Канцеларкина необуздана дрхтавица

Шок пред немилосрдним камерама који је подстакао доста питања без поузданих одговора: Уз спекулације о стварном здравственом стању Ангеле Меркел изнова су плануле расправе о старој, и универзалној, теми о томе треба ли, неизоставно, јавност да (са)зна све о политичарима што може утицати на обављање њихових одговорних дужности, посебно да ли од нечега болују

За „Печат“ из Берлина Мирослав Стојановић

Следећи групни портрет (формалних) владара света (не из сенке) у формату Г20 биће (највероватније) без даме, а можда и без дама: британској премијерки Терези Меј дани су већ одбројани, а немачкој канцеларки Ангели Меркел се (можда) броје.

АКО ЗДРАВЉЕ ДОЗВОЛИ Немачки медији ових дана су се, наиме, присетили њених речи, изговорених приликом одласка с кормила Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) на које нико, у том часу, није обраћао пажњу: остаће, рекла је Меркелова, на канцеларском трону до истека мандата 2021, ако јој то „здравље дозволи“.

Минулих дана немилосрдне телевизијске камере су, два пута у кратком размаку, показале „челичну канцеларку“, која је увек зрачила (физичком) снагом и ригорозном (психичком) самоконтролом (деловала је смирено и концентрисано и у најстреснијим ситуацијама), уздрману и (први пут) беспомоћну: у свет су отишле сцене њене необуздане дрхтавице.

Први пут се то догодило приликом (свечаног) дочека (новог) украјинског председника (комичара) Владимира Зеленског, други пут у дворцу „Белви“ (званична резиденција шефа државе) приликом именовања (нове) министарке правде Кристине Ламбрехт у присуству председника републике Франка Валтера Штајнмајера. Опет се, закратко, необуздано, упркос приметном грчу и напору да то спречи, тресло читаво њено тело.

Први пут је, уз шокантну сцену, ишло лапидарно саопштење (и објашњење) канцеларкиног (дугогодишњег) шефа за штампу Зајберта да је за све криво сунце (био је заиста врео дан) и – дехидрација: чим је попила коју чашу воде, била је опет „фит“. Оно други пут се више није могло на исти начин „покрити“. У дворцу „Белви“ било је пријатно свеже, а канцеларка је (опет те камере које ништа не пропусте) љутито одбила пружену чашу воде…
[restrict]

ПУТ У ОСАКУ Било је то довољно да задрхти цела Немачка и да драматична сцена зачас обигра глобализовано „медијско село“. Нимало случајно, констатује најутицајнији немачки политички дневник „Франкфуртер алгемајне цајтунг“, јер Меркелова није било ко. И не само због тога што се налази на најважнијем положају у (тако важној) земљи. Њена реч се чује, и утицај осећа (далеко) изван националних, па и европских граница. Уз то, све време је, у минулих (и дугих) четрнаест година на канцеларском трону, деловала „робусно, како психички, тако и физички“.

По друштвеним мрежама одмах су кренула нагађања да ли је стигао рачун великог, психичког и физичког, оптерећења (по)везаног с тако одговорним положајем на наплату. Плануле су спекулације о здравственом стању Ангеле Меркел и (не само злураде) констатације да је канцеларка, можда, и политички, и физички на крају!

Меркелова је пак пркосно кренула у контраофанзиву. Из њеног окружења два штутгартска листа пренела су објашњење да је друга дрхтавица „кренула из главе“ – сетила се оне прве, и још „непрерађеног“ шока, дакле није реч о здравственом проблему (?!). Канцеларка је кратко саопштила да се „осећа добро“ и, готово демонстративно, само који сат после необуздане дрхтавице у дворцу „Белви“, упркос саветима и упозорењима неких лекара да то не чини на своју руку, села у „обични“ владин авион (не у специјално опремљени, санитетски „ербас“ Бундесвера) и одлетела на (далек) пут у (јапанску) Осаку на самит лидера најмоћнијих и најразвијенијих земаља света.

Канцеларку је и тамо сачекало „дежурно“ новинарско питање и (наглашено) интересовање медија из целог света. Разуме, рекла је, толико интересовање медија и јавности, али нема шта посебно да саопшти осим да се осећа добро, уверена да ће оно с дрхтавицом, „како је дошло, тако и (само) отићи“…

ДИЈАГНОЗА НА ДАЉИНУ Лекари које су поједини медији консултовали нису у то баш сигурни. Иако се нико од њих није упуштао у давање дијагнозе „на даљину“, и само на основу онога што је, на телевизијским екранима и друштвеним мрежама, видео практично цео свет, саветовали су канцеларку да обави темељне прегледе, уз магнетну резонанцу и друга техничка (модерна) помагала у некој од берлинских клиника, а најчешће је спомињана чувена „Шарите“, лоцирана недалеко од канцеларског уреда.

 Уз спекулације о здрављу Ангеле Меркел, за коју се, иначе, веровало да је, колико политички, толико психолошки и физички, саздана од „тврдог материјала“, плануле су изнова расправе о старој теми: треба ли јавност, неизоставно, да зна све о политичарима што би могло да утиче на обављање њихових одговорних функција. Посебно – да ли од нечега болују. Тако једна наизглед „летња“ медијска тема о канцеларкиној дрхтавици коју она сама, бар јавно, багателише и означава бенигном, добија посебну политичку димензију.

У жустрим медијским расправама, и управо поводом „канцеларкиног случаја“, превладава уверење да се у демократским друштвима, за разлику од праксе у аутократским режимима и диктатурама, од јавности не сме скривати „здравствени картон“ особа од чијих одлука много тога зависи. Спорења, међутим, настају у одговору на питање ко треба о томе да обавести јавност. Сви се у једном слажу: лекари то, без сагласности и директног инсистирања „важног пацијента“, не могу и не смеју да учине. На то их обавезује „света лекарска тајна“.

ПРИЗНАЊА И ОЛАКШАЊА За разлику од праксе у скандинавским земљама, где политичари, уз информације о имовном стању, јавности стављају на увид и свој здравствени картон, у Немачкој таква обавеза, као уосталом и у толиким другим земљама, не постоји. „Шпигл“ је, поводом случаја Меркел, донео причу о неколико политичара који су отворено саопштили с каквим се здравственим проблемима и невољама суочавају. Учинили су то, да споменемо овде само њих, шефица посланичке групе Левице у Бундестагу Сара Вагенкнехт (стрес, премореност, психичка напетост), премијерка покрајинске владе у Рајнланд-Пфалцу Малу Драјер (Паркинсонова болест) и Томас де Мезијер, бивши (савезни) министар унутрашњих послова. Осетили су после тога, тврде, олакшање и „зарадили“ додатно поверење јавности.

Овај последњи, Мезијер, учинио је то са закашњењем, због чега, каже, жали. Суочио се у јеку мигрантске кризе с тешком упалом плућа. Радио је неколико дана под температуром, а онда су га лекари упозорили на могуће озбиљне последице ако не оде на обавезни одмор. Отишао је у једно шпанско летовалиште, где су га открили репортери „Билда“ и направили аферу: министар унутрашњих послова лешкари док се земља суочава с мигрантском лавином.

СЛУЧАЈ ВОЛФГАНГА ШОЈБЛЕА Показало се још једном да у ери свеприсутних медија, и кад би се нешто хтело сакрити, то једноставно није могуће. Посебно су телевизијске камере, и друштвене мреже, радикално промениле позицију политичара и државника. У часу кад се спекулисало о томе да би Волфганг Шојбле, који је дуго важио за Коловог „принца наследника“, иако везан за инвалидска колица (на њега је покушан атентат приликом једног предизборног скупа) могао да постане канцелар, при чему се спомињао пример некадашњег (и чувеног) америчког председника Рузвелта, такође у инвалидским колицима, бивши канцелар Хелмут Шмит је, деликатно, упозорио да су то била друкчија времена. Без – телевизијских камера.

Хтео је, очигледно, рећи да и Немци не би радо видели на најважнијем положају у земљи, тако медијски експонираном, после Хелмута Кола, који је с готово два метра висине (и око сто тридесет килограма) у сусретима са страним државницима импоновао и онима који су (чак) били склони да му се подсмехну (постоје читави томови вицева о њему), његовог наследника у – инвалидским колицима.

Иако се није домогао канцеларског трона (кратко време нашао се на партијском кормилу, после Кола, одакле га је одувала афера с мутним страначким финансијама) Шојбле је у свим владама конзервативаца, и онима у коалицији са социјалдемократама (велика коалиција) био на важним министарским положајима. Тренутно је на, протоколарно високом положају, председника Бундестага.

ПОЛИТИЧКИ ПОРАЗИ Да се, на крају, опет вратимо Меркеловој. Медији су се само једном, пре ове дрхтавице, бавили њеним здравственим стањем: после незгодног пада на скијама била је принуђена да се јави лекарима. Учинила је то у већ споменутој (и најчувенијој) берлинској клиници „Шарите“. Кад су јој лекари саопштили да је реч о прелому кости, направила је, кажу, шалу: нисам, дакле, испала симулант…

Две узастопне, упадљиве и необуздане, дрхтавице у размаку од само неколико дана подстакле су спекулације да је несаломива (челична) канцеларка не само политички на заласку него је и физички озбиљно уздрмана. Њен „излет“ у (далеку) Осаку, са згуснутим и напорним програмом, и самит лидера Европске уније који је одмах потом уследио, стишали су те гласине и суморна предсказања: Ангела Меркел је, опет, била она „стара“, деловала је крепко и неуморно…

Али ако се физички заиста опоравља, Меркелова трпи политичке поразе. Морала је најпре да пусти низ воду „шпиценкандидата“, првог с листе (њених) народњака, и даље најјаче формације у Европском парламенту, Манфреда Вебера (против њега био је, поред осталих, отворено, и жестоко, и француски председник Емануел Макрон). А направила је потом (неочекивано) оштар заокрет: подржала је кандидата из противничког табора, холандског социјалдемократу Франса Тимерманса, и изазвала отворену побуну народњака…      

[/restrict]