Медијски удар

Запад толерише незаконити рад Обавештајно-безбедносне агенције БиХ (ОБА) чак и када је у питању масовна оперативна обрада медијских кућа и новинара

Ако је у некој држави могућ такав апсурд да обавештајно-безбедносна агенција угрожава народ који је финансира и кога би требало да штити, онда је и сама држава апсурд, а управо је то случај у Босни и Херцеговини.

ОПЕРАТИВНЕ МЕРЕ По ко зна који пут представници Републике Српске аргументовано упозоравају на тешке злоупотребе и незаконит рад Обавештајно-безбедносне агенције БиХ (ОБА). Тако је и овога пута члан Председништва БиХ Милорад Додик јавно изнео нове запањујуће доказе о томе, и покренуо нову обавештајну аферу. Додик је навео протоколарни број из деловодника ОБА, 05/1-4-1547/19, под којим је заведена наредба за примену оперативних мера према најмање десет медија и њихових новинара из три државе – Србије, Хрватске и БиХ. У Србији су на обавештајном удару „Вечерње новости“, „Информер“ и „Курир“, из Хрватске „Вечерњи лист“ и „Национал“, а из БиХ су то РТВ Републике Српске, „Дневни аваз“, „Дневни лист“ и два портала, „Поскок.инфо“ и „Дневно.ба“.

Да се сличан атак на медије и новинаре догодио у некој од „престоница демократије“ на Западу, ова обавештајна афера постала би мали „Вотергејт“, али ништа од тога. Ако већ ћути Сарајево, није сасвим јасно чиме се то руководе западни моћници и медији када томе не придају важност, а куну се у слободу медија и заштиту новинара. Рачунају да, ако су досада успевали да одјек сличних афера сузбију игнорисањем и ћутањем, зашто не би и сада. Међутим, овога пута ствар је мало компликованија за правдање и објашњење јер не може да се априори подведе под елиминацију „малигног руског утицаја“ где је све дозвољено. Какав би се то руски утицај истраживао у бошњачком „Дневном авазу“ или хрватском „Вечерњем листу“? Значи, у питању је нешто друго, и ако лидери Српске буду упорни, пре или касније ће ствар морати да се истражи и јавности пружи некакво објашњење.
[restrict]

Да је у питању некадашњи Милорад Додик, као председник РС, све би се много лакше заташкало. Међутим, сада је у питању Милорад Додик као члан Председништва БиХ, и не само он – Управни одбор Савета за штампу БиХ од Тужилаштва БиХ тражи хитну истрагу и проверу ове информације. Уједно траже од ОБА да се изјасни о именованом документу и његовом садржају. А Тужилаштво ћути, ОБА ћути, па чак и Бакир Изетбеговић који увек има шта да каже, ћути. Да није истина оно што је Додик рекао, давно би проговорили. У неприлици и паници лако могу начинити и друге опасне грешке. На пример, највећа глупост била би да сада покушају да фалсификују деловодник или садржај самог документа, јер то се са лакоћом вештачи. Сем тога, нису баш сигурни шта све од доказа РС још има – знају они да се никада у јавност не даје баш све и да добар стратег увек има резерву.

АДИС АБАЗ ИЗ ЗЕНИЦЕ Некако се наместило да актуелни догађаји више него очито покажу да ОБА не ради послове из своје надлежности, а ради оно што по закону не би смела. Баш у тренутку док масовно истражује медије и новинаре, у Немачкој је ухапшен држављанин БиХ Адис Абаз из Зенице, по белгијској потерници због сумње да је био у вези с терористима који су извршили терористичке нападе у Паризу 2015. године, када је погинуло 131 лице а рањено 413 људи. Хапшење је уследило након што је код двојице држављана БиХ у пртљажнику аутомобила пронађено 17 ручних бомби.

Таквим лицима ОБА би требало да се бави, али она то не ради. Званичници РС одавно тврде да се ОБА не бори против тероризма него подржава и штити терористе. За исламске терористе БиХ је „сигурна кућа“ и платформа за планирање терористичких акција. Готово да нема велике терористичке акције а да терористи немају неке везе са БиХ, почев од напада на Куле близнакиње у Њујорку и Пентагон, па до данас.

БОСАНСКА КАЗАБЛАНКА Због бројних шпијуна Сарајево у шали зову Казабланка, а њихове безбедносне агенције због прљавих и незаконитих активности називају обавештајним подземљем. Страни агенти и шпијуни тамо никога не интересују (ако нису руски). Обавештајне позиције водећих служби НАТО-а не смеју ни да погледају, а камоли да према њима примене оперативне мере. Сем тога, веома су благонаклони и према агентима Турске и Ирана који су врло присутни у БиХ.

