Протести без вође

ИНДУСТРИЈА ХАОСА У ХОНГКОНГУ

Према званичним подацима америчке Националне задужбине за демократију (НЕД), у „невладине“ организације у Хонгконгу током последњих пет година уложено је више од милион и по долара

Хонгконг, једна од престоница унутрашњег света аутора ових редова, уместо шармом Викторијине луке, чаробних плажа, „Пика“ и „Фери Стара“, поново кључа насиљем. Медији извештавају о десетинама, па и стотинама хиљада младих Хонконжана који протестују против измене закона, предложене фебруара ове године, која би омогућила изручење грађана овог специјалног кинеског аутономног региона матичном делу Кине и Макау. Могућност екстрадиције острву Тајван законом је регулисана раније, али демонстранти сада сматрају да поменута измена закона заправо крши принцип „једна земља два система“.
За разлику од протеста 2014. године, када су јасно биле профилисане главне вође, као што су Алекс Чоу Јунг-канг, Лестер Шам и неколицина осталих, основна карактеристика овогодишњих протеста у Хонгконгу је децентрализација. Протести немају вођу, ни централизовано вођство, али су, како је пре месец дана констатовао „Лос Анђелес тајмс“, организовани беспрекорно. Учесници протеста кажу да су усвојили философију Брус Лија: буди као вода. Брус Ли је својевремено забележио да је вода најмекши елемент на свету који може да се држи у најмањим посудама, али да је само наизглед слаба. Вода може да продре у најчвршће материјале. „Желео сам да будем попут природе воде“, забележио је познати глумац и мајстор кунг-фуа, ученик такође легендарног Ип Мана.
Протесте у различитим деловима града организовали су Цивилни фронт за људска права (Civil Human Rights Front), Демосисто, Продемократски камп (Pro-democracy Camp), Независна студентска унија, Унија студената јавних универзитета и покрет „Студентски локализам“. Насупрот демонстрантима су влада Специјалног аутономног региона Хонгконг, изабрана на демократским изборима и покрет који подржава централну кинеску владу у Пекингу на чијем је челу Кери Лем актуелна шефица извршне власти у Хонгконгу.

[restrict]

КО ФИНАНСИРА ИНДУСТРИЈУ ХАОСА? Након жестоких нереда и хаоса који су демонстранти у суботу изазвали у пограничном насељу Шеунг Шуеј, после чега их је полиција енергичном акцијом уклонила са улица, описавши их при том као младе, одлично организоване и припремљене за напад металним шипкама и другим врстама хладног оружја, које је било распоређено у ширем подручју, поставило се питање ко стоји иза ових протеста. Само током нереда у Шеунг Шуеју повређена су петорица полицајаца, а разуларена маса брутално је напала две одвојене полицијске групе.
Влада у Пекингу одавно за сваки добро организовани протест у Хонгконгу оптужује западне земље, пре свих САД и Велику Британију. Да ставови Пекинга нису без основа, сведоче званични подаци америчке Националне задужбине за демократију (НЕД) која је током последњих пет година за активности различитих организација у Хонгконгу издвојила више од милион и по долара. Национална задужбина за демократију је 2014. године на име, како је наведено, слободе удруживања, односно унапређења права радника, демократије и јачања цивилног друштва у Хонгконгу, издвојила 154.669 долара. Новац је уплаћен Центру солидарности, уз могућност да га користе и партнери ове организације. Годину дана касније, Центар солидарности је у исте сврхе добио 195.465 долара. Године 2016. добио је 133.600, а 2017. на рачун ове организације из САД је приспело 130.800 долара. Лане је Центар солидарности од НЕД-а добио 155.000 долара. Међу највећим корисницима грантова НЕД-а је и Национални демократски институт за међународне послове који је 2017. од НЕД-а добио 300.000, а 2018. године 200.000 долара. Следе грантови неименованих корисника намењени, како се наводи, јачању демократских институција и заштити људских права, подршци слободи изражавања и информисања: 54.000 долара 2016, затим 99.109 долара 2017. и 90.000 долара 2018. године.
Према истраживању самосталног новинара Александера Рубинштајна, који ради за Минтпрес њуз у Вашингтону, а извештавао је за „Раша тудеј“ и „Спутњик“ и био хапшен, НЕД је 2018. године поменутих 90.000 долара издвојио за „Хонгконг хјуман рајтс монитор“. Према истом извору, НЕД има четири главне испоставе, од којих су најмање две присутне у Хонгконгу. Погађате, то су Центар солидарности и Национални демократски институт за међународне послове. „Хонгконг хјуман рајтс монитор“ је њихова главна партнерска организација. Посредством ових организација НЕД, као испостава ЦИА, остварује тесну сарадњу са осталим групама у Хонгконгу. Национални демократски институт за међународне послове ради са Удружењем новинара Хонгконга, Грађанском партијом, Радничком партијом и Демократском партијом. Центар солидарности је за седам последњих година Конфедерацији синдиката Хонгконга уплатио 540.000 долара. Накнадни токови новца који у Хонгконг пристиже од НЕД-а нису у потпуности доступни, али је више него извесно да није намењен за балове пензионера и заштиту животне средине. Званични Пекинг је још током протеста 2014. године оптужио НЕД за умешаност у протесте.

НЕД ДЕМАНТУЈЕ, АЛИ… Америчка Национална задужбина за демократију пре пет година је објавила да су кинески државни медији саопштили неистините извештаје, да је ова организација одиграла централну улогу у тадашњим протестима, што је и објављено на званичном сајту НЕД-а. Пројекти које је НЕД подржао у Хонгконгу, према истом извору, били су усредсређени само на охрабрење доброг управљања, подржавање „информисаног грађанског ангажмана у политичком процесу“ и заштиту људских права, а никако на саме протесте. „За пројекте НЕД-а у Хонгконгу 2013. године издвојили смо 695.031 долар, а кратки описи ових пројеката доступни су на НЕД-овој интернет страници и укључују два специфична пројекта у Хонгконгу и један регионални пројекат.
Извештаји по којима се потпредседница НЕД-а Луиза Грив састала са организаторима протеста у Хонгконгу су нетачни. Премда НЕД подржава циљеве универзалног права гласа и праве демократије, ниједан лидер актуелних протеста није затражио помоћ или савет од НЕД-а. Дана 2. априла 2014. године, госпођа Грив модерирала је панел чији је домаћин био НЕД са истакнутим заговорницима демократије Мартином Лијем и Ансон Чан, а цео видео снимак тог догађаја доступан је онлајн. Био је то један од многих наступа и састанака које су Ли и Чан заказли током њиховог путовања у САД у пролеће 2014. године, како би разговарали о будућности Хонгконга. Иако су господин Ли и госпођа Чан водеће демократске личности у Хонгконгу, они нису ни лидери ни организатори садашњих протеста, нити су корисници НЕД-ових грантова. Ли је награђен годишњом наградом НЕД-а за демократију 1997. године, што је признање за његов рад на подршци слободи штампе, пуним демократским изборима, владавини права и људским правима у Хонг Конгу“, наведено је на сајту НЕД-а.
Оно што у овом веома неодређеном демантију НЕД-а, попут констатације да господин Ли и госпођа Чан нису корисници НЕД-ових грантова, ипак није речено јесте то да је госпођа Луиза Грив, која је дипломирала на Универзитету „Џонс Хопкинс“, ангажована на више пројеката НЕД-а, укључујући и рад на пројекту названом Ујгурски пројекат за људска права. Ову организацију основала је 2004. године Америчка ујгурска асоцијација уз подршку, погађате опет, НЕД-а. Мисија Ујгурског пројекта за људска права је, како је наведено у њеном званичном представљању, за унапређење људских права и демократије ујгурског народа и подизање свести о кршењу људских права у Источном Туркестану, односно Синђангу, Ујгурском аутономном региону на северозападу Кине.

КРАТКА ИСТОРИЈА ПРОТЕСТА Формални повод за почетак овогодишњих протеста у Хонгконгу је амандман, предложен у фебруару, који би омогућио екстрадицију осумњичених лица и криминалаца не само на острво Тајван, већ и у матични део Кине, те Специјални аутономни регион Макао. Демонстранти сматрају да би примена таквог решења уклонила границу између правних система Хонгконга и матичног дела Кине, односно да би становници тог специјалног кинеског аутономног региона, као и они који су у пролазу кроз тај важан лучки град, применом тог амандмана потпали под јурисдикцију судова које контролише КП Кине.
Први протест организован је 31. марта и окупио је свега неколико хиљада учесника. Следећи протест одржан је 28. априла и на њему се окупило неколико десетина хиљада грађана, а према западним изворима више од сто хиљада. Протести су интензивирани током јуна и јула.
Осим дисперзивне структуре и изостанка јасно одређеног лидерства, овогодишње протесте у Хонгконгу одликује снажан онлајн активизам. Према сведочењу самих Хонгконжана, организатори протеста са анонимних налога на ЛИХКГ-у, локалној друштвеној мрежи за размену информација, планирају акције попут ометања услуга подземне железнице, окупљања на бдењима или на „излетима“. Хришћанска песма „Певајте алелуја Господу“ из 1974. године постала је нека врста химне овогодишњих протеста, са циљем да се привуку и конзервативнији грађани.
Организатори протеста, према писању локалних медија, за комуникацију користе апликације „Телеграм“ и „Ер дроп бродкаст“, а за онлајн петиције америчке интернетске платформе „Ви д пипл“ и „Чејнџ орг“.
Један од видова протеста су и „Ленонови зидови“, велики мозаици са порукама демонстраната који се лепе на зидове различитих јавних простора, претежно метро станица. Једна група демонстраната првог јула је започела штрајк глађу.
Посебна протестна стратегија примењена је према највећој локалној телевизији ТВБ која је засута приговорима грађана. Уклањањем својих комерцијалних реклама са ове телевизије, протесту су се придружиле и неке мултинационалне компаније, попут „Пица хата“.
Према западним изворима, самоубиства четири особе повезују се са овогодишњим протестима у Хонгконгу. Прво самоубиство починио је тридесетпетогодишњи Марко Линг Линг-кит 15. јуна. Он је скочио са шопинг-мола „Пацифик-плејс“ у насељу Адмиралитет. Према истим изворима, самоубиства су скоком са зграда починиле и студенткиња Ло Хиу-јен (21), 29. јуна, Зита Ву (29), 30. јуна и двадесетосмогодишњакиња чије је презиме Мак, четвртог јула.
Протести у Хонгконгу наишли су на подршку у САД и Великој Британији, али не на онакву каква је очекивана пре десетак година. Док су нижи амерички званичници давали одсечнија виђења и снажније квалификовали протесте, Доналд Трамп је средином јуна најпре изјавио да је сигуран да су Кина и Хонгконг у стању да реше проблем, да би почетком јула изјавио да демонстранти траже демократију, да на жалост постоје владе које не желе демократију и да је све у вези са демократијом. Према наводима „Фајненшел тајмса“, Трамп је током самита Г20 у Осаки рекао да су САД спремне да замрзну подршку протестима у Хонгконгу у замену за оживљавање трговинских преговора.
Остале реакције западних земаља и Европске уније овим поводом биле су више начелног карактера, у смислу подршке праву људи на мирне протесте (Аустралија), поштовању права уопште (ЕУ) и одржања мира током протеста (Немачка). Канада је изразила бојазан да би ефекат измене закона могао да се одрази на бројне пословне људе из те земље у Хонгконгу.

ПОСЛЕДИЦЕ Сматра се да су овогодишњи протести у Хонгконгу најтежа политичка криза у том специјалном кинеском аутономном рагиону откако је пре 22 године враћен под кинески државни суверенитет.
Према извештају „Фајненшел тајмса“, шефица извршне власти у Хонгконгу, Кери Лам, у више наврата је понудила своју оставку, али је, према истом извору, Пекинг инсистирао да она остане на челу извршне власти Хонгконга. У одговору на питање које је „Фајненшел тајмс“ поставио њеној канцеларији, наведено је да је Кери Лам јавно ставила до знања да остаје посвећена служењу људима Хонгконга.
Претпрошлог четвртка, Ванг Џимин, шеф пекиншке канцеларије за везу у Хонгконгу, јавно је подржао Кери Лам, рекавши да је централна влада снажно подржава, али је, према извештају „Ројтерса“, навео да је измена закона била њена, а не идеја Пекинга. То је госпођу Кери Лам позиционирало као мету незадовољних Хонгконжана, али и незадовољства саме Кине решавањем проблема.
Споразум о повратку Хонгконга под суверенитет НР Кине и концепт „једна земља – два система“ требало је да омогуће висок степен аутономије за овај кинески специјални аутономни регион током наредних педесет година. То је представнике извршне власти Хонгконга ставило у незавидну ситуацију, с обзиром да морају да балансирају између интереса Хонгконга и политичке воље матичног дела Кине. Уосталом, сва три претходника Кери Лам на месту шефа извршне власти Хонгконга нису прошла славно: Тунг Чи-хуа, први шеф извршне власти након повратка Хонгконга под кинески суверенитет, поднео је оставку 2005. године након масовних протеста због Закона против субверзије. Доналд Цанг је постао највише рангирани политичар осуђен због недоличног понашања, а Ци Леунг, претходница Кери Лам, одустала је од другог петогодишњег мандата због протеста из 2014. године који су трајали 79 дана.

[/restrict]