Обнова дијалога Кине и САД

ПИНГПОНГ ДИПЛОМАТИЈА на Г20

Кина и САД су се договориле да поново покрену трговинске разговоре, засноване на узајамном поштовању и равноправности

Јапан је био и остао плодно тле за оно што се у свету дипломатије назива пингпонг дипломатијом. Иако би још колико прошле недеље звучало као спин (алузија на медије и стони тенис је подједнака), договор Пекинга и Вашингтона о обнављању преговора о трговинским споровима постигнут је у суботу, 29. јуна, у Осаки, на маргинама Самита Г20, током разговора председника Си Ђинпинга и његовог америчког колеге Доналда Трампа.

Трамп је саопштио да САД неће уводити нове царинске тарифе на кинеску робу, а према писању кинеске штампе, у првом реду дневника „Чајна дејли“, преговарачки тимови две земље већ разговарају о конкретним питањима.

Састанак Си Ђинпинга и Доналда Трампа одржан је у суботу, након што су двојица лидера присуствовала трећој пленарној седници самита.

[restrict]

ОД ИДЕОЛОШКИХ ДО ТРГОВИНСКИХ НЕТРПЕЉИВОСТИ Током састанка Си Ђинпинг је био разложан и отворен, што није наступ некога ко покушава да изађе из ћорсокака, те евоцирао успомене на пријатељске тренутке кинеских и америчких стонотенисера на 31. светском првенству у Нагоји 1971. године, када су успостављени први контакти на релацији Пекинг–Вашингтон. Пингпонг дипломатија, како је назван овај низ контаката и веза, крунисан осам година касније успостављањем званичних дипломатских односа, и данас се сматра добрим начином за отопљавање затегнутих политичких односа, нарочито када су ови тешко оптерећени идеолошким нетрпељивостима. Отуда Си Ђинпингове реминисценције на Светско првенство у стоном тенису у Нагоји указују на то да је Кина посвећена сарадњи, уважавању различитости и међусобном поштовању.

За разлику од 1971. године, у односима две земље данас су израженије трговинске него идеолошке нетрпељивости. Стога је Си Ђинпинг Трампу поручио, како преноси „Чајна дејли“, да постоји непромењена, темељна чињеница да ће сарадња донети корист и Кини и САД, док би наставак сукоба нанео штету обема странама.

Сарадња је боља од трвења, а дијалог од конфронтације, рекао је Си Ђинпинг, додајући да су он и Трамп ипак задржали блиске везе посредством телефонских разговора и размене писама.

Кина је у Осаки добила оптимум који је очекивала: наставак разговора са САД, усмерен на решавање трговинског спора.

ПРИТИСАК „ДУБОКЕ ДРЖАВЕ“ За разлику од Си Ђинпинга, који ипак није оптерећен притисцима „дубоке државе“ и питањем сложеног система избора на начин на који је оптерећен Трамп, његов амерички колега сада је принуђен на попуштање, пошто притисци и сукоби с Русијом, Кином, Северном Корејом и Ираном, које је подстицала и на којима је инсистирала „дубока држава“ у Вашингтону, нису дали никакаве резултате.

Северна Кореја данас има снажнију и безбеднију међународну позицију, Иран се показао као тврд орах, Русија није ни финансијски ни политички оборена, а Кина се у најмању руку показала као равноправан такмац на светском плану.

Попуштање Беле куће на свим овим фронтовима како се избори буду ближили, можда је најупечатљивије сведочанство опадајуће моћи САД икада изражено у историји и прва значајнија победа политике сарадње у циљу остварења опште користи, без условљавања и уцена коју промовишу Москва и Пекинг.

Једна од најупечатљивијих епизода из Осаке догодила се током паузе рада самита, када је, видно усамљен, Доналд Трамп ходао кроз салу и покушао да приђе и заподене разговор с индијским премијером Нарендром Модијем, који је у том тренутку причао с другим људима међу којима није било светских лидера, односно људи Трамповог званичног ранга.

Након првог Трамповог обраћања, Моди се с њим срдачно поздравио благо се окрећући к њему, а након другог и трећег покушаја да му амерички председник нешто каже, Моди му је јасном гестикулацијом руком, не окрећући се од саговорника и не прекидајући разговор који је већ водио, ставио до знања да у том тренутку с њим неће разговарати.

Трамп је потом наставио да хода даље. Утисак је да је вероватно жалио што међу најразвијенијим државама света нема представника земаља склоних да беспоговорно следе све што им Бела кућа саопшти, а које би, по потреби, грубим наступом могао да уклони с пута, као што је био случај са црногорским премијером Душком Марковићем прошле године у Бриселу, ког је пред камерама најважнијих светских медија одгурнуо, а  потом пред сарадницима назвао цмиздравом олошком кучком, након чега је Марковић изјавио да је све било измишљено, или као што је сада учинио с премијером Шпаније Педром Санчезом.

Снимак Модија и Трампа дели се већ данима широм света, а пре свега по Индији, која, упркос опречностима и проблемима на плану унутрашње организације и односа са суседима, ипак представља следеће велико тржиште у развоју, спремно за убрзан раст, и земљу која величином и могућностима јесте озбиљан глобални играч. Самит у Осаки први је велики скуп на ком је америчка ароганција скинута с незваничне агенде.     

[/restrict]      

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *