Програм који је променио све набоље, а себе нагоре

Напстер, двадесет година касније

Ових је дана некада револуционарни и широм света најомиљенији програм за повезивање компјутера зарад бесплатног преузимања музичких датотека, „Напстер“, прославио двадесети рођендан. Уз дужно поштовање за преврат који је тада учинио, довољно је рећи да се данас његове услуге плаћају

Пре тачно двадесет година у сајбер свету се појавио компјутерски софтвер под називом „Напстер“. Било је то време преламања два миленијума, али и две епохе у компјутеризацији нашег света. Време брзих и драстичних промена управо је утемељио и најавио овај малени, а тако епохално велики програм.

ТИНЕЈЏ МИЛИЈАРДЕРИ С њим је, узгред, у велики пословни свет (огранак ИТ) ушао још један стандард – тинејџерски милијардери. „Напстер“ је био прекретница у начину на који се конзумира и прибавља музичко уметничко дело, колико је и новотарија у демократизацији конституције такозваног великог бизниса. У њега су од тог тренутка буквално преко ноћи улазили неки нови клинци с великим идејама и још већим банковним рачунима које су им опет, дословно преко ноћи, те идеје обезбеђивале.
Јер „Напстер“ је дело двојице америчких малолетника, програмера Шона Фенинга и његовог колеге, пословног предузетника Шона Паркера. Свој настанак, ипак, овај програм дугује аутору Фенингу који је, радећи на њему, остварио своју идеју која се показала револуционарном, да повеже људе широм света који воле и сакупљају музику у дигиталној форми. И не само да је појавом овог програма створена та могућност већ је, незнано, наравно, за све, па и за ауторе, тиме постављен камен темељац за све будуће „онлајн стриминг и шеринг“ сервисе који су се захваљујући „Напстеру“, или развијајући његову идеју, појављивали у потоњим годинама, све до данас, надограђујући у суштини исти концепт. Тешко да је икада створен програм који је променио тако много ствари и тако суштински, из основе, уздрмао један од најграмзивијих и најкомерцијалнијих огранака светске индустрије, такозвани забавни.

АНТИКАПИТАЛИСТИЧКА РЕВОЛУЦИЈА Идеја иза „Напстера“ је да, како рекосмо, љубитељи и колекционари музике, седећи за својим компјутером, могу да са било ким у свету (ко на другој страни поседује исти програм) размене музичке нумере у дигиталној форми, такозваним МП3 фајловима. Програм је налагао да свако од учесника ове размене (прапочетак познатог пир-то-пир система комуницирања међу компјутерима зарад размене аудио или видео садржаја) учини доступним своје датотеке са музичким МП3 нумерама. На тај начин, преко „Напстеровог“ софтвера умрежени дискофили су у сваком тренутку могли да пронађу и актуелне песме и било које друге, укључујући и ретке, колекционарске, чак и неке никада комерцијално објављиване. И управо је ово последње умало дошло главе „Напстеру“. Прве две године, неометани од било кога, напстеровци су спајали милионе људи широм света (имали су чак 80 милиона регистрованих корисника!) зарад бесплатне размене музичких нумера које су поседовали они који их и размењују.
Чињеница да се то дешавало у време врхунца дискографске индустрије, која је згртала милијарде на тада најпопуларнијим носачима звука, компакт-дисковима, чија се цена кретала између петнаест и двадесет долара по комаду, а „Напстер“ је омогућавао да се до истих садржаја дође потпуно бесплатно, отворила је врата пакла за грамзиву дискографски индустрију, али и за многе музичке извођаче.
Свет лаке и огромне зараде који су до тада познавали је почео да нестаје. Одједном су масивни приходи од музике почели стрмоглаво да се смањују, чак и да изостају. У игру се умешао у то време најкомерцијалнији хеви метал бенд „Металика“, који је тужио „Напстер“ због снимака неких њихових песама који никада нису објављени, а нашли су се у размени напстероваца. Тај проблем за „Напстер“ појавио се и с другим чувеним извођачима, чија се нова музика волшебно појављивала пре званичне продаје у размени корисника овог програма, понекад чак и месецима раније (случајеви Мадониних песама, албума неких тада славних америчких репера, али и суперстарова независног рока, попут „Рејдиохеда“).
Мотив тужбе је, наравно, био да се трајно онемогући рад овог програма и његове „антикапиталистичке“ револуције с којом је, о ужаса, у њихов дрчни свет уведена врхунска јерес – бесплатност! Разуме се да су ту језиву пошаст морали да спрече па су се у тужби удружиле и све дискографске куће. И добили су спор. Од јула 2001. „Напстер“ је, после две године неометаног рада, обуставио повезивање дискофила ради размене музике. Убрзо је морао да објаве банкрот и у оквиру правне ситуације која се у тим случајевима појављује пронашао је начин да избегне потпуни слом. Купиле су га друге компаније (музички провајдер „Рапсоди“) и наставили су с радом, мада у другачијим условима. Музичкој индустрији је само неколико месеци после званичног банкрота уплаћено нешто преко двадесет пет милиона долара на име одштета и тантијема од нових власника.
Темељ за бесплатну размену музике међу корисницима овог програма омогућио је да убрзо никну слични сервиси, пре свих „Гнутела“, „Казаа“ и „Лајмвајера“. Муке музичке индустрије су се умножавале. Док су се они тромо и преспоро, али и арогантно, носили с „Напстером“, бесплатна размена музике постала је још раширенија појава.
Међутим, наравно, музичка индустрија није могла да остане дуго губитник. Иако се више никада нису вратили на ниво прихода од пре 20 година, у време када се појавио „Напстер“, после само неколико тешких година, током којих су морали да прихвате да се времена мењају и да свој слатки колач профита морају да деле, све је за њих опет било добро. Не као пре, али добро. Зарада им је преполовљена, дакле, ушла је у разумније оквире.

