Ко је Борис Џонсон?

Нови станар у улици Даунинг број 10

Пише Милош Војиновић

Уколико нам досадашња каријера новог премијера Велике Британије било шта говори, требало би с резервом да узмемо све сценарије везане за Брегзит. Вероватно ни Џонсон не зна шта ће Борис урадити

У ренутку када штампарска машина буде умножавала ово издање часописа „Печат“, тамно плава кућа у улици Даунинг број 10 у Лондону ће добити новог станара, а Велика Британија новог премијера. Извесно је да ће то бити Борис Џонсон. Питање чији одговор сви желе да знају гласи: да ли ће он бити тај који ће успети да одреши савремени Гордијев чвор звани Брегзит?

НЕМАРНИ ГЕНИЈЕ? Подржаваоци Брегзита у Џонсону виде своју највећу наду. Током кампање он је поручио да ће, без обзира на то да ли се до споразума дође или не, до краја октобра Британија напустити ЕУ. Ниједан политички аналитичар се тренутно не упушта у предвиђања шта ће се догодити – могућност да се репутација изгуби грубим промашајима је превелика, а шанса да се успостави прецизна прогноза готово да не постоји. Једино што нам преостаје јесте да се запитамо, ко је заправо Борис? Кратак одговор гласи: он је контроверзан и конзервативан, неморалан и незаобилазан, брилијантан и бескрупулозан. Упоредимо берлински Бундестаг и лондонски Вестминстер. Иако Бундестаг делује модерније, у њему је више савремене технике, а поједини немачки посланици на заседања долазе у дуксерицама са капуљачом, немачки парламент је заправо место конвенционалнијих облика понашања. Да, немачки посланици понекад добацују и гестикулирају са својих места, али у односу на Британију то је заиста мачји кашаљ. Мала сала доњег дома британског парламента направљена је у далекој прошлости, када је и посланика било много мање. У њој може да седи једва преко три стотине од укупно шест стотина и педесет посланика. У тој тесној просторији, када је реч о вербалном дуелу, правила нема, а креативност се цени. Поред тога, за разлику од Немачке, британска култура дозвољава, чак и воли, ексцентричност. Ту чињеницу Џонсон је користио још од студентских дана и око себе стварао ауру нехајног и немарног генија. Нехајан и немаран свакако јесте – недуго пошто је постао градоначелник Лондона отишао је на тронедељни одмор. Међутим, питање је да ли је и геније?

[restrict]

СПИСАК КОНТРОВЕРЗИ Његова каријера обележена је скандалима, али и успесима. Био је свестрани студент, као и релативно успешан градоначелник Лондона. Смањио је насиље у престоници и модернизовао саобраћај. Говори пет језика и уместо лимузине одабрао је да на посао иде бициклом. Истовремено, Џонсон не само да је судски покушавао да забрани писање о сопственој ванбрачној деци, коју није признао, већ је и пријатељима умешаним у криминалне активности обећавао да ће им дати адресу свог колеге новинара који је те активности истраживао. Списак његових контроверзих потеза и дела, који су превализали не само границу доброг укуса већ и разума, толико је дугачак, да би захтевао читав један фељтон.
Џонсон ће бити први премијер у историји који је рођен ван Британије или британских територијалних поседа. Рођен је 1964. у Њујорку. Све до недавно имао је двојно држављанство. Држављанства САД се одрекао како би показао своју примарну оданост Британији. И његово порекло је необично. Његови преци били су англиканци, католици, муслимани и Јевреји. Џонсонова животна прича није једна од оних у којима, упркос препрекама, таленат крчи сам себи пут. Његово порекло је истовремено отварало многа врата. Ако постоји права линија која води од обданишта све до места премијера Уједињеног Краљевства, Џонсон је том линијом прошао. Школовао се у Итону – као и двадесет других премијера, а потом у Оксфорду – као двадесет и седам других председника британских влада.

ХАЈНЕКЕН КОНЗЕРВАТИВАЦ Више него било шта друго, Џонсонов животни пут везан је за његове колумне. Свој први новинарски посао, у лондонском „Тајмсу“, добио је преко породичних контаката. Убрзо је добио отказ – откривено да је измислио изјаву за чланак који је писао. Да ситуација буде још бизарнија, измислио је цитат сопственог деде, историчара Колина Лукаса. Ипак, први новинарски посао у Тајмсу показао је Џонсону шта он заправо жели. Писање је, просто, било занимљивије од консалтинга. Истовремено, Џонсон је осетио моћ медија. Био је градоначелник Лондона у време када су 2011. године британски таблоиди, услед серије скандала, били на мети читаве британске јавности. Тада, као и пре и после тога, пре свега је водио рачуна о својим личним односима са медијским могулима. Није изненађење да га заузврат многе новине, просто, воле.
Иако је неславно изгубио посао у „Тајмсу“, од тада па све до данас, Џонсон је утицајни колумниста који своју позицију гради утиском који изазивају његове речи. Типично за вишу британску класу, његов језик је богат архаизмима, али Џонсон, студент класичних наука, зна како да пише. Његови текстови проналазили су одану публику међу различитим старосним групама и имовинским класама. Зато су и Џонсона означили као „Хајнекен конзервативца“ – он је способан да се једнако допадне младима који пију јефтино пиво, али и онима који су некада били млади а сада контролишу финансијске токове лондонског Ситија. Новинарски посао није само био Џонсонов избор, већ је обележио и његову политику.
Након скандала у „Тајмсу“, Џонсон је почео да ради за Дејли телеграф и од 1989. до 1994. био је дописник из Брисела. Када се буде писала историја Брегзита, Џонсон ће у њој заузети важно место, али не само због чињенице да је играо битну улогу током референдума 2016. године. Његово оштро перо и европоскептични тон његових бриселских колумни сматрају се једним од важнијих узрока раста евроскептицизма у Британији током последње деценије двадесетог века – не треба заборавити да је УКИП основан 1993. Иако је био председник чувеног Оксфордског дебатног клуба, сам Џонсон оправдано не важи за доброг говорника. Тога је и сам свестан. Није изненадило да је током кампање у претходним недељама и месецима, на све начине гледао да избегне или одложи телевизијске дебате. Међутим, снаге своје новинарске колумне није се никада одрекао. Писао је и када је постао члан парламента, а потом и као градоначелник Лондона. Своје колумне се вероватно неће одрећи ни као премијер.

