Ренесансно, а наше

фото: festivalranemuzike.com

XIV ФЕСТИВАЛ РАНЕ МУЗИКЕ У БЕОГРАДУ

На концертима показано шта се све може извести на историјским инструментима, што је поздрављено бурним аплаузом београдске публике

Музика средњег века, ренесансе и барока поново је у Београду по четрнаести пут, a сви концерти се изводе на историјским инструментима и на аутентичан начин. То значи да се Београду представљају музичари који свирају на копијама оригиналних инструмената, што подразумева посебне студије интерпретације, јер се, на пример, модерна виолина сасвим другачије свира од барокне, која има цревне жице уместо металних, гудало се држи на сасвим другачији начин и често се штимује на пола степена ниже од модерног штима. Барокна попречна флаута не свира се исто као савремена метална, док чембало и оргуље нису клавир с дефектом, него инструменти развијене текстуре и посебног сензибилитета, с посебном техником различитом од модерног клавира. Фразирање и артикулација морају се потпуно изменити. Интерпретација на историјским инструментима се код нас спорадично изучава у музичком систему школовања, наши музичари се углавном озбиљно школују у иностранству, где овакви специјализовани факултети постоје од половине прошлог века, у земљама у којима се већ дуго сматра непристојним свирање барока на неодговарајућим инструментима.
Предраг Госта, уметнички директор фестивала, већ се исказао у Београду организацијом и извођењем барока и барокних опера, које су у свету врхунац посебног извођаштва, док се код нас још увек дефинишу као „неозбиљна музикица“. У културном свету су солисти у операма Хендла и Лилија једнако озбиљне звезде као и солисти код Вердија и Пучинија. Уосталом, публика се свуда окреће све више бароку, као лековитој музици, чији су ритам и темпо најближи најоптималнијем стању људског организма, нирвани. Београдска публика је раније пунила сале када су на програму били Бах, Хендл или Вивалди, али у последње време организатори концерта за то нимало не хају. Зато радује овај фестивал, на коме се од 20. маја до 16. јуна представља одабрана барокна вокално инструментална музика, у камерним ансамблима различитог састава.
Ансамбл Њу тринити барок (New Trinity Baroque) у саставу Каролина Бетер (блок и траверзо флаута), Катарина Ђорђевић (барокна виолина), Ана Торбица (барокна виола), Срђан Станић (виола да гамба) и Предраг Госта (чембало и уметничко вођство) наступио је 25. маја у Цркви Св. Петра, где се одвијато највећи део фестивала. Изврсни музичари приредили су право уживање у програму развијеног барока, аутора Букстехудеа, Хендла и Телемана. Георг Фридрих Телеман је у своје време био један од највећих европских композитора, засенивши чак и Баха. Остао је до данас познат по богатству камерне музике, од које су изведени Квартет у ге-молу, Концерт у а-молу, Париски квартет у е-молу и Трио соната у де-молу. Камерна музика тог доба изводила се у мањим просторима, па је пренаглашена акустика цркве довела до мањих хармонских нејасноћа, преклапања у брзим ставовима, који су, можда, могли бити спорији. У ставу Модере Париског квартета једноставне и снажне барокне хармоније су сублимирале све што смо знали о бароку. Ово се такође односи на лагане ставове Хендлове Трио сонате, посебно на Ларго у коме је чембало са регистром лауте дискретно пратило медитацију и дуете виолине и флауте. Стратешки постављен у центар сцене, гамбиста Срђан Станић је као spiritus movens расположено и озарено држао и центар музике, јер су у бароку бас и континуо закон. Сви извођачи приказали су највиши ниво барокне интерпретације, технички, музички и посебно интонативно, што је чест проблем у оваквим ансамблима.
Концерт је, и као увод у остатак фестивала и као показна вежба шта се све може на историјским инструментима, поздрављен бурним аплаузом београдске публике, која ће моћи да ужива у дометима ренесансе и барока, укључујући учешће ансамбла Ренесанс који обележава пола века постојања, али и појца Павла Аксентијевића са својим брујем у музици Византије и Свете Горе. The last, but not the least, Фестивал су ове године нарочито помогли Министарство културе и информисања Републике Србије, Италијански институт за културу, Француска амбасада, Аустријски културни форум, Мађарски културни центар, фондација „Макрис“ и други.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *