Ударна песница тоталитарног либерализма

ДА ЛИ СУ АНТИФА ТЕРОРИСТИ?

Двојица америчких сенатора представили су предлог резолуције по којој би покрет „Антифа“ у Сједињеним Државама био проглашен за „домаћу терористичку организацију“. Шта заправо представља овај покрет и шта се крије иза наизглед племени те побуде за борбу против фашизма?

Будући да су припадници „Антифа“, јер верују да је слобода говора једнака насиљу, користили претње насиљем у намери да угуше другачије политичке идеологије; Будући да „Антифа“ представља негирање демократских идеала о мирном окупљању и слободе говора за све; Будући да су припадници „Антифа“ физички нападали новинаре и друге појединце током протеста и нереда у Берклију; Будући да су фебруара 2018. демонстранти повезани са „Антифом“ застрашивали новинара Ендија Нгоа и претили му насиљем; Будући да су 29. јуна 2019, док је извештавао са демонстрација у Портленду, демонстранти повезани са „Антифа“ физички напали новинара Ендија Нгоа; Будући да су службеници америчке Агенције за имиграцију и царину (ИЦЕ) предмет застрашивања и претњи насиљем јер су левичарски активисти објавили њихове приватне податке на интернету; Будући да су, према „Вол стрит џурналу“, левичарски активисти пратили службеника ИЦЕ-а и да су му претили када је преузео своју кћерку из летњег кампа, а другом испред куће лепили плакате са именом, презименом и фотографијом оптужујући га да је члан „Гестапоа“; Будући да је седиште ИЦЕ-а у Портланду данима било затворено због претњи „Антифа“; Будући да Роуз Сити Антифа, група основана 2007. у Портленду, експлицитно одбацује ауторитет представника закона у САД, федералне државе и локалних власти да заштите слободу говора и спрече насиље; Будући да негирају грађанска права појединцима која сматрају „фашистима“ тврдећи да се с њима не може расправљати, него се морају сузбити свим неопходним средствима; И будући да не сме бити места за насиље у дијалогу међу људима у САД, или у било којем грађанском друштву, и јер су САД место где се негује различитост идеја и мишљења, Сенат мора да захтева да групе и организације које широм земље делују под заставом „Антифа“ буду означене као домаће терористичке организације – наводи се у предлогу резолуције који су америчком сенату предали републикански сенатори Тед Круз и Бил Касиди. Додаје се да Сенат треба да недвосмислено осуди насиље „Антифа“ група као недопустиво за било кога у САД.
„Антифа су терористи, насилне маскиране силеџије које се ‘боре против фашизма’ користећи истински фашизам и заштићени либералним привилегијама. Силеџије чине по свом све док им се неко супротстави. Изабрани званичници морају имати храбрости, не кукавичлука, да би спречили терор“, рекао је Касиди објашњавајући своју резолуцију. Круз је оценио да се ради о „терористичкој организацији коју чине нетолерантни радикали пуни мржње који своју екстремистичку агенду спроводе агресивним насиљем“.

[restrict]

