Битанге из њиховог сокака

Убиство Оливера Ивановића

Иза вербалне пиротехнике, односно острашћене политизације и пропаганде који прате убиство истакнутог српког политичара и лидера Социјалдемократске партије на КиМ, крије се, у ствари, тактика ако не и стратегија за коначно решење статуса КиМ, или барем његовог северног дела

Није Балкан тек тако на лошем гласу јер је само у овдашњим сложеним играма могуће да дојучерашњи пријатељи, са наизглед идентичним интересима, преко ноћи постану смртни непријатељи, као и да се унутар ратом сукобљених страна појаве упоришта заснована на заједничким интересима. А то води познатој изреци да „што је држава слабија, то је криминал јачи“, онај политички нарочито. А шта тек рећи за простор који глуми државу, попут Косова и Метохије, где насупрот хронично слабих (пара)државних институција стоји доминација снажних криминалних структура. Још горе, у миљеу нерешеног државног статуса, где конфликти буквално висе у ваздуху, дошло је до комплексних спрега и различитих утицаја који прожимају сфере политике, бизниса, криминала, правосуђа и медија.

ПОЛИТИЧКА ИНСТРУМЕНТАЛИЗАЦИЈА У таквом миљеу и околностима 18. јануара 2018. године у Косовској Митровици догодило се и убиство лидера СДП Оливера Ивановића које до данас није расветљено, с великом вероватноћом да неће ни бити јер је до те мере политизовано да је, уместо ваљане и свеобухватне истраге, у првом плану управо његова политичка инструментализација.
Тако су приштинске власти, после скоро годину дана ћутања, с тешко наоружаним припадницима специјалне полиције РОСУ зимус упале у Косовску Митровицу, похапсиле и претукле неколицину Срба, али и покушале да ухапсе потпредседника Српске листе Милана Радоичића у његовом стану.
Циљ је био јасан – да се за убиство Ивановића оптуже Срби и унесе додатни немир на северу КиМ, из чега би се извукла политичка корист и оправдање за будуће запоседање дела овог дела КиМ на којем приштинске власти немају потпуне ингеренције и доминацију.
Све време и неки београдски медији, као и неке структуре из опозиције, скоро отворено су подржавали акције приштинске полиције, алудирајући да је Ивановићево убиство организовано са ове стране „завесе“ која дели Србе и Албанце на КиМ.

[restrict]

РАДОИЧИЋ И ВЕСЕЛИНОВИЋ Осам месеци касније суд у Приштини издаје и међународни налог за хапшење Радоичића, а Специјално тужилаштво самопроглашеног Косова недавно је проширило истрагу и на Звонка Веселиновића, који је више пута виђен у пратњи заменика председника Српске листе и кога тужилаштво у Приштини сумњичи за организовани криминал, довођење у опасност особља УН, изазивање опште опасности и убиство Ивице Рајичића 2014. године.
За актуелног потпредседника Српске листе у јавности Србије се први пут чуло 2011. године када је против њега, пред Специјалним судом у Београду, подигнута оптужница за присвајање 32 камиона компаније „Хипо Алпе Адриа лизинг“. На оптужници се тада нашао и Звонко Веселиновић, кога је КФОР означио као једног од организатора нереда и подизања барикада на северу Косова 2011. Обојица су правоснажно, пред Специјалним судом, ослобођени оптужби 2016. године.
Српска листа је навела да, рaсписивaњем потернице зa потпредседником листе Рaдоичићем, „Приштина имa за циљ да застрaши све слободомислеће Србе“ и да „покушaва дa скрене пaжњу сопствене јaвности сa више од 30 сaслушaних припaдникa Ослободилачке војске Косова пред Специјaлним судом поводом злочинa нaд српским и неaлбaнским стaновништвом“.

УНМИКОВА ПОТЕРНИЦА? Српска листа је подсетила и дa Приштинa није члaн Интерполa, те да није у могућности дa рaспише међунaродне потернице, већ то морa дa учини УНМИК који, с друге стрaне, зa тaкaв aкт зaхтевa постојaње докaзa.
Мисија Уједињених нација на Косову (УНМИК) није ни потврдила ни демантовала информацију о могућој Интерполовој потерници.
На питање „Гласа Америке“, да ли је тачно да је преко УНМИК-а расписан међународни налог за хапшење Радоичића, портпаролка те мисије Санам Долатшахи рекла је да је комуникација између УНМИК-а и приштинских власти у вези с питањима Интерпола, као и између УНМИК-а и Интерпола, поверљива.
Међутим, УНМИК у децембру 2016. године није крио, нити сматрао тајном, да је предао Интерполу ноту косовских власти у којој се тражи уклањање међународних потерница против 20 косовских становника које је издала Србија, а то је учинио на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН, „као што је чинио у свим таквим случајевима у прошлости“.
Интерпол је уклонио са списка тражених лица 18 особа са Косова које тражи Србија, међу којима су и неки високи политички званичници у Приштини попут Рамуша Харадинаја. Сви они су слободни да путују изван територије Косова без проблема.
Са мeђунaрoднoпрaвног aспeкта, иaкo сe у jaвнoсти чeстo гoвoри o „црвeним Интeрпoлoвим пoтeрницaмa“, oнe тo у ствaри нису – рeч је o oбjaвaмa кojимa нaциoнaлнe пoлициje oбaвeштaвajу oстaлe члaницe Интeрпoлa дa je зa нeким лицeм рaсписaнa пoтeрницa (у случajу тeшких кривичних дeлa тe oбjaвe су црвeнe). Зa рaзлику oд eврoпскe пoлициjскe aгeнциje Eврoпoл, чиje су пoтeрницe oбaвeзуjућe зa свe члaницe EУ, Интeрпoлoвe oбjaвe нe oбaвeзуjу никoга, и ствaр je прaвoсуђa нaциoнaлних држaвa дa ли ћe пo њимa пoступити.
Није тешко наслутити да би државе које су признале самопроглашену државу Косово поступиле по захтеву и потерницама Приштине, на шта су упозорили и српски генерали за којима, незванично, постоје такве потернице. На списку је, наводно, десетак генерала међу којима и некадашњи начелник Генералштаба и командант Треће армије генерал Небојша Павковић, Драган Живановић, Момир Стојановић, Младен Ћирковић, полицијски генерал Сретен Лукић, уз претходно подигнуте оптужнице против Божидара Делића и Љубише Диковића.

ИСТРАГА СРБИЈЕ Да све време ни Београд није седео скрштених руку објављено је с највишег места. Председник Србије Александар Вучић је у свом јавном обраћању рекао да мисли да имају име налогодавца и убице, јер наше службе веома озбиљно раде на расветљавању овог случаја и подвукао да је уверен да зна ко стоји иза овог злочина. Поручио је да Србија неће прекинути истрагу све док се не дође до материјалних доказа и додао да Албанци спроводе политичку истрагу, чији је циљ да окриве Србе за све. Додао је и да Милан Радоичић „није цвећка“, али да са сигурношћу може да тврди да није учествовао у ликвидацији Ивановића.
„Државни органи Србије имају фотографије које разјашњавају ово убиство и покушаће да прибаве материјалне доказе. Имамо комплетну причу, чак и мотиве. Због недостатака ДНК анализе, пластичних клонова чаура и непотпуних снимака, још не поседујемо материјалне доказе. Наставићемо да радимо и када завршимо, надлежни ће, без икакве сумње, подићи оптужнице“, изјавио је Вучић и додао да су се преварили сви који су мислили да ће неко у Београду заташкавати овај случај и да је срамота што је неко оптуживао државно руководство и председника лично за ово убиство.

Не могу да спекулишем о томе да ли је Фљорим Ејупи умешан у убиство Оливера Ивановића, јер нисам у току са истрагом, али могу да кажем да је он селектован и трениран у неком од центара Централне обавештајне агенције САД (ЦИА), што је било познато и када смо га хапсили 2000. године, изјавио је шведски судија Кристер Карпхамар

ФЉОРИМ ЕЈУПИ Према наводима председника Србије, на аеродром „Ринас“ у Тирани слетео је из Немачке Фљорим Ејупи, који је у тој земљи био под присмотром. Кретао се према Косову, дошао тамо, убрзо напустио нашу територију, а потом се поново преко Албаније вратио у Немачку. Ко је Аџмедин Зекај, који је променио своје име у Љирам Зекај? Шта су они радили у Митровици у време убиства? – питао је Вучић и додао да је Ејупи подметнуо бомбу и под аутобус „Ниш експреса“.
Косовско тужилаштво тврдило је својевремено да је Фљорим Ејупи одговоран за бомбашки напад на аутобус код Подујева, у којем је 2001. године погинуло 12 Срба и да је био плаћен 250.000 евра да убије Џавита Халитија, бившег шефа обавештајне службе ОВК и једног од најближих сарадника Хашима Тачија. Ејупијев ДНК нађен је на месту са којег је активирана бомба.
Ејупи је 2008. осуђен на 40 година затвора због овог злочина. На суђењу је, како су пренели медији, утврђено да је са саучесницима подметнуо и активирао експлозив, који је дигао у ваздух аутобус „Ниш експреса“ у којем су били Срби који су путовали на Задушнице из Ниша у Грачаницу.
Врховни суд Косова је, у другостепеном поступку, ослободио Ејупија за овај злочин. Убрзо је Еулекс обновио истрагу, тврдећи да је у тај бомбашки напад умешано више особа, али резултати тог поступка никада нису објављени. На Космету Ејупи се помиње као плаћени убица, али и као део групе која је организовала погром Срба у марту 2004. године.
Од средине 1980-их година службе га доводе у везу са низом криминалних „подухвата“. Сумњиче га да је један од организатора групе која је шверцовала дрогу из Турске, преко Космета, до земаља западне Европе. У полицијским архивама пише и да је у Немачкој хапшен због коришћења фалсификованих личних докумената, у Швајцарској је био под истрагом због шверца дроге, у Србији је оптужен за силовање, а у Загребу су га сумњичили за убиство и кријумчарење оружја за муслиманске снаге у БиХ. На аеродрому у Прагу ухапшен је 1999. године по Интерполовој потерници јер је у Немачкој био осуђен на седам година због трговине дрогом.
Откуда човек с таквом биографијом на слободи и још тужи немачким властима председника Србије Александра Вучића, јер је овај рекао да постоје основане сумње да је Ејупи повезан са убиством лидера СДП?

БНД И ЦИА „Ејупи је обавестио немачку полицију да га српски медији повезују са атентатом на Ивановића. Безбедносни органи Немачке су му рекли: ’Не узнемиравајте се око овог случаја, ми се бавимо српским властима’“, рекао је његов адвокат Махмут Хаљими, а пренела „Газета експрес“.
Сумње да је он сада човек БНД-а нису без основа, ако се подсетимо на извештај немачке савезне обавештајне службе из 2005. године, који је децембра 2008. објавио „Викиликс“. У њему се анализирају криминалне активности на Балкану и детаљно описују, како и извештај наводи – „главни играчи на Балкану“, међу којима су и садашњи председник „Косова“ Хашим Тачи, али и премијер Рамуш Харадинај.
БНД ћути, нити потврђује, нити демантује, али не ћути први међународни судија на Косову и Метохији, шведски судија Кристер Карпхамар, који је истраживао случај напада на аутобус „Ниш експреса“ код Подујева, и према чијим речима су Американци утицали на то да се злочини Албанаца на Косову и Метохији сакрију.
„Не могу да спекулишем о томе да ли је Фљорим Ејупи умешан у убиство Оливера Ивановића, јер нисам у току са истрагом, али могу да кажем да је он селектован и трениран у неком од центара Централне обавештајне агенције САД (ЦИА), што је било познато и када смо га хапсили 2000. године“, изјавио је судија Карпхамар.
„Када је 14. маја (2001.) Ејупи мистериозно побегао из ’Бондстила’, први пут сам чуо да је реч о човеку ЦИА. Незванично сам касније сазнао да је одлучено да Ејупија не изводе на суд јер би могао да проговори и о политичкој позадини злочина на КиМ из тог времена. Кад смо га ухапсили, само је рекао: ’Нећу ништа да вам кажем.’ И у папирима из истраге УНМИК-а то су његове једине речи“, рекао је Карпхамар.
Тек да се подсетимо, Американцима нису гадљиве везе с људима с друге стране закона. Од криминалаца (попут шверцера дроге из Јужне Америке), преко шуровања с недемократским режимима (онолико их је на Блиском истоку), па чак и до подршке терористичким организацијама (сетимо се само исламиста у Сирији). Све то је најбоље дефинисао велики амерички геостратег Збигњев Бжежински: „Знамо да су битанге, али то су наше битанге!“

[/restrict]

Један коментар

  1. Da li je iz političkih motiva ubijen i mrtav sklonjen sa Kosova Oliver Ivanović (najveća sumnja)? Da li se iza toga krije taktika za konačno rešenje statusa KiM, ili samo njenog severnog dela? Postoje indicije. Stavljanje akcenta na kriminalne strukture (saradnja albanskih i srpskoh kriminalaca) na severu Kosova nije logično, kao da služi za odvraćanje pažnje. Takodje nije jasan postupak da se Oliver (visoki politički lider kosovskih Srba) mrtav skloni sa Kosova i sahrani u Beogradu! – po čijem nalogu-instrukcijama? Nemoguće da je Oliverovoj supruzi Mileni za 1-2 dana u najvećem šoku zbog terorističkog ubistva njenog supruga palo na pamet da Olivera sahrane van Kosova u beogradu, u aliji zaslužnih gradjana, da se i ona sa decom odseli za Beograd? Kakvu to poruku daje kosovskim Srbima… da se sele sa Kosova? Nije Oliver oslobadjao Beograd nego se celog života borio za pravdu i slobodu Srba, i trebao je da bude sahranjen u Mitrovici, da mu se napravi veliki spomenik (a ne limena tabla okačena na ogradi Oliverove kuće)?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *