У недостатку озбиљне политичке критике власти, опозиција је потегла ad hominem артиљерију, атакујући на углед и част појединаца, оцењујући да је власт ту најтања
У свету данашњих вредности академска честитост је поприлично изгубила своје право значење, као и истина, уосталом. Ако је уместо истине у први план избила постистина, коју „Оксфордски речник“ дефинише као стање у друштву у коме јавно мнење не обликују чињенице, већ емоције и лична уверења људи, и академску етику све више прати одсуство чињеница, где истину заклања трач, већ у зависности од политичких симпатија или омраза, а све уз брзометно испаљивање оптужби без ваљаних и на научној методи прикупљених доказа.
ПРОГРАМИ И ПЛАГИЈАТИ За разлику од Америке, где су подаци агенције „Истиномер“ показали да је 70 одсто изјава у кампањи Доналда Трампа било неистинито, у Србији нема тако конкретних података, али је евидентно да се у политичкој борби не бирају средства.
У недостатку јаких политичких програма, на којима би се заснивала и критика власти, опозиција прибегава нападима ad hominem. Мада ни власт не бежи од сличних метода. У јавности већ кружи доскочица да „ко се дави, хвата се за диплому Небојше Стефановића“. Што ће рећи да су и плагијати, или прецизније тврдње о њима, избили у први план политичких „укрштања мачева“.
Последњих година у контексту плагијата помињани су докторати Александра Шапића, бившег ватерполисте и председника Oпштине Нови Београд, Јоргованке Табаковић, гувернерке Народне банке Србије, док је докторат министра финансија Синише Малог и даље актуелан и око њега се још „ломе копља“.
ЕВРОПСКА ПРАКСА Не треба изгубити из вида да то није само наш спецификум. Бројни су примери у Европи, с једном малом разликом. Тамо се академска честитост брзо испитује, а ако је у питању политичар, одмах подноси оставку а докторат му се одузима.
Универзитет у Бајројту је бившем министру одбране Немачке Карлу Теодору цу Гутенбергу у року од пет недеља укинуо титулу доктора наука. Иако је оштро критиковала Гутенберга, две године касније се у истом скандалу нашла и др Анета Шаван, да парадокс буде већи, баш министарка образовања. На тапету је, 2013. године, био и тадашњи шеф немачке дипломатије а данас председник Немачке др Франк Валтер Штајнмајер. Докторка Урсула фон дер Лaјен, доскорашња немачка министарка одбране и новоизабрана председница Европске комисије, 2015. је сумњичена да је плагирала докторску дисертацију из медицине, због чега је само опоменута.
И док је у централној Европи част бити део тима који доноси одлуке о моралу, код нас професори не желе да буду део комисија, што из личних, што из политичких разлога.
НАЈСЛАБИЈА КАРИКА Потпуковник Љубан Каран, некадашњи контраобавештајац, указао је у прошлом броју „Печата“ (у тексту „‘Омча’ за Србију“) да су недавно поједини српски медији обелоданили информације, за које тврде да су из обавештајних извора, о томе да је Запад покренуо операцију „Омча“ у којој је разрађен план за слом Србије, као завршна, пресудна фаза у дуготрајном прљавом наступу према нашој земљи и њеним интересима.
Овом операцијом далеко озбиљније се креће у персоналне нападе на пажљиво одабране политичке личности, чија би компромитација ослабила рејтинг председника Александра Вучића. Каран притом скреће пажњу и како је већ данима ударна вест у медијима које контролише Запад, а којих није мало, нужност преиспитивања факултетске дипломе министра унутрашњих послова Небојше Стефановића.
Изгледа да је, у контексту нелегално стечених академских звања, оцењено да је управо случај Небојше Стефановића та „најслабија карика“ коју треба нападати.
ОПТУЖБЕ И КОНТРАОПТУЖБЕ Тако, рецимо, професорка Економског факултета у Београду Даница Поповић, поред несумњиве убеђености да је Стефановић плагирао свој докторат, а у прилог једног од својих јачих аргумената, позива министра Стефановића на отворени ТВ дуел на тему – мултипла мултиваријациона регресиона анализа, коју је најавио, а после тога прескочио у свом докторату.
Вишегодишње сумње у његов докторат, као и одбијање прозване стране да се о валидности тих сумњи расправља, охрабрили су нападаче, оличене у опозиционом конгломерату Савез за Србију (СзС), да у сумњу доведу и његове основне академске студије.
Председник Странке слободе и правде (ССП) и један од лидера Савеза за Србију Драган Ђилас казао је, поводом тврдњи да министар унутрашњих послова Небојша Стефановић није завршио ни основне академске студије, да Стефановић треба да поднесе оставку.
Представници СзС предали су на писарници Радио телевизије Србије нове доказе у вези са факултетом за који тврде да Небојша Стефановић није завршио, са назнаком за главног и одговорног уредника, јер та медијска кућа није пренела информације о, како кажу, најкрупнијој афери у Србији у последњих неколико година.
Према званичном сајту Владе Србије, Небојша Стефановић је дипломирао на Факултету за пословне студије „Мегатренд“ универзитета. Међутим, СзС се ухватио за детаљ да не пише које године је то учинио, за разлику од завршених магистарских и докторских студија – за које се стицање дипломе везује за 2011. и 2013. годину. То је зато што Стефановић никада није ни дипломирао, тврде у Савезу за Србију.
СзС је чак поднео кривичне пријаве – против Стефановића због фалсификовања дипломе, као и против тадашњег декана и чланова комисије Факултета за пословне студије „Мегатренд“ због доношења Решења о нострификовању поменуте дипломе.
И, ту су улетели у властиту замку.
Као што би се и очекивало, министар Стефановић одбацио је оптужбе лидера СзС да је фалсификовао диплому факултета, називајући их „ноторним лажима и измишљотинама“ којима, како је рекао, Драган Ђилас покушава да скрене пажњу јавности са озбиљне корупције у коју је уплетен, што је потврдила и председница Владе Ана Брнабић (прича о Стефановићевој дипломи само је „одраз велике панике“ Драгана Ђиласа због истраге која је против њега најавио управо министар унутрашњих послова), а председник Србије Александар Вучић у недавном ауторском тексту за „Политику“ („Елита и плебс“), по свему судећи осврнуо се управо на тај случај и навео да је пређена свака граница учтивости и елементарне пристојности у свеприсутној кампањи омаловажавања свих који мисле другачије од оних који су умислили да припадају елити.
Одмах потом, у јавном обраћању, председник је био и директнији, наглашавајући да је опозицији некада био добар ректор Универзитета „Мегатренд“ Мића Јовановић, када је требало да им помогне да формирају власт са СПС-ом, додајући још да никада није ишао на тај универзитет ни да тражи, ни да пита нешто за некога, нити да држи предавање као што су их држали Борис Тадић и Вук Јеремић.
ОДГОВОР „МЕГАТРЕНДА“ А неочекиван одговор дошао је од стране од које се понајмање очекивало, барем због досадашњег ћутања, од Универзитета „Мегатренд“ који је оспоравање дипломе основних студија Небојше Стефановић доживео као урушавање угледа те образовне установе. „Мегатренд“ је, како наглашавају у овој установи, за 30 година одшколовао 28.000 младих људи, а многи од њих данас заузимају важна места у бројним организацијама, институцијама, политичком и јавном животу.
Председник Савета Универзитета „Мегатренд“, академик Љубиша Ракић, каже да је реч о непотребној политизацији која наноси штету угледу универзитета, угледу високог школства, као и угледу наше земље. „Као председник Савета тражио сам да погледам документацију о студирању Небојше Стефановића и цео поступак је рађен по тада важећем Закону о универзитету“, рекао је Ракић за Танјуг.
Та документација дата је на увид и екипи Танјуга из које се види да је Небојша Стефановић уписао Megatrend International Expert Consortium Limited 1995. године на смеру „Бизнис и менаџмент“, да је слушао предавања, полагао испите, дипломирао и преузео диплому 2004. године.
На „Мегатренду“ истичу да нико до сада, чак ни они који оспоравају завршене основне студије садашњем министру полиције, није тражио увид у документацију о студирању Небојше Стефановића, и да је Танјуг прва медијска кућа која им се обратила са таквим захтевом.
На питање Танјуга да ли је Megatrend International Expert Consortium Limited имао дозволу за рад Министарства просвете, са тог универзитета одговарају да су имали све дозволе за рад.
„Megatrend International Expert Consortium Limited имао је дозволу за рад од тада надлежног Савезног министарства за економске односе са иностранством, које је једино било надлежно, у то време, за издавање таквих дозвола било којем иностраном партнеру“, наводе у тој образовној установи.
Упитани по ком основу је нострификована диплома Небојше Стефановића, на „Мегатренду“ кажу да је наставни, инострани програм могао бити нострификован на основу тада важећег Закона о универзитету, где је факултетима, и државним и приватним, дата аутономија да сами могу да нострификују иностране дипломе.
Академик Љубиша Ракић каже да је диплома Небојше Стефановића, али и свих који су завршили по том студијском програму, стечена у складу са тада важећим законом и да универзитетска јавност на то не може да има примедбе.
Тако се опозициона пизма устремила и на академика Ракића чија изјава и документи које је ставио на увид јавности, како кажу, представљају „нови фалсификат, али и срамоту за Српску академију наука и уметности“ чији је Ракић члан.
Из опозиционог блока су упитали и како је Небојша Стефановић могао да упише тај факултет 1995. године када је у то време неуспешно студирао најпре Медицински, а потом и Правни факултет у Београду.
Тако је нова „сламка спаса“ опозиције постао студентски индекс министра Стефановића. Јер, ако су показана документа, зашто уз њих нема и индекса. У стању очигледне фрустрације због ненаданог геста академика Ракића, Стефановићеви опоненти превидели су чињеницу да је индекс приватно власништво студента и да од њега зависи хоће ли га показати или неће.
АКАДЕМСКА ЧЕСТИТОСТ Тугаљива прича о плагијатима везана је, у ствари, за увођење капитализма, које је пратила и стигматизација новооснованих приватних факултета код нас (мада је плагирања било и некада, на државним факултетима – познат је случај једног професора Правног факултета у Београду, у међувремену забашурен и заборављен). Али и обогаћена неким куриозитетима, некада непознатим на овим просторима.
Делегација ЕУ у Подгорици стотине хиљада евра донације за промовисање академске честитости и истраживање плагијата доделила је Далиборки Уљаревић, особи за коју ће медији устврдити да је њена „једина квалификација за обављање тог посла била то што је своју каријеру изградила на фалсификатима, крађама идеја, плагирању и отимању пројеката од других“.
Налази експерата са Београдског универзитета, које је ангажовала организација „Антидот“, показали су да Уљаревићкин дипломски рад обилује садржајем који је без цитирања преузет из различитих извора – посебно НВО брошура, литературе околних земаља и рукописа књиге „Демократија“ професора Радована Радоњића која ће бити објављена неколико месеци после одбране Уљаревићкиног дипломског рада…
И ко зна, не падне ли случај Небојше Стефановића и његове дипломе у сенку због неког другог случаја, можда ће се неко досетити да сличну ЕУ донацију за промовисање академске честитости додели и некоме сличних квалификација у Србији. Делује невероватно, али…