Путин приземљује „калибре“

У Европи, поготово у Берлину, категорички су против једностраних корака САД којима се нарушава безбедност на континенту, продубљује раскол међу НАТО савезницима и стварају нове поделе унутар ЕУ

Вашингтон, а за њим и Москва, напуштају најважније споразуме о наоружању, што води распаду система контроле и ограничавања, без икакве наде да у догледној будућности могу бити закључени нови. У Русији оцењују да је ситуација алармантна, поготово када у Европи постоје амерички сателити, спремни на слепу послушност Вашингтону, ма шта од њих тражили. Нову дозу напетости унео је шеф америчке војне обавештајне службе, генерал Роберт Ешли, оптужујући прошле недеље Русију да спроводи у тајности нуклеарне пробе „малих“ бојевих глава – ово је био последњи у дугачком низу напада на Москву из Вашингтона. Делује као да амерички функционери не могу да пропусте дан, а да не изнесу оптужбу или замерку својим глобалним конкурентима, било да је реч о Русији, Кини, а све чешће и Европској унији, односно Немачкој.

[restrict]

МАТРИЦА КОЈА СЕ ПОНАВЉА Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров нагласио је да Москва неће игнорисати агресивне изјаве Американаца. „То што САД у својим доктринарним документима проглашавају Русију и за противника и за непријатеља, и стално званично изјављују да је нас неопходно уразумити, укључујући и допуштање превентивних војних мера, наравно да не можемо да не региструјемо“, поручио је руски министар. Вербални напади и оптужбе из Америке углавном су праћени опаскама типа „веома вероватно“, „не можемо да искључимо“, „имамо сазнања“, али иза ових навода не стоје докази. Иако је реч о оптужбама за најтежа кршења међународног права и билатералних споразума, све се своди на речи америчких функционера – јер се њима мора веровати! Ако их неко – у последње време, додуше, све ређе – упита за доказе, вашингтонски шефови углавном кажу да они постоје, али да не могу да их изнесу, јер би тиме била угрожена безбедност обавештајних извора. Та матрица се понавља годинама, из чега обично следи амерички притисак за пооштравање санкција и других казнених мера Русији.
Ако је, међутим, Лавров говорио доста уопштено и начелно, што су многи могли да протумаче као „празне речи“, конкретизација је већ следећег дана стигла с највишег места, од Владимира Путина. Руски председник упутио је Државној думи на усвајање пројекат закона о престанку дејства Споразума о ракетама средњег и краћег домета (ИНФ споразум). То може да буде директан одговор генералну Ешлију, на његове тврдње да Русија можда крши забрану испитивања нуклеарног оружја мале снаге, на свом полигону у региону Арктика. Москва се, саопштио је он, „вероватно не придржава“ правила из Споразума о забрани нуклеарних проба из 1996. године.
Занимљиво је да оптужбе у вези с овим споразумом према Москви (која га је потписала и ратификовала у парламенту још 2000. године) долазе из Вашингтона – који већ 23 године одбија да изврши ратификацију. Због тога овај споразум званично још није ступио на снагу, а у децембру 2006. Генерална скупштина УН је са 172 гласа „за“ усвојила резолуцију у којој се позива на што хитније потписивање и ратификацију од стране преосталих држава. Против резолуције гласале су свега две земље, САД и Кина. И сада Вашингтон, једна од преосталих осам престоница без чије ратификације Споразум не може да ступи на снагу, оптужује Русију да га крши, иако га је она ратификовала пре 19 година, од када стално – али безуспешно – апелује на САД да учине исто. На све то Ешли тврди да се Москва „вероватно не придржава“ правила.
И водећи руски сенатори, чланови горњег дома парламента, Савета Федерације, најавили су подршку Путиновом закону – чим прође процедуру и буде усвојен у Државној думи. Како најављује сенатор Олег Морозов, приоритетно ће ставити на дневни ред овај закон, јер „једнострани излазак САД из споразума ствара претњу безбедности нашој земљи“. Председник Спољнополитичког комитета СФ Константин Косачов најављује да ће закон бити подржан и усвојен. Реч је о билатералном уговору закљученом 1987. у Вашингтону између САД и СССР, а на њему су потписи тадашњих лидера, Роналда Регана и Михаила Горбачова. Споразум се односи на ракете копненог базирања, домета од 500 до 5.500 километара, које су првенствено биле предвиђене за размештање у Европи у финишу Хладног рата.

ОДГОВОР НА „КИНЕСКУ ПРЕТЊУ“ Због кратког времена долета до циља, између 7 и 10 минута, као и због непредвидиве трајекторије лета, копнене ракете средњег домета су значајно увећавале опасност од избијања нуклеарног сукоба, па је свима лакнуло када је споразум потписан. У октобру 2018, међутим, председник Доналд Трамп је изјавио да САД излазе из споразума, јер РФ крши његове одредбе. Амерички Стејт департмент је истовремено захтевао да Москва уништи или модификује спорну ракету 9М729, којом се наводно крши споразум. Никакве доказе, при томе, понудили нису, али су игнорисали понуду Москве да изнесе своје аргументе да прекршаја није било. Почетком фебруара 2019. Вашингтон је званично објавио да кроз шест месеци напушта ИНФ споразум, што ће се десити у августу. Путин је прошле недеље, шаљући у Думу закон о изласку Русије из споразума, најавио да ће Москва предузети реципрочне мере.
Као један од додатних разлога због којих је одлучио да САД напусте ИНФ споразум, председник Трамп навео је „кинеску претњу“. Пекинг овим ракетама, наводно, нишани америчке савезнике, Јапан и Јужну Кореју. „Они улажу све више новца у израду наоружања, укључујући и нуклеарно. Неке НАТО земље сматрају сврсисходним да укључе Кину у нови систем контроле наоружања“, подржао је Трампову иницијативу и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг. Проблем сада може да постане још већи, јер следеће године истиче рок важења руско-америчког СТАРТ споразума о ограничењу стратешких нуклеарних потенцијала, као практично јединог преосталог стуба глобалне безбедности у овој области. Крах овог уговора увео би целу планету у опасни вртлог неизвесности, без јасних правила и ограничења.
Кина је изговор за Трампа, исто као што је „претња“ Ирана и Северне Кореје годинама служила као оправдање за постављање америчке противракетне одбране у Европи. Наравно да ни Техеран ни Пјонгјанг нису били прави разлог за пројекат вредан десетине, а могуће и стотине милијарди долара – јер они ни у средњој будућности неће моћи да добаце својим ракетама до Европе. Као што ни кинески пројектили средњег домета нису опасност непосредно за САД. Ако Американци желе да ИНФ споразуму прикључе и Кину, зашто би раскидали уговор с Русијом који добро функционише већ дуже од три деценије? А посебно зато што и Европљани и Американци добро знају да у овом тренутку не постоје шансе да Кина пристане на споразум којим би сама себе обуздала и разоружала, имајући у виду да овај тип наоружања чини 80 одсто њеног ракетног потенцијала, у који су уложене огромне инвестиције. Тиме се најављује и трка у наоружању у Азији и повећава могућност избијања сукоба у том региону.
Све ово добро знају и у Европи, поготово у Берлину, где су категорички против једностраних корака САД којима се нарушава крхка безбедност на континенту. Тиме се продубљује већ одавно присутни раскол међу НАТО савезницима, будући да земље „нове Европе“, попут балтичких република, Пољске, па чак и Румуније – суседа Србије – могу да пристану да буду полигон за размештање америчких нуклеарних ракета средњег и краћег домета. А то ће довести до нових подела и унутар саме ЕУ, где ионако „шкрипи“ о читавом низу питања. Сасвим конкретно – Вашингтон ће добити нову полугу за дисциплиновање ЕУ, односно Берлина и Париза и учвршћивање свог утицаја на Старом континенту. Наде да би Вашингтон могао добровољно да се одрекне механизама за контролу над Европом падају у воду. Све ће, напротив, бити још чвршће и још жешће.

МОСКВА НАЈАВЉУЈЕ ОЗБИЉАН ОДГОВОР Експерти у Москви уверени су да изјава генерала Ешлија, да Москва у тајности испитује мале бојеве главе, представља само нови круг оптужби, са циљем оправдања намера самих САД да врше тестирања у овој области. Како се наводи, Вашингтон намерава да развија пројекат „Advanced Hypersonic Weapon“, односно балистичке ракете с хиперсоничним бојевим главама средњег домета. Москва, међутим, најављује много озбиљнији одговор – у виду крстарећих хиперсоничних ракета копненог базирања, заснованих на технологијама које користе системи „Искандер“ и „Кинжал“.
И Путин је прошле недеље најавио да ће Москва „приземљити ’калибре’“. То значи да ће се моћне крстареће ракете „калибар“, опробане у рату у Сирији, ускоро појавити и у копненим варијантама, а не само на бродовима и авионима, као досада. По проценама експерата, све то могло би да буде реализовано већ крајем ове године, а руске ракете имале би већу и брзину и маневарске способности од америчких. У случају избијања сукоба, све то не би имало превише значаја, јер у нуклеарном обрачуну суперсила – не може бити победника. Време је да се Европа уозбиљи и да водеће земље ЕУ сопствену безбедност преузму у своје руке. Док још то, можда, могу.

[/restrict]