Човек благе речи и јаких аргумената

МОМИР БУЛАТОВИЋ (1956–2019)

Државне функције није третирао као привилегију већ као најважнију дужност која често захтева жртвовање личних интереса у корист државних, националних и људских. Био је свестан последица насилног дробљења српског националног бића и доследно се борио за заштиту и поштовање права делова српског народа на територијама бивших југословенских република

С а осећањем најдубљег бола опраштамо се од Момира Булатовића, државника, друга, пријатеља, човека изузетних људских квалитета. Могао је бити у Београду, Подгорици, Москви или било где у свету, али смо увек осећали да је Момир ту близу нас, да га можемо срести, слушати или читати његове књиге, чланке, или интервјуе, увек одмерене а јасне. Сада се суочавамо с великом празнином која неумољиво опомиње да је отишао бољи део нас самих.

Момир Булатовић је рођен 21. марта 1956. године у Београду у породици официра ЈНА. Основну школу и гимназију похађао је у Задру. Економски факултет завршио је на Универзитету у Подгорици, где је магистрирао 1986. и био асистент из предмета политичка економија. Докторирао је на Европском универзитету у Београду 2006. године где је потом изабран за редовног професора. Аутор је више књига које су побудиле велико интересовање стручне и најшире јавности, међу којима су значајније: Црна Гора – еколошка држава (Montenegro – Ecological State, 1996), Правила ћутања (2004), Укључивање Србије и Црне Горе у ЕУ (2006), Слободан Милошевић – неизговорена одбрана (2006), Мање од игре више од живота (2006), Економија и демократија (2011).

За Председника Републике Црне Горе изабран је на првим вишестраначким изборима 1990. године, а за председника Савезне владе 1998. године. Као председник Црне Горе и касније као председник Савезне владе Момир Бултовић је био пуних 10 година члан Врховног савета одбране СРЈ.

Чланови Савезне владе којом је руководио, његови сарадници у државним и политичким пословима, колеге из економских наука памтиће Момира Булатовића као политичара и државника широких демократских погледа у управљању државом и вођењу политике, као врхунског организатора, као човека благе речи а јаких аргумената. Био је искрено и дубоко опредељен очувању и афирмацији СР Југославије као заједничке државе равноправних република Србије и Црне Горе. Био је свестан последица насилног дробљења српског националног бића и борио се за заштиту и поштовање основних права делова српског народа на територијама бивших југословенских република. Државне функције није третирао као привилегију већ као највећу дужност која често захтева жртвовање, личних интереса у корист државних, националних и људских. И као човека и као државника красили су га умереност, скромност, одбрана истине и правдољубивост. Ставовима, методом руковођења и личним понашањем Момир Булатовић је у пракси показивао да политика, право, истина и морал нису супротстављене вредности већ да је њихово јединство потреба коју увек треба следити и остваривати у пракси. Био је политичар који поштује реалности живота и односа како на националном и државном плану, тако и у међународним односима, али који је непоколебљив у ставу да се и према нашој земљи поштују право и принципи, а не арбитрарност и дупли стандарди.

Свакој дужности и послу приступао је са критеријумом државног и националног интереса и зато је поступао часно, посвећено и одговорно. То уједно објашњава зашто је Момир Булатовић био толико поштован не само од сарадника док је био на највишим државним дужностима већ једнако, ако не и више, од окружења и јавности, након што се повукао из активне политике. Повлачење из политике за њега није била драма или деградација већ нормалност и део живота. Као врхунски интелектуалац опредељен за социјални, економски и културни напредак, за равноправност, истину и правду наставио је да се бори речју, књигама, предавањима и бриљантним економским и финансијским анализама. Остао је доследан идејама прогреса и социјалне правде о чему је оставио дубоки траг као политичар и државник, али и као научник, педагог и друштвени радник. Београдски форум за свет равноправних остаће му трајно захвалан за велики допринос афирмацији идеја равноправности, слободе, мира и равноправне сарадње.

Момира ћемо памтити и по томе што је у тешком периоду новије заједничке историје био један од најближих и најпоузданијих сарадника председника Слободана Милошевића. То је било посебно значајно у периоду тражења мирног и одрживог решења за југословенску кризу изазвану насилним сепаратизмима и директним мешањем страних фактора који су своје геополитичке интересе видели у подстицању комадања једне, затим друге Југославије, а данас и Србије. Булатовић је имао важну улогу у постизању Дејтонског споразума којим је заустављен грађански рат, постављене основе за мир и утврђено уставно уређење у Босни и Херцеговини засновано на равноправности два ентитета и три конститутивна народа. Учесник је договора у Дејтону о решавању питања Превлаке у складу с виталним интересима Црне Горе и СРЈ који због каснијег одустајања других није испоштован. Булатовић је потврдио да су домаћини у Дејтону покушали да у преговоре уврсте и питање Косова и Метохије, али о тој теми није било ни разговора ни преговора јер је југословенска делегација заузела принципијелни став да се поштује договорени дневни ред – о мирном решавању сукоба у БиХ.

Биће упамћен као храбри и постојани државник који се никада није колебао када је требало одлучно штити националне и државне интересе, а пре свега, суверенитет и територијални интегритет земље. Текст из Рамбујеа је оценио као неприхватљив ултиматум чији циљ није био мирно и праведно политичко решење већ оправдање за покретање рата. Напад НАТО-а Булатовић је већ марта 1999. окарактерисао као илегалну, злочиначку агресију и ту оцену поновио и марта ове године на Међународној конференцији одржаној у Београду поводом 20. годишњице агресије. Доприносио је пуној усклађености у деловању Савезне владе и Владе Србије када је требало бранити државне интересе у вези а Косовом и Метохијом. Под његовим председавањем, 3. јуна 1999, Савезна влада је одобрила договор Ахтисари–Черномирдин–Милошевић који представља основ резолуције СБ УН 1244, а потом га је усвојила Народна скупштина Србије.

И онда када је руководство Црне Горе исказивало сепаратистичке тенденције и када је током НАТО агресије имало другачије ставове, Булатовић је остао привржен интересима заједничке државе, заједничке одбране јер је добро разумевао да је то најбољи начин за заштиту заједничких интереса и спречавање ширења сепаратизама и нових прекрајања граница на Балкану.

Савезна влада под његовим руководством водила је политику отворености за сарадњу са суседима, ЕУ и свим важнијим факторима међународних односа, али на основама равноправности и поштовања обостраних интереса. Влада Момира Булатовића је окончала трговинске преговоре и потписала споразум о бесцаринској трговини с Руском Федерацијом који има стратешки значај и за Србију.

Када је као председник Црне Горе својевремено био у посети САД, неко од домаћина је питао Булатовића да ли би сарађивао у изласку Црне Горе из федерације са Србијом. Булатовић је дипломатски ставио до знања да је опредељен за очување и јачање СР Југославије. На то су домаћини реаговали да ће, у том случају, потражити неког другог ко ће у томе сарађивати. О томе је Булатовић касније писао.

Добро је разумевао утицај савремених глобалних токова и на могућности да и мале земље ефикасније штите своје виталне интересе, а бављење економијом као науком у време доминације економске дипломатије било је велика предност и за политичара и за друштвеног радника. Готово савршено је схватао потенцијал дипломатије као моћне полуге за промоцију и остваривање важних националних и државних интереса на међународном плану и давао јој пуну подршку на чему сам му посебно захвалан.