mnenja Nove srpske političke misli (NSPM) sugeriše da se u političkim relacijama vlasti i opozicije skoro ništa nije promenilo. U osvrtu na julsku anketu NSPM i sam uočava izvesnu paradoksalnu tendenciju. S jedne strane, kako kažu, rejting SNS je stabilizovan na 44-45 odsto. A ukoliko uspe da zbuni ili izborno demotiviše kategoriju „za opoziciju, ali ne znam za koga“ i (još važnije – naglasak NSPM) ukoliko opozicija nastavi ovu aktuelnu i samodestruktivnu pometnju zvanu „hoće bojkot – neće bojkot“ – taj rezultat može ići znatno više.
Elem, u takvoj situaciji, i sa takvih relacija i pozicija odvijaju se i odskora započeti pre(raz)govori između vlasti i opozicije. A sve u sklopu predstojećih parlamentarnih izbora, koji u redovnom terminu slede u proleće naredne godine, i glavnog pitanja: hoće li opozicija bojkotovati te izbore, ili ne. Odgovor na njega, bar kada je opozicija u pitanju, zavisi od odgovora na njen zahtev i građana koji demonstriraju tražeći ravnopravne i fer izbore. Zasad opozicija i pokret „Jedan od pet miliona“ smatraju da ti uslovi ne postoje, i ukoliko ne dođe do neke promene, deo opozicije preti bojkotom izbora. Baš tako –deo opozicije, jer i u pomenutim razgovorima na Fakultetu političkih nauka neki bi da razgovaraju, pa ako može, i dogovaraju, a neki ne bi.

[restrict]

SVE UZ MALU POMOĆ ZAPADA Iako su čelnici vlasti, ne tako davno, odsečno poručivali da „neće razgovarati sa lopovima i izdajnicima“, reklo bi se da je jedini rezultat prvog susreta vlasti i opozicije (30. jula) na temu izbornih uslova taj što su dve nepomirljive strane uopšte sele za zajednički sto. Tim pre što do medija nisu doprle informacije da se taj skup s brojnim učesnicima već danima pripremao, odnosno da će se tog dana na beogradskom Fakultetu političkih nauka (FPN), u organizaciji Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonje Liht i Fonda za otvoreno društvo koji sada vodi Milan Antonijević, za istim stolom naći predstavnici vladajućih naprednjaka i opozicije u lepezi od Saveza za Srbiju preko Pokreta slobodnih građana do Demokratske stranke Srbije. Sasvim dovoljno za silna nagađanja.
Ni tvrdnje Soroševe fondacije i FPN da su upravo oni, u saradnji s još nekoliko civilnih organizacija koje se bave izborima i izbornim procesima, organizovali razgovore vlasti i opozicije, nisu otklonile nagađanja u medijima, a koja prati sintagma „iz pouzdanih izvora“, da iza svega stoji Evropska unija, ali ni manje retke tvrdnje da su iza cele zamisli u stvari Amerikanci. Jer baš ta Evropa nije pružila neku jasniju podršku srpskoj opoziciji, osim sugestije da problemi treba da se rešavaju u parlamentu.
Svi su uglavnom složni u tome da je dijalog vlasti i opozicije, u stvari, želja Zapada – što je dodatno potkrepljeno podsećanjem na posetu zvaničnika Stejt departmenta Metjua Palmera Srbiji – i njegovog „širokog spektra sagovornika“ od Aleksandra Vučića do predstavnika Saveza za Srbiju (SzS) koje je predvodio Dragan Đilas. Na tom tragu su i tvrdnje da održani zatvoreni sastanak ide u prilog i SNS-u koji se suočava sa višemesečnim protestima i najavom bojkota izbora SzS-a.
Sve ove spekulacije su zapravo vezane za kosovski čvor i njegovo „hitno rasplitanje“ kako se on ne bi našao u rukama Rusije, čije se balkansko angažovanje na Zapadu doživljava kao „maligni uticaj“ koji treba otkloniti po svaku cenu.
Najdalje je otišao beogradski „Blic“ čiji, reklo bi se, nepouzdani izvori u vezi s pomenutim razgovorima na FPN bez ostatka sugerišu nameru Trampove administracije da sve završi do juna sledeće godine, što će reći i potpisivanje sporazuma Beograda i Prištine, i da se zato oštro protivi bojkotu predstojećih izbora.
Amerikancima će, navodno tvrdi „Blic“, u tom trenutku biti veoma važno da u parlamentu budu predstavnici opozicije, sasvim nezavisno od toga kako će glasati. Drugi „par rukava“ bio bi pritisak Amerikanaca na Prištinu da povuče takse, što bi trebalo da ide dosta lakše posle Haradinajevog odlaska s mesta premijera budući da je on bio njihov najveći zagovornik.

