Siledžija koji je učinio Ameriku ponovo velikom

TV serija „Najjači glas“

Priča o kontroverznom Rodžeru Ejlsu, nekadašnjem bliskom i izuzetno uticajnom medijskom savetniku predsednika Niksona, Regana i Buša Starijeg, kao i pre tri godine ključnog čoveka predsedničke kampanje aktuelnog lidera Amerike Donalda Trampa, opisana je u aktuelnoj seriji HBO-a „Najjači glas“, a bavi se njegovim poslednjim godinama provedenim na čelu „Foks njuza“, kablovskog koncerna televizijskih vesti Ruperta Mardoka koji je uz pomoć Ejlsa potpuno promenio proizvodnju i promet informacija

U toku je emitovanje nove TV serije iz produkcije HBO-a, dramatizacije poslednjeg perioda karijere kontroverznog televizijskog urednika i takozvanog medijskog konsultanta niza najmoćnijih konzervativnih političara uključujući i nekoliko američkih predsednika Rodžera Ejlsa. U sedmodelnoj biografskoj seriji o njemu „Najjači glas“ (navodno bio je poznat po svojim ispadima s vikanjem na saradnike koji su ga zato „prozvali najjači glas u sobi“) pratimo Ejlsove poslednje godine u karijeri, vezane za rad na vodećoj poziciji u moćnoj medijskoj korporaciji Ruperta Mardoka, „Foks njuz“ i „Foks televižn stejšns“, a ujedno i poslednjim u njegovom životu, pošto je umro pre dve godine, posle nepunih godinu dana pošto je morao da napusti „Foks“. U moćnoj interpretaciji australijskog superstara Rasela Kroua, koji je skoro do neprepoznatljivosti uz pomoć protetike transformisan u gojaznog lidera „Foksa“ (uzgred, već sada kao najveću vrednost serije i ključnog kandidata za sve moguće televizijske nagrade mnogi ističu Krouovu interpretaciju Ejlsa), gledaoci prate godine rada ovog bizarnog, agresivnog, neotesanog, bolesno ambicioznog i politikom opsednutog TV mahera s kojim je kablovska korporacija za proizvodnju posebne vrste televizijske zabave – vesti – dosegla sasvim novi i brutalniji komercijalni nivo. Nadmašen je u tom pristupu „proizvodnje“ i emitovanja vesti čak i do tada revolucionarni „Si-En-En“, koji je bio, kao što je i danas, njihov najveći konkurent. Dolazak Ejlsa u „Foks“ na poziv, barem kako je to prikazano u seriji, osnivača i glavešine, njime oduševljenog australijskog televizijskog mogula Ruperta Mardoka, označio je novu etapu u najpre političkom razvoju obojice, ali i „Foksa“ i televizijske komercijalne produkcije vesti, a, konsekventno, i američke desnice. Ejls je, to je najpre značajno i važno u isticanju bilo kakve životne i poslovne poente ovog čoveka, alfa i omega „Foksove“ biografije. Bliski, važni i izuzetno uticajni medijski savetnik Niksona, Regana i Buša Starijeg, kao i pre tri godine jedan od ključnih ljudi predsedničke kampanje aktuelnog predsednika Amerike Donalda Trampa, svakako je bio ne samo moćna akvizicija kompanije „Foks“ već i njena lokomotiva koja ih je nezaustavljivo povukla prema promenama i samom centru moći američke desnice. On je, zapravo, postao vezivno tkivo između Mardokove medijske imperije u izgradnji i desnog centra političke moći Sjedinjenih Država. Dakle, izuzetno važna i na sve strane značajna osoba.