Са западним менторима једино се разилазе о питању позиција иранске обавештајне службе. Зна се зашто су благонаклони према Турској, али се мало зна о томе да су 1995. године Бошњаци успоставили јаке обавештајно-безбедносне везе с Ираном. Бошњачки официри одлазили су на обавештајну обуку у Иран а ирански инструктори су организовали терористичку обуку у тајном кампу „Погорелица“ на Игману. Када су сазнали за присуство Иранаца, САД су покушале да их елиминишу класичном војном интервенцијом ИФОР-а. Сарадња је прекинута, али тајне обавештајне везе и присуство иранских агената је остало. Ако се све то зна, и ако се знају чврсте везе Бакира Изетбеговића са исламским терористима, онда постаје јасно да ОБА због Бакирових ограничења практично не може да се бави правим контраобавештајним радом нити борбом против тероризма. Једино им је дозвољено антисрпско деловање и одбрана страначких интереса СДА.

ОБА је најбољи пример како водећи бошњачки лидер Бакир Изетбеговић и његова „политичка елита“ замишљају Босну и Херцеговину – као унитарну државу с доминацијом Бошњака. Приликом оснивања, агенција је замишљена тако да истражује безбедносне опасности за оба ентитета и сва три народа, и да их редовно и на време о томе упозорава. То је агенција са два званична имена – за Србе је ОБА а за Бошњаке и Хрвате ОСА (Обавештајно-сигурносна агенција), што јасно говори да она треба да буде заједничка. Међутим, то је остало мртво слово на папиру и добра маска за незаконит рад и тешке злоупотребе. Никога не забрињава што то директно угрожава опстанак БиХ као државе. ОБА је одавно отклизала на бошњачку страну и брани само њихове интересе. Историја ОБА (ОСА) јесте бескрајни низ обавештајних афера које никада нису истражене.

Моћне западне силе, које себично чувају „право“ да утичу на збивања у овој држави и које би могле да спрече злоупотребе, толеришу и подстичу незаконитости због властитих интереса. Не само да су на чело агенције довели ратног злочинца и антисрпског екстремисту Османа Мехмедагића Осмицу него су перфидним кадровским махинацијама из агенције елиминисали аутентичне српске кадрове; они су замењени Србима који заступају интересе Бошњака. То су Срби који су током грађанског рата били војници Армије БиХ или њихови потомци, поткупљени или уцењени људи који послушно раде против интереса свог народа.

„Дневни аваз“ постао је предмет незаконитог истраживања јер је његов власник Фахрудин Радончић, лидер треће по величини странке у БиХ – Савеза за бољу будућност (СББ), и зато га треба компромитовати

СТРАНАЧКА БЕЗБЕДНОСНА СЛУЖБА Чињеница да је на списку оперативног истраживања и бошњачки „Дневни аваз“ не значи да је ОБА постала мање антисрпска него да се у злоупотреби ове агенције отишло и корак даље и да је постала оруђе једне странке и једне личности – СДА и Бакира Изетбеговића. Своје прљаве активности проширила је и на истраживање Бакирових политичких противника. „Дневни аваз“ постао је предмет незаконитог истраживања јер је његов власник Фахрудин Радончић, лидер треће по величини странке у БиХ – Савеза за бољу будућност (СББ), и зато га треба компромитовати. Такви покушаји постојали су и раније кроз обавештајну аферу „Шћепо“, где је био осумњичен да је сарадник српске војне службе безбедности.

Хрватску страну у бошњачко-хрватском ентитету ОБА истражује од када Хрвати желе да формирају свој, „трећи ентитет“, и од када је за хрватског члана Председништва БиХ, супротно вољи хрватског народа, изабран Жељко Комшић. Њега су практично изабрали Бошњаци и он се бори за њихове интересе. Покушавају да сазнају на време које потезе ће Хрватска предузети како би се ова очита неправда исправила. Тако сада ОБА, поред традиционалног антисрпског деловања, почиње да угрожава и интересе Хрвата. Најновија операција ОБА потпуно је разоткрила њену страначку припадност а тиме и некомпетентност да брине о безбедности сва три народа у БиХ.

У Републици Српској је прва на удару РТВ РС, као најутицајнији медиј. Обавештајни насртаји ОБА на српске политичаре и Србију и Републику Српску редовна су појава, тако да ни насртај на српске медије и новинаре не треба да чуди.

СТИДЉИВА РЕАКЦИЈА Реакције бошњачких и хрватских медијских кућа које су незаконито нападнуте стидљиве су и суздржане, што забрињава, а указује на то да су им ментори исти, и да ће ове проблеме решавати уз посредовање западних моћника, без присуства јавности. Није тајна да је ОБА одавно, неформално и илегално, у обавештајном систему НАТО-а иако БиХ није чланица те војне алијансе. То значи да би Запад, критикујући ОБА, критиковао сам себе јер су одговорни за њихово усмеравање и конкретне оперативне активности.

Тешко је поверовати, али прва јавна умањивања и заташкавања ове прљаве обавештајне акције ОБА почела су у Србији преко неких српских аналитичара и медија. Док чак и бошњачки корпус ћути у неприлици и смишља како да се искобеља из непријатне ситуације која захтева истраге и смене, неки код нас не разумеју или злонамерно све пребацују на шалу. Тврде да је наша нација одувек оптерећена некаквом шпијунажом „као Илија Чворовић у Балканском шпијуну“. Сматрају да ОБА нема оперативне капацитете да тако нешто одради. А занатски, ствар је заправо прилично једноставна – прислушкиваће све новинаре где су створили техничке услове за то јер обрада тог материјала не захтева много времена, на основу тих резултата извршиће селекцију и концентрисати се на оне који су им интересантни и према њима примењивати сложеније оперативне мере. Наравно, неселективно, без основа сумње и незаконито.

УЦЕНЕ И ПОДМИЋИВАЊА За сваког професионалног обавештајца новинари су специфична и посебно интересантна категорија. Они су по природи посла увек на извору информација. Усмерени су на најважније личности у некој држави, не само политичке него из области науке, културе, уметности, безбедности и свега другог што би могло бити предмет истраживања страних обавештајних служби. Знају много тога што није за објављивање а и те како би добро дошло некоме ко нам не мисли добро. Преко новинара се најбоље могу истражити слабе тачке неког друштва на које треба ударити методама специјалног рата. Да не спомињемо чињеницу да новинари, поред политичара, још како утичу на креирање јавног мнења. Када би ОБА успела да поткупљивањем, компромитовањем, уценама, ометањем и застрашивањем само делимично оствари постављене циљеве, постала би далеко моћнија и за нас опаснија обавештајна и субверзивна сила.

Може ли ОБА овако широким обавештајним захватом да придобије неке новинаре, с обзиром на то да многи мисле да је то немогуће? Наравно да може. А да ли је то лак и једноставан посао? Наравно да није. Када би то било тако лако, онда би свако могао да ради обавештајне и контраобавештајне послове. А како се то ради, то је већ ствар оног стручног, занатског дела посла, креативности, способности, па често и среће да се баш све коцкице сложе. Суштина је у томе да се отворе многи досијеи који ће се кроз оперативни рад пунити подацима како би се на крају стекла потпуна слика о појединим личностима. Тада падају одлуке ко је подложан уценама и да ли има довољно материјала за тако нешто, ко се може купити новцем, ко је болесни каријериста без шансе да напредује… Свака служба може придобијеног новинара да „кљука“ информацијама и тако му обезбеди напредовање и успешну каријеру због обостране користи. То је оно што се може и што је ОБА вероватно планирала.

Наравно да сваки новинар може да се стави под мере обавештајно-безбедносне агенције ако постоји основана сумња да ради незаконите ствари из домена надлежности агенције. Међутим, не могу се под мере стављати комплетне новинске куће и сви новинари јер такав поступак ничим не може да се правда и он је потпуно незаконит и неприхватљив. Није у питању само прислушкивање које се најчешће спомиње него и друге методе агенције које задиру у приватност и личне слободе грађана – незаконито праћење, незаконит преглед службених и приватних просторија и друге ствари које се не могу примењивати масовно, него строго селективно и по одобрењу суда коме је пре тога потребно изнети разлоге примене мера. 

Нема сумње да је нова обавештајна афера ОБА скандал светских размера. Нема примера да је нека обавештајно-безбедносна служба у свету ударила ђоном на десетак медија с намером да под мере стави све њихове новинаре. Тим више чуди ћутање западних медија у вези с афером. Можемо претпоставити халабуку и прашину која би се дигла на светском нивоу да се то догодило некој од њихових медијских компанија. Ако сви ћуте, шта друго можемо закључити него да су сви у функцији заташкавања обавештајне афере и да иза конкретне идеје стоји много моћнија обавештајна служба него што је ОБА.     

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *