Текст и фотографије Зоран Влашковић
О резултатима мисионарења Римокатоличке цркве на Косову и Метохији
Лик оца косовских Албанаца Ибрахима Ругове, који са лопатом у руци поставља темељ католицизму на Косову, краси унутрашњост највеће катедрале на Балкану изграђене у центру Приштине. Црква је једнобродна, у неороманском стилу, са два бочна звоника који ће, са 65 метара, када буду завршени, надвисити умногоме шеснаестоспратни солитер иза црквеног олтара. Градња је почела септембра 2005. у кругу срушене гимназије „Џевдет Дода“ у центру Приштине а камен темељац покојни председник Косова положио је исте године. Посвећен Мајци Терези, католичкој часној сестри албанског порекла, храм се налази u строгом центру града и заузима простор који гледа на Филозофски факултет и зграду „Националне библиотеке Косова – Пјетер Богдани“, на раскрсници два велика булевара – демократе Била Клинтона и републиканца Џорџа Буша.
Највећа католичка богомоља на Балкану освећена је 2010, на 13-годишњицу смрти Мајке Терезе, у присуству преко две хиљаде грађана. О безбедности посетилаца бринули су многобројни снајперисти по околним зградама. О чему сведочи ова као и чињеница да од 2000. године Римокатоличка црква запажено улаже и активно мисионари на простору јужне српске покрајине, те да у свом саставу данас има 24 жупаније, oкo 50 цркава те отвара нове католичке школе попут „Лојоле“ у Призрену?
СТАЗАМА ПРОЗЕЛИТИЗМА Ларамана, криптокатолика, оних који су из ислама прешли у католичанство, било је на Косову у одређеном проценту увек. У подручју села Лапушник, општина Глоговац, у централном Косову, где већина криптокатолика живи, подигнута је нова католичка црква. Но Римокатоличка црква се у својим деловањима не ограничава на ово своје мало стадо – подижући своје богомоље у срединама које су чисто муслиманске, она говори да је њен поход на Косово прозелитске природе. То и не крије. Апостолски администратор Католичке цркве са седиштем у Призрену, монсињор Марко Сопи тако каже да је циљ катедрале у Приштини и тај да „учини Католичку цркву видљивијом у циљу евангелизације Косова“. Успех евангелизације није упитан. Само марта 2008. године 40 људи из села Кравасери, код Суве Реке, прешло је колективно у католицизам, или, како кажу, у религију својих предака. У овом тренутку на Косову пасторализира 47 свештеника и стотинак редовница. Од редовничких заједница делују фрањевци, салезијанци и исусовци, као и седам женских редовничких заједница, које су по жупама у пасторалном деловању и социјалним делатностима. Верника има око 65.000 верника, и још 60.000 косовских католика који живе изван Косова, углавном на раду у иностранству. Ново седиште једине бискупије, односно администратуре која обухвата све католике на Косову и Македоније је горепоменута катедрала у Приштини.
ЗАЈЕДНИЧКИ ИМЕНИТЕЉ Проглашење независности Косова фебруара 2008. сматра се окосницом. Католичке власти процењују да је од тог тренутка стотине косовских Албанаца покрштено – већина њих претходно је прошла кроз курсеве и наставу у оквиру новоотворених школа. На челу Лојоле – католичке гимназије у Призрену, која је отворена 2005. године и у којој наставу похађа 600 ученика, од њих 80 одсто муслиманског порекла – налази се немачки језуитски отац Валтер Хапел. Католика има и у косовској влади. Монсињор Шан Зефи, канцелар католичке апостолске управе из Призрена, каже да нема сумње „да нас влада види као предност и извор наде, јер ми представљамо везу са западним демократским вредностима“.
Данас већина католика на Косову живи у Клини, Ђаковици, Призрену, Витини и Приштини, где су окупљени око две главне странке, Демохришћанске партије Албаније и Демохришћанске партије Косова.
Високи позиционирани муслимански политичари редовно посећују католичке цркве када се одржавају празничне мисе, а католички политичари честитају муслиманима њихове верске празнике. Извесне тензије су се јавиле после рата. У извештају Организације за европску безбедност и сарадњу, ОЕБС, из децембра 1999, констатује се да су после повлачења српских снага с Косова етнички Албанци који су се борили у Ослободилачкој војсци Косова, ОВК, малтретирали Албанце католике због њиховог наводно недовољног залагања за циљеве ОВК. Према извештају Министарства спољних послова САД из 2003. одређене области на Косову које су насељене католицима биле су „осумњичене за сарадњу са српским режимом“. Такође се констатује да су „такве сумње биле подгреване чињеницом да су католичка села доживела релативно мала оштећења током сукоба“. Данас косовски муслимани и католици имају добре односе, и заједнички именитељ – упућени су једни на друге удруженом борбом против Срба.
ИЗ РУКЕ ЈОВАНА ПАВЛА ДРУГОГ?
Последња жеља тада тешко болесног Ибрахима Ругове била је да буде сахрањен као католик што је инспирисало албанске медије да отворе питање његове религијске припадности. Нико од званичника није потврдио да Ругова није католик. Такође, никада није демантована прича да је још 1994. примио католичанство у Ватикану, и то од покојног папе Јована Павла II. Иначе, Руговина породица је муслиманске вероисповести. Ругова никада није био у џамији, а највећи муслимански празник Бајрам честитао би верницима са Косова тек пошто би то урадио амерички амбасадор.
На сахрани, што је неуобичајено за Балкан, покоп Ибрахима Ругове протекао је без верских обреда. Организатори су као разлог навели национални и државни карактер церемоније, али многи су били уверени да је прави разлог Руговин прелазак у католичанство о чему су скоро десет година колале гласине које нико није демантовао.