ПРЕТПЛАТНИЧКИ СЕРВИСИ Дакле, појава робинхудовског „Напстера“ променила је вредновање такозваних носача звука, па самим тим и зарада од њих. Односно, музика је добила дигитализовано рухо и у форми и у начину дистрибуције. „Напстер“ је отишао у историју као претеча те дигитализације, као први и најзначајнији корак у настанку идеје о стримингу као дистрибутивном средству. „Напстер“ је створио услове за функционисање, па у суштини и настанак таквих гиганата као што су директни одговори на његову појаву из „кухиња“ конкурентских компанија, попут „Јутјуба“ и највише „Епловог“ стриминг сервиса „Ајтјунса“, који је наставио „Напстерову“ дигиталну револуцију, али у корист музичке индустрије пошто је у игру увео претплату од које се део новца враћао музичкој индустрији.
Данас је немогуће уопште и замислити другачију дистрибуцију не само музичких производа већ и било чега другог, филмова најпре. Све се преузима преко такозваних стриминг сервиса, а они су постали претплатнички сервис који функционише или преко интернет-провајдера или директно са сајтова легалних носилаца права за овакву трансакцију. „Напстер“ је данас симбол отпора великом бизнису, као и доказ вансеријског предузетништва младости у том пословном свету. Његов огромни утицај се и даље осећа у сивој зони, по многима заправо црној. Јер је својом „демократском“ идејом уздрмао двери најмоћнијих корпорација, али и инспирисао и друге да ту борбу по сваку цену наставе.
Прве кораке према ономе што је убрзо постало најраширенија појава у размени аудио и видео датотека, такозваном пир-то-пир систему, у оквиру кога су торенти као начин преузимања огромне, такозване пиратске, понуде свега што производи легална забавна индустрија убедљиво преузели примат, начинио је управо „Напстер“.
Иако је „Напстер“ данас само један од вредних шрафчића музичке индустрије која је на крају, уз велика одрицања и огромну цену, ипак изашла као победник управо тријумфом над „Напстером“, никако не треба прослављати његов двадесети рођендан без дужног поштовања за оно што је учинио одмах пошто је рођен. Данас је „Напстер“ само мали стриминг провајдер који тражи претплату за своје услуге, али није тако почео. А тај део из времена када је настао је суштински и заувек изменио све што је до тада важило у индустрији забаве. Циници би рекли, „Напстер“ је програм који је променио све набоље, а себе нагоре.