ШТА ЈЕ АНТИФА? Иако су и у Европи и у Сједињеним Државама присутни већ деценијама, милитантни „антифашисти“ окупљени у субкултурном покрету који се назива „Антифа“, у пажњу јавности доспели су током протеклих неколико година пошто је успон „популистичких покрета“ довео до интензивирања њихових активности. У Америци, преломни моменат је победа Доналда Трампа на председничким изборима, док је у Европи окидач мигрантска криза и народно реаговање на овај феномен.
Професор политичких наука на њујоршком универзитету, Питер Бајнарт у студији под насловом „Успон насилне левице“ пише да се „Антифа“ покрет у Америци појавио почетком двехиљадитих година, али да није имао значајнију улогу чак ни на милитантној левици. „За највећи број левичарских активиста током владавине Клинтона, Буша и Обаме, дерегулисани глобални капитализам деловао је као већа претња од фашизма. Трамп је то променио. За ‘Антифа’ то је значило експлозивни раст (…) Трампов успон створио је нове симпатије за њих код неких са левице главног тока“, навео је он. У тексту који је недуго по избору Трампа за председника САД објавио либерални магазин „Нејшн“ наводи се да „називати Трампа фашистом“ значи схватити да се „против њега не може добро борити или га се зауставити помоћу стандардних либералних позива на разум“ па треба прибећи „практичним и озбиљним одговорима“ које нуди радикална левица. А то је, догађаји су показали, насиље, застрашивање и прогон. Тако су на дан инаугурације Доналда Трампа јануара 2017. маскирани нападачи претукли десничарског активисту Ричарда Спенсера. Нешто касније на Универзитету Беркли избили су насилни нереди како би се спречио говор Мајла Јанопулоса, бившег уредника конзервативног онлајн медија „Брајтбарт“ који је изјавио да је у животу више проблема имао због тога што је политички конзервативац, него због своје хомосексуалности. На Мидлбери колеџу у Вермонту нападнут је конзервативни политиколог Чарлс Мареј и прекинуто је његово предавање…
Насилни напади на сваког за кога се процени да је конзервативац, односно „фашиста“, од тада су у Америци постали готово ствар свакодневице и све су жешћи и по својој природи, и по интензитету. Тако је Вилем Ван Спорсен 13. јула молотовљевим коктелима засуо седиште ИЦЕ-а Такоми, у држави Вашингтон, да би, потом, запуцао на полицајце пристигле на место догађаја. У пуцњави је убијен, а левичарски екстремисти су од њега направили свог новог мученика. Иза себе је оставио манифест у којем се декларише као „антифа“ и понавља речи демократске политичарке Александрије Окасио-Кортез која центре за илегалне имигранте у САД пореди са концентрационим логорима. Пре тога, 29. јуна брутално је пребијен већ поменути новинар Енди Нго који је нападнут док је снимао протесте у Портленду и завршио у болници са тешким повредама укључујући и крварење у мозгу. Нго, који је узгред буди речено вијетнамског порекла и хомосексуалац, нападнут је и пребијен због свог ранијег критичког извештавања на рачун радикалних левичара. Свака сличност са малтретирањем Зорана Ћирјаковића у једном делу домаће јавности и са њему упућеним претњама је случајност и кампања која се води води како би он остао без професорског посла нема никакве везе са начином рада „Антифа“ покрета који је идентификовао Бајнарт: Антифа активисти покушавају да јавно именују људе које сматрају „фашистима“ и доведу до њиховог отпуштања са посла и избацивања из станова.
Проблем је, међутим, што у очима ових „активиста“ и антипопулистичких елита (о томе детаљније мало касније у тексту), свако ко се не слаже са њима и ко има иоле другачије погледе на политику и друштво представља „фашисту“ и неког ко шири мржњу. Такође може бити проглашен и за „ксенофоба“, „исламофоба“, „еурофоба“, „хомофоба“, „трансфоба“… Чега год хоћете „фоба“, потпуно дехуманизован и лишен било каквих права, те га, како је један домаћи „антифа“ демократски оценио, „треба чекићем“.
Због оваквих ствари је један од водећих светских политичких мислилаца, левичарска икона на светском нивоу, Ноам Чомски након насиља у Шарлотсвилу августа 2017. оценио да је „‘Антифа’ покрет најбољи могући поклон екстремној десници“ и да је њихово понашање „принципијелно погрешно и самоуништавајуће“.

МАРИОНЕТЕ ЕСТАБЛИШМЕНТА Један од највећих трикова које је ђаво икада извео је што је човека убедио да не постоји, написао је 1864. године француски песник Шарл Бодлер. Слично овоме, данас би се могло рећи да је један од највећих трикова које је глобална олигархија икада извела то што је људе успела да убеди да су одређени политички и морални светоназори „мржња“ која због тога мора бити цензурисана, прогоњена и кажњена. Та неуморна демонизација нежељених погледа на свет и на живот створила је климу екстремне нетолеранције и чак насиља које је све уочљивије посебно на ономе што се представља као „екстремна левица“, а у ствари је екстремни либерализам и неотроцкизам.
Две ствари јасно указују да феномен који се представља као „Антифа“ покрет представља у ствари милицију политичко-финансијске светске олигархије, батину оних који би да свет прекроје по својој мери и зарад свог профила оличених пре свега у мегакапиталистима попут Џорџа Сороша или браће Кох (детаљније о овоме можете прочитати у тексту Бориса Нада „Корпорације изнад државе“ на страницама које следе).
Прва је потпуно идеолошко поклапање са циљевима „дубоке државе“, односно олигархије. Модерни назови левичари не залажу се више (искрено) за права радничке класе, него најчешће управо супротно, за мере које иду на штету обичних радника, а на корист су финансијског естаблишмента. То је најочигледније у теми која највише смета и такозваним антифашистима и капиталистима – питање масовне имиграције. Као што се могло видети из досада написаног, једна од њихових главних мета је агенција која се бори против илегалне имиграције и оно што Трампу највише замерају јесте покушај враћања достојанства потпуно обесправљеној и маргинализованој аутохтоној америчкој радној снази. Да ли је могуће да њих као људе није више погађало глобално убијање које су спроводили Клинтонови, Буш или Обама, од Трампових напора да спречи имигранте да илегално уђу у САД па је сада он „фашиста“, а не ове убице? Однос према имиграцији, домаћој радној снази и глобалном тржишту је оно у чему се Трамп суштински разликује од својих претходника и због тога је нападан. Слично је и у Европи где естаблишмент овакве људе користи у борби против „популиста“ и „популизма“. Злоупотреба „Антифа“ била је најочигледнија у случају протеста жутих прслука у Француској где су искоришћени да би се један оправдани и широки бунт народа угушио тако што је претворен у насилне нереде и тако што је полицијска бруталност оправдана насиљем шачице (убачених) „антифа“ елемената. Наше „антифа“ елементе од стварних радничких права много више интересује борба за хомосексуализам или осуда српског народа због „злочина почињених у његово име“. Тако се звезда домаћег „левичарског“ активизма залаже за мир у свету, а за класни рат (да ратујемо међу собом) и поводом годишњице злочина у Сребреници позива на „борбу против империјалистичких снага које профитирају од поделе и етничке мржње међу народима“ делећи текст пропагандног сервиса америчког Конгреса званог Слободна Европа. Па постоје ли империјалистичкије снаге које више по свету сеју смрт и мржњу од тих на које се ова девојчица позива?
Неразумевање изворне радничке класе код данашњих „левих“ екстремиста уопште не треба да чуди, пошто они према свим истраживањима огромном већином потичу из више средње класе и правог радника у животу нису ни видели. Најпрецизније податке о овоме имају пословично педантни Немци чија је Федерална канцеларија за заштиту устава (тајна служба) утврдила да 92 посто левичарских активиста живи са родитељима и у једној трећини случајева ништа не ради.
Друга ствар која нас упућује на закључак да ове снаге представљају само милицију естаблишмента јесте количина благонаклоности са којом на њих гледају западни медији главног тока који су по правилу у власништву најбруталнијих олигарха попут Џефа Безоса, власника „Вашингтон поста“ који је најбогатијим човеком на свету постао беспримерно суровим експлоатисањем људи који раде за њега. Либерални „Вајс“ пише да „Антифа“ не може бити терористичка организација зато што (још) никога нису убили, а десничари јесу. Политички коментатори Си-Ен-Ена бранили су ове екстремисте тврдећи да се ради о „борби против мржње“, а и Вилем Ван Спорсен је, пре него што је убијен у окршају с полицијом, био звезда једне њихове емисије пуне хвале за оне који су спремни да се оружјем боре против „фашиста“. На Ен-Би-Сију је гостовао један од вођа овог покрета и објашњавао како је њихово политичко насиље „морално“, док „Вашингтон пост“ пише да „иако је њихово насиље погрешно, они се никако не могу поредити с екстремном десницом“. Занимљив је и приступ европске штампе главног тока. Тако британски „Гардијан“ пише да ово насиље није усмерено на „нормалне“ људе, него на оне што „шире мржњу“, па се да закључити да су њихове жртве у суштини „добиле што су и заслужиле“. Још даље је отишао немачки „Тагесцајтунг“ под насловом „Хвала вам, ‘Антифа’“ пише да се у борби против деснице мора користити насиље. Ту је и финансијска подршка које овакве организације и покрети директно или индиректно добијају од представника либералне елите попут Сороша.
И поново се враћамо на пророчке речи америчког политичара Хјуија Лонга који је још средином тридесетих година прошлог века предвидео да ће фашисти будућности носити плашт антифашизма. Данашњи „Антифа“ су управо то – бихевиорални фашисти који у име борбе за слободу желе да одузму слободу свим неистомишљеницима, јер је логично да свако ко се не слаже са „антифашистима“ мора бити фашиста.

[/restrict]