ПРИЈАТЕЉ СРБИЈЕ? У влади Терезе Меј, Џонсон је био министар спољних послова од 2016. до 2018. Ипак, главни посао око Брегзита остао је у рукама премијерке и њених саветника. Позицију министра је можда и добио само зато јер је Мејова рачунала да је боље да га има у својим редовима, него да дозволи да он почне да окупља око себе посланике и води своју политику. Чим је политички брод Терезе Меј почео озбиљније да се љуља, Џонсон га је напустио. Када је постало јасно да ће споразум са ЕУ бити веома лош по Британију, тј. да ће цена изласка бити висока, напустио је владу. Моментално се вратио својим колумнама. Овога пута се дотакао једне од најосетљивијих тема савремене британске политике – имиграције. Написао је да муслиманске жене које носе бурку изгледају као пљачкаши банака и као велико поштанско сандуче. Тог августовског дана 2018. писац ових редова се задесио у Лондону и памти да се на радију могло чути само његово име. То је вероватно и био његов циљ.
Треба се присетити и да је као дописник „Телеграфа“ Џонсон током агресије на СР Југославију 1999. био у Београду. У домаћим медијима се више пута истицало да је Џонсон тада заузео став који је био битно другачији од доминантног западноевропског наратива. Његов став се потркепљивао и његовим изјавама из 2003. О свом искуству у Југославији 1999. Џонсон је 18. марта 2003. у британском парламенту рекао: „Видео сам руине и породице уништене бомбардовањем, видео сам цивиле који жале своје најближе које је убио НАТО. Сви смо видели резултате трагичних грешки Пентагона: убијање људи у тракторским колонама, воз који је уништен на мосту и убијање шминкерки које су радиле за српску телевизију“. Међутим, домаћи новинари који су писали о томе, желели су да виде у Џонсону пријатеља Србије и радили су свој посао не потпуно савесно.
Зашто је Џонсон говорио о Југославији у марту 2003. године? Зато што се спремао напад на Ирак, који је почео неколико дана касније. У истом говору Џонсон је рекао о агресији и следеће: „Циљ је био добар, и била је добра идеја да се Милошевић присили да обустави прогон косовских Албанаца, и да се уради све да се уклони са власти“. Када је потом британски парламент гласао о учествовању британских снага у инвазији Ирака, Џонсон је гласао за. Бомбардовању Југославије вратио се 2006. у својој књизи „Have I Got Views For You“, када је написао: „Можете рећи шта хоћете о Блеру – ја јесам и наставићу да говорим негативно – али он је учествовао у рушењу два тиранина, Милошевића и Садама, које је [Џон] Мејџор оставио на власти“.

ЧЕТИРИ СЦЕНАРИЈА Када је реч о растанку Британије и ЕУ, наводе се четири потенцијална сценарија: нови референдум, ново продужавање рока за излазак, споразумни раскид или излазак Британије без икаквог уговора, тзв. „тврди“ Брегзит. Џонсон је обећао да ће у случају да он постане премијер, Британија до краја октобра напустити ЕУ, са споразумом или без њега. Уколико нам досадашња Џонсонова каријера било шта говори, требало би да с резервом узмемо све сценарије. Вероватно ни Џонсон не зна шта ће Борис урадити. На почетку овога текста написали смо да је Џонсон бриљантан, што је неуобичајен придев за особу његове биографије. Међутим, Џонсону се мора одати признање – упркос свему, он ће у уторак 23. јула постати премијер Велике Британије и тако испунити своју дечачку амбицију. У свом роману „Седамдесет и две девице“ Џонсон је писао о смотаном посланику који на посао иде бициклом (очигледно мислећи на себе). До краја књиге, њен главни јунак спасио је Британију од огромне терористичке претње. Да ли ће он успети и у стварности да спаси Британију, видеће се. Од тренутка ступања на власт, Џонсон улази у свет који не почива ни на правилима његове књижевне фикције, али ни његове новинарске прозе која не хаје за чињенице. Па ипак, верујемо да нема препреке која је превисока за овог изузетног талентованог политичара. Ако не може да их прескочи, он ће проћи испод њих. Због тога, не треба се бринути ни за њега ни за Британију. Као и сваки пут до сада – снаћи ће се.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *