Поново у фокусу

ЛАТИНСКА АМЕРИКА

Пише Рајко Петровић

Почетак јула представља време традиционалног окупљања еминентних стручњака за простор Латинске Америке у Србији. Ни ове године није било другачије. Захваљујући раду Друштва хиспаниста у Београду, као и његовом традиционалном партнеру Институту за европске студије у Београду, нашу земљу су посетили бројни хиспанолози и хиспанисти из целог света. Повод је било традиционално одржавање Међународне летње школе латиноамеричких студија у Београду и Новом Саду од 29. јуна до 3. јула 2019. Као и претходних година, школу је организовало Друштво хиспаниста из Београда, уз сарадњу са партнерима попут Института за европске студије, Филолошког факултета у Београду, Филозофског факултета у Новом Саду, Амбасаде Краљевине Шпаније у Београду, Института Сервантес у Београду итд. Ове године летња школа је организована у форми предавања, дебата и радионица под називом ,,Латинска Америка и Кариби – зашто треба да знамо више?“

ПЕРСПЕКТИВЕ И ИНТЕГРАЦИЈСКИ ПРОЦЕСИ Рад летње школе свечано је отворен у сали Института Сервантес у Београду. После поздравне речи председнице Друштва хиспаниста у Београду Јелене Спасојевић, публици се обратило неколико предавача: Карлос Хуарез Сентено из Аргентине, Дејан Михаиловић из Мексика, Емилио Гаљардо Саборидо из Шпаније, Јоханес Мерк из Аустрије и Далибор Солдатић из Србије. Они су публику и полазнике школе увели у политичке, економске и социјалне проблеме с којима се простор Латинске Америке суочава, али и предочили могуће перспективе његовог развоја и интеграцијских процеса.
Другог дана школе полазници су могли чути неколико предавања везаних за политичку, социјалну и економску тематику латиноамеричког света. Серију предавања отворио је Адолфо Алберто Лаборде Каранко са Универзитета Анауак у Мексику, чије излагањe се тицало спољне политике Мексика у контексту тзв. четврте трансформације коју је најавио мексички председник Андрес Мануел Лопес Обрадор. Затим је Алексис Торибио Дантас са Државног универзитета у Рио де Жанеиру одржао предавање о перспективама бразилске економије, осврнувши се на економске реформе кроз које је Бразил пролазио претходних неколико деценија, али и на низ промена које спроводи нови бразилски председник Жаир Болсонаро. Вишеслав Симић са Технолошког института у Монтереју говорио је о спољнополитичким могућностима латиноамеричких земаља изван тзв. Монроове доктрине САД. Серију предавања затворио је Јоханес Мерк са Универзитета у Бечу, говоривши о епистемолошким питањима везаним за Латинску Америку и Карибе, као и о перспективама глобалног Југа.
Трећег дана школе одржана је серија предавања у просторијама Филозофског факултета у Новом Саду. Најпре је Горица Мајсторовић са Стоктон универзитета у САД одржала инспиративно предавање о мексичком мурализму и његовом утицају на уметност, књижевност и савремене мреже комуникације. Затим је Емилио Гаљардо Саборидо из Школе за хиспаноамеричке студије у Севиљи образложио савремене односе између Кубе и Источне Европе, те њихов утицај на књижевност на оба простора. Серију предавања у Новом Саду затворила је Бојана Ковачевић Петровић са Универзитета у Новом Саду веома занимљивим излагањем о микрокуенту као књижевном роду новог хиспаноамеричког миленијума.

КРОЗ ПРИЗМУ НОВИХ ЛИДЕРА Четврти дан школе отворио је Гвидо Херцович са Универзитета у Буенос Ајресу предавањем о томе чему нас аргентински филм може научити о неолиберализму. Сања Савкић са Универзитета у Берлину је, затим, у свом излагању указала на значај астешког Великог храма као покретача моћи, идентитета и успостављања односа с другима. Тијана Бакић Хајден упознала је полазнике са латиноамеричким феминизмом – његовом теоријом, применом у пракси, дебатама и свешћу људи о тој теми. Карлос Хуарез Сентено са Националног универзитета у Кордоби образложио је положај Јужне Америке у међународном контексту кроз призму нових лидера у њеним државама, идеолошких обрта и несигурности које пред тим континентом стоје. Последњег дана летње школе Дејан Михаиловић са Технолошког института у Монтереју у Мексику говорио о епистемологији Југа, односно о посебности и значају латиноамеричке политичке филозофије. Ана Јовановић са Универзитета у Београду рекла је нешто више о Клаудију Наранху као инспирацији за побољшање политичке едукације појединца зарад његовог личног и друштвеног развоја. Серију сјајних предавања током целог курса затворио је Оскар Барбоса Лисано са Универзитета у Варшави. Он је одржао занимљиво предавање о Карибима као ,,америчком Медитерану“.

ИЗМЕЂУ ТРАМПА И НОВИХ ЛИДЕРА Последњег дана летње школе латиноамеричких студија Алексис Дантас, Оскар Барбоса Лисано и Дејан Михаиловић одржали су предавање на Институту за европске студије у Београду на тему ,,Латинска Америка пред новим таласом промена: између Трампа и нових лидера“. Оскар Барбоса Лисано је председник Задужбине професора Анджеја Дембича. Ради на Факултету слободних уметности и историје на Универзитету у Варшави, као и на Националном универзитету Коста Рике на Хоротега регионалном центру. Алексис Дантас је ванредни професор и заменик директора Економског факултета Државног универзитета у Рио де Жанеиру. Докторирао је из области индустријске и технолошке економије на Институту за индустријску економију Државног универзитета у Рио де Жанеиру. Његово радно искуство је посебно везано за организацију индустрије, студије индустрије и економску интеграцију, а главне теме истраживања су му Меркосур, Алка, Бразил, економија и интеграција Бразила. Дејан Михаиловић је професор и истраживач на Технолошком институту Монтереј у Мексику и гостујући професор на Државном универзитету у Рио де Жанеиру. Његове области интересовања су политичка филозофија, политичке науке, геополитика, одрживост и развој, међународни односи и теорије глобализације.
Оскар Барбоса Лисано је одржао предавање о политичкој ситуацији у централноамеричким државама, чија је политичка сцена домаћој јавности мало позната. У уводном делу је напоменуо да је утицај масонерије на стварање независних латиноамеричких држава био значајан, те да су масонске идеје слободе, једнакости и братства биле једне од крилатица, али и политичких концепата у новоствореним државама. Затим је потанко анализирао политичку ситуацију у неколико централноамеричких земаља.

РЕЛИГИЈА КАО ВАЖАН ЧИНИЛАЦ Када је реч о Гватемали, тамо су главни политички опоненти Сандра Торес Касанова из Националног јединства за наду и Алехандро Ђаматеи из Вамос партије. Док Касанова припада левичарској, односно социјалистичкој интернационалистичкој опцији, Ђаматеи је представник неолибералне струје.
У Ел Салвадору je ове године председник постао Наиб Армандо Букеле Ортес. Реч је о младом политичару арапског порекла који је дуго времена у тамошњим медијима био нападан због тога. Током председничке изборне кампање појавиле су се слике на којима се Букеле моли у џамији у Мексико Ситију, а он се убрзо изјаснио као римокатолик. Припада десној политичкој опцији и партији Велики савез за национално јединство.
У Хондурасу је на власти Хуан Орландо Ернандес, конзервативац и крајњи десничар који припада Националној партији Хондураса. У јавности је себе профилисао као побожног хришћанина који редовно чита Библију, што је важан део његовог политичког наратива.
У Никарагви власт већ неколико година држи сандиниста Данијел Ортега Саведра. У идеолошком смислу, он представља хришћанског социјалисту, док за своју идеологију воли да каже да је ,,теологија ослобођења“. У јавности се профилише као побожни хришћанин и породичан човек, отац осморо деце.
Панама је 2019. добила новог председника. Реч је о Лаурентину Кортизу Коену из Револуционарне демократске партије. Иако има јеврејско порекло, Кортизо је хришћанин који истиче верско определење и склоност читању Библије. У идеолошком смислу, Кортизо припада социјалистичкој и интернационалистичкој политичкој опцији.
На крају, Барбоса Лизано је укратко описао политичку ситуацију у родној Костарики. Тамо је на власти Карлос Алварадо Кесада, припадник Коалиције за Костарику. Он је у идеолошком смислу представник левог центра, али као и многе његове колеге у Централној Америци истиче да је католик.

МИЉЕНИЦИ САД Барбоса је указао на то да релевантна социолошка истраживања на простору Централне Америке показују да је религијска припадност политичара важан чинилац који утиче на бираче. Тако је просечан бирач у државама на овом простору мачиста, хетеросексуалац, римокатолик и неко ко редовно чита Библију. То не чуди, закључио је Барбоса, с обзиром на то да су истраживања у Централној Америци показала да су најмање прихватљиве групе људи хомосексуалци, милитаристи, људи друге боје коже, као и припадници верских мањина.
Алексис Дантас је одржао предавање о савременој бразилској економији. Изнео је став да се Бразил налази у динамичној економској трансформацији још од 60-их година ХХ века. Ипак, истакао је крај 80-их и деведесете као важну прекретницу за његову државу. Бразил је 1988. усвојио нови устав који је требало да буде гарант социјалне сигурности пре свега осиромашених становника те земље, али је Бразил истовремено прихватио Вашингтонски консензус 1989. године, односно пакет неолибералних мера по препоруци САД. Током 90-их година избија економска криза у многим латиноамеричким земљама, а међу њима и у Бразилу. Најсиромашнији грађани Бразила су били и највеће жртве кризе, а завладала је и глад, што је у цивилизованом и развијеном свету незамисливо. Услед огромног незадовољства власт је 2003. преузео социјалиста Луис Инасио Лула. Током своје осмогодишње владавине Лула је покренуо читав низ реформских корака како би заштитио сиромашне слојеве становништва, а посебно су биле упечатљиве мере за искорењивање глади. Сличне реформске процесе са истим циљевима започели су и други лидери латиноамеричког света – Хосе Мухика у Уругвају, Ево Моралес у Боливији и Рафаел Кореа у Еквадору. Међутим, Дантас напомиње да у последњих неколико година долази до драстичних политичких промена у латиноамеричким земљама које остављају трагичне економске последице. На власт у многим земљама долазе миљеници САД уз изазивање политичке кризе како би се дестабилизовале бивше структуре власти. Тако је у Бразилу дошло до импичмента председнице Дилме Русеф, да би на власт касније дошао екстремни десничар Жаир Болсонаро. У Аргентини је на власт дошао Маурисио Макри сменивши Кристину Киршнер. Дантас наводи да се у свим тим земљама убрзано ради на уништавању наслеђа социјалног благостања које је мукотрпно грађено деценијама уназад. Додао је да је његова визија Бразила прилично суморна – тренутно је 30 милиона људи без посла и на рубу егзистенције, активно се уништава животна средина због експлоатације ресурса које ће, закључио је Дантас, Бразил беспоговорно испоручити Сједињеним Државама.

У СВЕТЛУ КРИЗЕ ГЛОБАЛНОГ ПОРЕТКА Дејан Михаиловић је своје предавање одржао у светлу кризе савременог глобалног неолибералног политичког и економског поретка. Сматра да је та криза структуралне природе и да она осликава дубљу кризу – кризу западног цивилизацијског кода, односно Запада као таквог. Капитализам у коме данас живимо је когнитивни капитализам на који се све више прелива криза САД и њених западних савезника. Једна од најновијих метода неолибералне глобалне машинерије по Михаиловићу је тзв. ауторитаризам судске власти. Очигледан пример је случај бивше председнице Бразила Дилме Русеф, која је нелегално свргнута с власти. То је супротно од онога што је, на пример, радио Уго Чавез. Тако је Чавез вршио политизацију друштва у најбољем смислу те речи, Венецуела је у његово време успела да готово искорени неписменост итд. Иако је био социјалиста, Чавез се у свом политичком деловању много више позивао на традицију Симона Боливара него на Маркса и друге левичарске мислиоце. Данас се у латиноамеричким земљама које су под снажним утицајем САД дешава парадокс, приметио је Михаиловић – долази до политизације приватности и до деполитизације јавности. За крај, Михаиловић је додао да је Латинска Америка један од ретких простора на коме већина земаља није признала независност тзв. Косова, а да највеће заслуге за то имају Мексико, Аргентина и Куба, које су и даље чврсто опредељене за поштовање међународног правног поретка.
Аутор је сарадник Института за европске студије