„RENESANSA“ SOROŠ FONDACIJA Kako god bilo, tek u prvi plan su najednom došli formalni organizatori skupa, za koji nikako da se utvrdi da li je okrugli sto, neformalni debatni forum ili sesija ozbiljnih političkih pregovora. Dve fondacije sa zajedničkim korenom – Beogradski fond za političku izuzetnost i Fond za otvoreno društvo, iliti Sorošev fond (Sonja Liht je nekada bila pokretač i dugogodišnji čelnik Soroševog fonda u Srbiji), čiji zadaci su bili i ostali da kroz atribute „civilnog društva“ utiču na radikalne promene u tranzicijom zahvaćenim zemljama, uglavnom u skladu za željama i potrebama Zapada – najednom su ponovo dobile na značaju, makar i kao medijatori tajnovitog skupa. Uz FPN, inače fakultet s priličnim uporištima u zapadnoj akademskoj zajednici.
Tako su, ispred predstavnika vlasti (Nebojša Stefanović, Vladimir Đukanović, Vladimir Orlić) i opozicionih stranaka i saveza (Dragan Đilas, Marinika Tepić, Zoran Lutovac, Nebojša Zelenović…) u medijima glavne uloge dobili Sonja Liht (BFPE), Milan Antonijević („Sorošev fond“) i Dragan Simić (dekan FPN).
Kako bi diskrecija dobila kakav-takav dignitet, ali i sami medijatori na važnosti, razgovori su vođeni po „Četam haus pravilu“, bez prisustva medija. Na njega su se pozivali predstavnici vlasti i opozicije i posle prvog (30. jul) i posle drugog sastanka (9. avgust), koristeći ga zapravo da ne bi otkrili šta se konkretno na skupu dešavalo.
Nije se moglo saznati ko je tačno šta rekao, ko je kome replicirao, ko se za šta založio, ko je bio protiv čega, a ko za, ko se s kim možda i sporio. Cilj pravila je, navodno, da se na ovaj način podstakne otvorenost za raspravu i olakša razmena informacija.
Utemeljivač pravila je „Četam haus“, Kraljevski institut za međunarodne odnose, koji slovi za nezavisni tink-tenk što se bavi međunarodnim odnosima. Inače, na njegovom čelu je jedno vreme bio poznati i po Srbe pogubni „gaulajter“ u BiH Pedi Ešdaun.
Sledeći pomenuti princip, organizatori su u saopštenju pojasnili da su na prvom uvodnom okruglom stolu „učesnicima ponuđene analize izbornog procesa u celini sa problemima koje bi trebalo rešiti. Predstavnici Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) i Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) predstavili su svoje analize i predložili set pitanja u izbornom procesu koji mogu da se reše ili saniraju u kratkom roku (do sledećih izbora) kao i probleme koji zahtevaju velike sistemske zahvate i koji dolaze na dnevni red nakon održavanja narednih izbora“. Zatim su najavili da će se na narednim skupovima razgovarati i raspravljati o četiri područja – „finansiranju kampanja, pristupu medijima i njihovoj kontroli, biračkom spisku i izbornoj administraciji, kao i obezbeđivanju biračkog prava svim građanima“.
Aludirajući na ustupak i gest dobre volje od strane vlasti, član Predsedništva SNS Nebojša Stefanović je u stilu deklamacije naveo da su „razgovori vlasti i opozicije jasan dokaz demokratije“, predočavajući spremnost SNS-a da se u parlamentu razgovara i o izbornim pravilima, obuci biračkih odbora i svim temama pomenutim na skupu na Fakultetu političkih nauka. Stefanović je za TV „Pink“ rekao da su predstavnici SNS-a na zatvorenom skupu nastojali da pokažu da su danas izborni uslovi neuporedivo bolji nego što su bili. „Postupamo u svemu po onome što je donela tadašnja vlast. Pokazali smo da možemo da imamo bolji pristup i čistije poštovanje zakona“, rekao je Stefanović.
Međutim, i pored hvaljenog „Četam haus pravila“, on je, na neki način, bio klica razdora jer su neki mediji insistirali da im se omogući izveštavanje s tih skupova „kako njihovi učesnici ne bi javnosti prodavali svako svoju maglu“. Tenziju je dodatno podigao predsedavajući Saveza za Srbiju Dragan Đilas najavom da će na narednim sesijama učestvovati samo pod uslovom da novinari s njih slobodno izveštavaju.
Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas je već posle prvog sastanka rekao da to nisu bili nikakvi pregovora vlasti i opozicije, već okrugli sto na kojem se govorilo o izveštajima Crte i Cesida jer, kako kaže, o zahtevima protesta se ne može pregovarati.
„Mi iz Saveza za Srbiju ne možemo da pregovaramo o onome što su zahtevi protesta. O 42 preporuke i šest zaključaka se ne pregovara. Ima pregovora, možda jednog dana, oko toga kako će se to implementirati, a ne da neko od toga odustane“, istakao je Đilas na TV N1.
Tako je drugi sastanak predstavnika vlasti i opozicije o izbornim uslovima održan u sličnom sastavu kao i prethodni, ali bez bojkotaša Dragana Đilasa.