Zloupotreba u političke svrhe

Serija se, doduše, pogledom na taj način u lik i delo Ejlsa bavi nekako s distance, uzdržano, u naznakama, ponekad jakim i otužno otvorenim, ali ipak u rukavicama dajući i pobornicima i protivnicima dovoljno prostora da seriju prihvate i barem je izguraju do kraja ma kako da su protiv svega što je u američkoj javnosti bio Ejls. Ipak, birajući temu ove vrste za udarnu svoju ponudu, HBO se neminovno stavio u poziciju da daje politički komentar. Ili da mora da ga da. I na svoj uvek po svaku cenu iritantni i kontroverzni način oni to čine. Jer, produciranjem visokobudžetne biografsko-političke priče o čoveku kao što je bio Ejls neminovno se daje izvestan politički komentar. HBO je, doduše, temi prišao na više, da se poslužimo popularnim terminom iz rečnika tzv. društvenih mreža, trolovski način. Baveći se Ejlsom, dakle desničarskom ikonom, na naizgled objektivni i uzdržani način u unutrašnjoj uzavreloj i krajnje antagonističkoj političkoj atmosferi, ostavljate utisak da to upravo, kao trol, činite iz razloga da dalje uzburkate strasti, a ne da bi se eto, baš sada, dok je Ejlsov idol i poslednji veliki politički poslodavac-saradnik Donald Tramp na vlasti (na koju je došao delom i uz njegovu pomoć), ispričala njegova priča. Na stranu što je ogroman broj onih, posebno na svim opozitnim stranama od američke desnice, daleko od bilo kakvog pozitivnog stava o pitanju ekranizacije makar i dela biografije čoveka kome se možda može pripisati ključni podsticaj degradacije komercijalnog novinarstva u ono što se danas pomodno naziva „fejk njuz“ (lažne vesti, odnosno u njegovom slučaju „korisno iskrivljene“ vesti što mu je bio modus operandi), a sasvim sigurno u zloupotrebi televizijskog izveštavanja u političke svrhe. I pored toga što je upravo u tom svojstvu načinio najveću štetu svojoj profesiji i poštenom i objektivnom izveštavanju, on je u istoriju otišao ne zato što je kažnjen zbog toga već kao seksualni manijak i silovatelj. Morao je da napusti „Foks“ pritisnut brojnim optužbama žena koje je seksualno iskorišćavao i ucenjivao na poslu i to sa 40 miliona dolara otpremnine (!) i još lukrativnijom pozicijom glavnog medijskog savetnika u kampanji Donalda Trampa. I to je Amerika!
„Najjači glas“ je, tako, do kraja ostao zaista najjači. Njegov je uticaj bio izuzetan, i na unutarnji poslovno-kadrovski sklop „Foks njuza“ od kada je postao njegov glavešina, i kada je reč o konkurenciji, odnosno uopšte o političkom ambijentu zemlje čije je javno mnenje veoma vešto oblikovao bukvalno po sopstvenom nahođenju, od odluke, recimo, da se na ekranima vide najbrutalniji prizori (pre svih stanica dozvolio je emitovanje snimaka ljudi koji se bacaju u ponor sa gorućih kula Svetskog trgovinskog centra u napadu na Ameriku 11. septembra 2001) do toga da je kao političko glasilo desnice, a ne navodno objektivni novinarski medijum, poveo u rat svoju zemlju protiv svetskih terorista. Dakle, nije, sudeći po ovoj seriji, Si-En-En“ taj medijski moćnik koji je rasplamsao strasti patriotizma i ratobornih, kaubojsko-osvetničkih osećanja gotovo celog društva, već je to najpre bio Ejlsov pristup „kriznom izveštavanju“ na čelu „Foksa“ u vreme i posle terorističkih napada na njegovu zemlju. Posebno se u tom svojstvu osetio važnim tokom osvetničkog rata u koji je ostrašćen uveo javnost svoje zemlje recitujući patriotske slogane iz Bele kuće. Autori serije se nisu ustručavali da otvoreno pokažu tu spregu između Ejlsa i predsedničkog kabineta. Predstavljen je kao njihov samozvani i veoma agilni stručnjak za odnose sa javnošću. Dakle, kao uzurpator sopstvene profesije, a onda i medijske imperije za koju je radio. Ali Ejls nije zbog toga morao da da otkaz koji smo pomenuli. S bogatom otpremninom pod pritiskom javnosti i političkih struktura napustio je „Foks“ jer je bio javno istaknut kao akter veoma nezgodnih seksualnih skandala s koleginicama koje su se posle višegodišnjih njegovih maltretiranja, ucenjivanja i iskorišćavanja usudile da izađu u javnost i optuže ga da je seksualni manijak, siledžija i pervert. Ejlsu nije više mogao da pomogne ni svemogući Mardok, ali ni niko iz vrha desnice, uključujući i čelnike američke vlasti. „Foks“ je morao da napusti, ali ne i da krivično odgovara, pa je umesto u zatvor, koji bi verovatno bio posledična sudbina mnogih drugih ljudi, otišao u aktivnu i radnu penziju (sve do smrti je ostao uticajni spoljni savetnik „Foksa“ i Mardoka!) i još bogatiji za 40 miliona dolara. Uzgred je postao glavni medijski konsultant u kampanji Donalda Trampa koja ga je dovela na vlast. Ejls je u međuvremenu, u maju 2017. godine, umro od posledica višegodišnje hemofilije.

Provokativni tajming TV biografije Rodžera Ejlsa

Teško je odgovoriti na pitanje oko autentičnosti njegovog lika i dela opisanog u seriji „Najjači glas“. Osim toga mnogi baziraju brojne kritike i uopšte pojavu serije o ovakvom čoveku najpre u kontekstu njenog tajminga. Jer postavljanje u centar medijske pažnje desničarske ikone u vreme vladavine Trampa je više nego provokativno, pa i štetno po čitavu zemlju (misle protivnici, dakako). Ipak, već krajem godine u bioskope će stići i film o takođe poslednjem periodu njegovog života kojim se bavio i „Najjači glas“, a u kome će ga glumiti slavni veteran Džon Litgou. Dakle, još jedna bogata produkcija sa značajnim imenima (glavnu žensku ulogu tumači Nikol Kidmen) biće posvećena Rodžeru Ejlsu, silovatelju-patrioti, drskom i hrabrom transformatoru moderne televizijske interpretacije vesti, genijalnom mađioničaru TV produkcije i marketinga, uticajnom desničaru, za mnoge i heroju u ratu protiv najkrvavijih spoljašnjih i unutrašnjih neprijatelja američkog patriotizma i uopšte Amerike. I dok skoro sve žene koje su imale to nezadovoljstvo da rade za njega imaju sasvim drugačiji, daleko negativniji opis njegovog lika i dela, industrija zabave ga predstavlja kao oprečnu, ali pre svega izuzetno značajnu figuru u istoriji ne samo moderne američke televizijske ere već i uopšte. Čime su, uostalom, dokazali da je sprega između tzv. zabavne industrije, pa i ovog njenog nazoviozbiljnog segmenta koji proizvodi vesti, i politike, do te mere prisutna i podrazumevajuće neraskidiva da je Ejlsovo naizgled neprofesionalno i svakako neetičko pretvaranje kompanije koja se bavi lažno objektivnim obaveštavanjem nacije u najobičniji pres-servis Bele kuće podrazumevajući i sasvim prihvatljiv patriotski čin. Njegov glas, najjači glas, tako je postao krik i američke desnice i vrisak bola onog drugog, navodnodemokratskog i naprednog dela ove zemlje opsednute svojom veličinom, značajem u svetu i ulogom lidera i uzora slobodnog društva. Koristeći slogan kojim je (da li ga je on smislio?) svojevremeno Ronald Regan uzdrmao javnost – „Učinićemo Ameriku ponovo velikom“ – Ejls je u brojnim operativnim akcijama „Foksa“ protiv Obame postavio stepenice za predsednički presto svom najomiljenijem političkom poslodavcu Donaldu Trampu, čija je tekuća predsednička vladavina direktna posledica medijskog angažmana Ejlsa i samim tim njegova, kao i skoro sve u karijeri, kontroverzna zaostavština. I nema sumnje da će Ejlsova biografija ili bar delovi brojnih izazovnih poslovnih perioda u njegovoj karijeri opet biti slatka tema industrije zabave. On nikako nije potrošena ličnost niti je, čak i posle smrti, rekao svoju poslednju reč.