Силеџија који је учинио Америку поново великом

ТВ серија „Најјачи глас“

Прича о контроверзном Роџеру Ејлсу, некадашњем блиском и изузетно утицајном медијском саветнику председника Никсона, Регана и Буша Старијег, као и пре три године кључног човека председничке кампање актуелног лидера Америке Доналда Трампа, описана је у актуелној серији ХБО-а „Најјачи глас“, а бави се његовим последњим годинама проведеним на челу „Фокс њуза“, кабловског концерна телевизијских вести Руперта Мардока који је уз помоћ Ејлса потпуно променио производњу и промет информација

У току је емитовање нове ТВ серије из продукције ХБО-а, драматизације последњег периода каријере контроверзног телевизијског уредника и такозваног медијског консултанта низа најмоћнијих конзервативних политичара укључујући и неколико америчких председника Роџера Ејлса. У седмоделној биографској серији о њему „Најјачи глас“ (наводно био је познат по својим испадима с викањем на сараднике који су га зато „прозвали најјачи глас у соби“) пратимо Ејлсове последње године у каријери, везане за рад на водећој позицији у моћној медијској корпорацији Руперта Мардока, „Фокс нјуз“ и „Фокс телевижн стејшнс“, а уједно и последњим у његовом животу, пошто је умро пре две године, после непуних годину дана пошто је морао да напусти „Фокс“. У моћној интерпретацији аустралијског суперстара Расела Кроуа, који је скоро до непрепознатљивости уз помоћ протетике трансформисан у гојазног лидера „Фокса“ (узгред, већ сада као највећу вредност серије и кључног кандидата за све могуће телевизијске награде многи истичу Кроуову интерпретацију Ејлса), гледаоци прате године рада овог бизарног, агресивног, неотесаног, болесно амбициозног и политиком опседнутог ТВ махера с којим је кабловска корпорација за производњу посебне врсте телевизијске забаве – вести – досегла сасвим нови и бруталнији комерцијални ниво. Надмашен је у том приступу „производње“ и емитовања вести чак и до тада револуционарни „Си-Ен-Ен“, који је био, као што је и данас, њихов највећи конкурент. Долазак Ејлса у „Фокс“ на позив, барем како је то приказано у серији, оснивача и главешине, њиме одушевљеног аустралијског телевизијског могула Руперта Мардока, означио је нову етапу у најпре политичком развоју обојице, али и „Фокса“ и телевизијске комерцијалне продукције вести, а, консеквентно, и америчке деснице. Ејлс је, то је најпре значајно и важно у истицању било какве животне и пословне поенте овог човека, алфа и омега „Фоксове“ биографије. Блиски, важни и изузетно утицајни медијски саветник Никсона, Регана и Буша Старијег, као и пре три године један од кључних људи председничке кампање актуелног председника Америке Доналда Трампа, свакако је био не само моћна аквизиција компаније „Фокс“ већ и њена локомотива која их је незаустављиво повукла према променама и самом центру моћи америчке деснице. Он је, заправо, постао везивно ткиво између Мардокове медијске империје у изградњи и десног центра политичке моћи Сједињених Држава. Дакле, изузетно важна и на све стране значајна особа.

Злоупотреба у политичке сврхе

Серија се, додуше, погледом на тај начин у лик и дело Ејлса бави некако с дистанце, уздржано, у назнакама, понекад јаким и отужно отвореним, али ипак у рукавицама дајући и поборницима и противницима довољно простора да серију прихвате и барем је изгурају до краја ма како да су против свега што је у америчкој јавности био Ејлс. Ипак, бирајући тему ове врсте за ударну своју понуду, ХБО се неминовно ставио у позицију да даје политички коментар. Или да мора да га да. И на свој увек по сваку цену иритантни и контроверзни начин они то чине. Јер, продуцирањем високобуџетне биографско-политичке приче о човеку као што је био Ејлс неминовно се даје известан политички коментар. ХБО је, додуше, теми пришао на више, да се послужимо популарним термином из речника тзв. друштвених мрежа, троловски начин. Бавећи се Ејлсом, дакле десничарском иконом, на наизглед објективни и уздржани начин у унутрашњој узаврелој и крајње антагонистичкој политичкој атмосфери, остављате утисак да то управо, као трол, чините из разлога да даље узбуркате страсти, а не да би се ето, баш сада, док је Ејлсов идол и последњи велики политички послодавац-сарадник Доналд Трамп на власти (на коју је дошао делом и уз његову помоћ), испричала његова прича. На страну што је огроман број оних, посебно на свим опозитним странама од америчке деснице, далеко од било каквог позитивног става о питању екранизације макар и дела биографије човека коме се можда може приписати кључни подстицај деградације комерцијалног новинарства у оно што се данас помодно назива „фејк њуз“ (лажне вести, односно у његовом случају „корисно искривљене“ вести што му је био модус операнди), а сасвим сигурно у злоупотреби телевизијског извештавања у политичке сврхе. И поред тога што је управо у том својству начинио највећу штету својој професији и поштеном и објективном извештавању, он је у историју отишао не зато што је кажњен због тога већ као сексуални манијак и силоватељ. Морао је да напусти „Фокс“ притиснут бројним оптужбама жена које је сексуално искоришћавао и уцењивао на послу и то са 40 милиона долара отпремнине (!) и још лукративнијом позицијом главног медијског саветника у кампањи Доналда Трампа. И то је Америка!
„Најјачи глас“ је, тако, до краја остао заиста најјачи. Његов је утицај био изузетан, и на унутарњи пословно-кадровски склоп „Фокс њуза“ од када је постао његов главешина, и када је реч о конкуренцији, односно уопште о политичком амбијенту земље чије је јавно мнење веома вешто обликовао буквално по сопственом нахођењу, од одлуке, рецимо, да се на екранима виде најбруталнији призори (пре свих станица дозволио је емитовање снимака људи који се бацају у понор са горућих кула Светског трговинског центра у нападу на Америку 11. септембра 2001) до тога да је као политичко гласило деснице, а не наводно објективни новинарски медијум, повео у рат своју земљу против светских терориста. Дакле, није, судећи по овој серији, Си-Ен-Ен“ тај медијски моћник који је распламсао страсти патриотизма и ратоборних, каубојско-осветничких осећања готово целог друштва, већ је то најпре био Ејлсов приступ „кризном извештавању“ на челу „Фокса“ у време и после терористичких напада на његову земљу. Посебно се у том својству осетио важним током осветничког рата у који је острашћен увео јавност своје земље рецитујући патриотске слогане из Беле куће. Аутори серије се нису устручавали да отворено покажу ту спрегу између Ејлса и председничког кабинета. Представљен је као њихов самозвани и веома агилни стручњак за односе са јавношћу. Дакле, као узурпатор сопствене професије, а онда и медијске империје за коју је радио. Али Ејлс није због тога морао да да отказ који смо поменули. С богатом отпремнином под притиском јавности и политичких структура напустио је „Фокс“ јер је био јавно истакнут као актер веома незгодних сексуалних скандала с колегиницама које су се после вишегодишњих његових малтретирања, уцењивања и искоришћавања усудиле да изађу у јавност и оптуже га да је сексуални манијак, силеџија и перверт. Ејлсу није више могао да помогне ни свемогући Мардок, али ни нико из врха деснице, укључујући и челнике америчке власти. „Фокс“ је морао да напусти, али не и да кривично одговара, па је уместо у затвор, који би вероватно био последична судбина многих других људи, отишао у активну и радну пензију (све до смрти је остао утицајни спољни саветник „Фокса“ и Мардока!) и још богатији за 40 милиона долара. Узгред је постао главни медијски консултант у кампањи Доналда Трампа која га је довела на власт. Ејлс је у међувремену, у мају 2017. године, умро од последица вишегодишње хемофилије.

Провокативни тајминг ТВ биографије Роџера Ејлса

Тешко је одговорити на питање око аутентичности његовог лика и дела описаног у серији „Најјачи глас“. Осим тога многи базирају бројне критике и уопште појаву серије о оваквом човеку најпре у контексту њеног тајминга. Јер постављање у центар медијске пажње десничарске иконе у време владавине Трампа је више него провокативно, па и штетно по читаву земљу (мисле противници, дакако). Ипак, већ крајем године у биоскопе ће стићи и филм о такође последњем периоду његовог живота којим се бавио и „Најјачи глас“, а у коме ће га глумити славни ветеран Џон Литгоу. Дакле, још једна богата продукција са значајним именима (главну женску улогу тумачи Никол Кидмен) биће посвећена Роџеру Ејлсу, силоватељу-патриоти, дрском и храбром трансформатору модерне телевизијске интерпретације вести, генијалном мађионичару ТВ продукције и маркетинга, утицајном десничару, за многе и хероју у рату против најкрвавијих спољашњих и унутрашњих непријатеља америчког патриотизма и уопште Америке. И док скоро све жене које су имале то незадовољство да раде за њега имају сасвим другачији, далеко негативнији опис његовог лика и дела, индустрија забаве га представља као опречну, али пре свега изузетно значајну фигуру у историји не само модерне америчке телевизијске ере већ и уопште. Чиме су, уосталом, доказали да је спрега између тзв. забавне индустрије, па и овог њеног назовиозбиљног сегмента који производи вести, и политике, до те мере присутна и подразумевајуће нераскидива да је Ејлсово наизглед непрофесионално и свакако неетичко претварање компаније која се бави лажно објективним обавештавањем нације у најобичнији прес-сервис Беле куће подразумевајући и сасвим прихватљив патриотски чин. Његов глас, најјачи глас, тако је постао крик и америчке деснице и врисак бола оног другог, наводнодемократског и напредног дела ове земље опседнуте својом величином, значајем у свету и улогом лидера и узора слободног друштва. Користећи слоган којим је (да ли га је он смислио?) својевремено Роналд Реган уздрмао јавност – „Учинићемо Америку поново великом“ – Ејлс је у бројним оперативним акцијама „Фокса“ против Обаме поставио степенице за председнички престо свом најомиљенијем политичком послодавцу Доналду Трампу, чија је текућа председничка владавина директна последица медијског ангажмана Ејлса и самим тим његова, као и скоро све у каријери, контроверзна заоставштина. И нема сумње да ће Ејлсова биографија или бар делови бројних изазовних пословних периода у његовој каријери опет бити слатка тема индустрије забаве. Он никако није потрошена личност нити је, чак и после смрти, рекао своју последњу реч.