BOJKOT, POKRIVALICE I OBMANE Ne bi se reklo da su u pitanju samo principi na kojima insistira Đilas i oni koji podržavaju bojkot. Biće da je bojkot svojevrsni politički manir za „pokrivanje“ mnogih nesuvislih i propalih poteza, kao i strah da se, i uz široke ustupke, na izborima postignu minorni rezultati, o čemu govori i anketa s početka teksta.
Na prošlim parlamentarnim izborima glasalo je oko 3.770.000 birača od upisanih oko 6.740.000, odnosno njih oko 52 odsto. Pri tome su procene da oko 1,5 miliona upisanih birača zapravo ne živi u zemlji, pa i ne izlazi na izbore, zbog čega je izlaznost mnogo veća od spomenutog postotka. Stručnjaci smatraju da bojkot može uspeti samo ako broj glasača padne ispod tri miliona, a to se graniči s nemogućom misijom jer po anketama SzS-a i stranke koje zagovaraju bojkot sada imaju gotovo duplo manju podršku od potrebnih skoro 800.000 apstinenata, tako da i u slučaju kad bi svi oni bojkotovali izbore, njihov legitimitet ne bi bio doveden u pitanje.
Vesna Pešić, sociološkinja (po politički korektnom predstavljanju) i jedna od perjanica „Druge Srbije“, upamćena i kao guru „belih listića“ i „filozofije manjeg zla“, koji su doprineli padu Borisa Tadića i osvajanju vlasti Aleksandra Vučića, sada histerično ponavlja da je dijalog o izbornim uslovima vlasti i opozicije obmana jer vlast ionako ništa neće ispuniti, a da posrednička uloga Fonda za otvoreno društvo ima cilj da se opozicija „privoli da izađe na izbore i da se tekućim dijalogom ublaži polarizovana situacija oko izbora nekakvim kozmetičkim popravkama“.
Skepsu Vesne Pešić dele još neke stranke i grupacije, poput „Dosta je bilo“, „Ne davimo Beograd“, „Stop krvavim košuljama“…
Iako je najavljeno još nekoliko sesija, u međuvremenu je ponovo došlo do incidenta i sukoba članova i organizatora protesta „1 od 5 miliona“ sa obezbeđenjem ispred Predsedništva Srbije, kao i naknadni rat saopštenjima SzS-a i njihovih sledbenika sa čelnicima vlasti.
Očigledno, već postojeće rovovske pozicije se ne napuštaju tako lako, makar i u svrhu pritiska prilikom pregovora koje niko zvanično ne priznaje. Osim onih koji su ih inicirali.

[/restrict]

2 komentara

  1. unutršnji dijalog

    RAMNOPRAVNI I FER IZBORI / Za predstojeće parlamentarne izbore opozicija traži ramnopravne i fer izbore, sa spiskom uslova koji treba da budu ispunjeni. Zato su organizovani pregovori vlasti i opozicije. Smatram da nije u redu što je uskraćen pristup novinara – medijsko izveštavanje o pregovorima vlasti i opozicije. Sa zatvorenih sastanaka mogu da se očekuju frizirani izveštaji i poluinformacije koje zbunjuju javnost. Slična blokada sprovedena je i prema Briselskom sporazumu koji, nakon sedam god pregovora – do danas nije dostavljrn narodnoj skupštini na debatu-raspravu – da vidi narod šta tamo piše u odredbama.
    FER IZBORIMA treba kao uslov dodati i novi element (vremenom nametnut), a to je da se na glasačkim lističima (i u ličnim kartama) naznači
    NACIONALNA PRIPADNOST GLASAČA – zbog statističkog izveštaja za javnost, i potencijalne devijacije izbornih principa: Da se pomoću nacionalnih manjina pobedjuje na izborima, osvaja vlast, kao što se desilo u Makedoniji da je Zajev pobedio uz pomoć dve najveće albanske stranke. Moguće je i u Srbiji da veliki broj albanaca sa Juga, Beograda, Srbije i šire glasaju za odredjenog političara (koji ispunjava njihove separatističke zahteve) jer je Kosovo Briselskim sporazumom dobilo sve atribute države (da ne nabrajam). Drugi primer je Muamer Zukorlić iz Raške-Sandžaka koji je, pred izbore za predsednika Srbije javno na televiziji govorio, citiram: ” Ako Aleksandar Vučić ispuni obećanja koja je dao u razgovorima… – pozvaću sve Bošnjake da glasaju za Vučića”… i pozvao ih je !? Zbog toga je potreban statistički izveštaj o nacionalnoj pripadnosti glasača da se ima objektivni uvid u FER IZBORE?…

  2. nastavak (unutrašnji dijalog)

    FER IZBORI na osnovama
    PRINCIPA NACIONALNOG JEDINSTVA – NACIONALNA GLASAČKA VEĆINA za zaštitu nacionalnih interesa države Srbije. To znači da Srbi-srpski narod treba da ima nacionalno JEDINSTVO za zaštitu nacionalnih interesa, što se na izborima prilično odstupa od tih princima. Više se vodi računa za zazaštitu stranačkih i stranačko-koolicionih interesa, nego nacionalnih interesa.

    NA PRIMER: Ako je na proteklim predsedničkim izborima glasačko telo (sa pravom glasa) činilo 4 miliona glasača, a pobednička koaliciona stranka osvojila 2 miliona glasova, od tog broja najmanje jedna trećina nisu Srbi – to znači da se nije vodilo računa o zaštiti nacionalnih interesa nego o stranačkim-liderskim-ličnim interesima. Na taj način daje se mogućnost da u budućnosti kontinuirano opada-slabi ZAŠTITA nacionalnih interesa Srpskog naroda i srpske države – a kontinuirano se šire tudje separatističke ideologije i apetiti na štetu nacionalne države Srbije. Zato je potrebno nacionalno jedinstvo srpskog naroda. a na osnovama zacrtanih princima “ramnopravnosti” svih nacionalnosti i manjiha. Lideri koji pobedjuju na izborima – mogu da se hvale ako dobijaju 90-100% glasova od svog nacionalnog entiteta (znači štite nacionalne interese Srbije), a ne da sa jednom trećinom ili jednom polovinom glasova (nema statističkih podataka: navedena nacionalna pripadnost na glasačkim listićima i ličnoj karti) – šire hvalospeve i populizam o sebi. …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *