Израел и САД намеравају да Русији предложе нов „дил“ на Блиском истоку, пише арапска штампа. „На столу“ су различите опције, а све са циљем да се из Сирије удаљи Иран. За „услугу“ удаљавања Ирана из Сирије Вашингтон би наградио Сирију укидањем санкција
Лист „Аш Шарк ел Аусат“ пише да ће се у Јерусалиму састати дипломате три државе у потрази за решењем. Интересантно је да поменути лист излази у Лондону, а издају га држављани Саудијске Арабије. Другим речима, за договор око Ирана има више заинтересованих, иако неће формално бити присутни на преговорима. Писање листа је оправдано јер се из канцеларије Савета безбедности Руске Федерације о томе већ говорило. Секретар СБ Николај Петрушев, саветник председника САД за националну безбедност Џон Болтон и председник Савета националне безбедности Израела Меир Бен Шабат треба да се крајем јуна састанку у Јерусалиму „и размотре питања регионалне безбедности“.
Западни медији овај тројни састанак оцењују као „невероватан“, јер Русију, која се на Западу прогони и санкционише, сада стимулишу да „обузда растући утицај Ирана на Блиском истоку“. Догађај је невероватан у контексту западне политике. Но иницијатива долази од Израела, што значи да је Тел Авиву „догорело до ноката“, јер признавање Асада досадашњу политику Израела и Запада на Блиском истоку доводи до ивице краха. Истовремено, део руских медија будући тројни састанак, који је званично најавила и Бела кућа 29. маја, сматра сензацијом. Наравно, у овим преговорима ништа није једноставно, а ни лако.
НЕРЕАЛАН ЗАХТЕВ Руски министар спољних послова Сергеј Лавров, реагујући на званичну изјаву Беле куће о неопходности престанка било каквог утицаја Ирана не само у Сирији него и у региону оценио ју је „нереалистичном“.
У Комитету Државне думе за међународне односе скептички су оценили предлог о новом „дилу“, јер Русија „не може да ограничи утицај Ирана“. „Иран је самостална држава, а утицати можемо само уз помоћ поштовања и поверења наше државе. Ми можемо бити само гарант договора“, рекао је листу „Взгљад“ заменик председник Комитета за међународне односе Алексеј Чепа. Говорити о било каквом „дилу“ о судбини суверене државе – Сирије је некоректно. „На такав посао ми не пристајемо, могућ је само одређен договор“ – међународни договор у коме би учествовале све заинтересоване стране, укључујући Израел. Дакле, треба уважити и интересе других држава, а не само САД (с којима је тешко нешто договорити, док Трампове међународне уговоре Конгрес по правилу одбија да ратификује). Поменуто размишљање Чепе највише забрињава Израел, а зашто му не одговара целовито решење, објаснио је члан комитета Савета Федерације за међународне односе Олег Морозов – Москва је спремна да размотри питање војног присуства других држава на територији Сирије, али само у контексту решавања свих питања везаних за ову државу, а не решавања питања безбедности Израела, додавши да предмет разговора не може бити ни легално и законито изабрани председник Сирије.
Бивши амбасадор Израела у Русији Цви Маген сматра да ће на састанку у Јерусалиму бити присутни експерти за националну безбедност, а најважнија тема биће Иран и иранско присуство у Сирији. Састанак би требало да буде показатељ успостављања дијалога између Москве и Вашингтона, а „цена дијалога“ ће бити руска позиција по иранском питању, додао је Маген.
Бивши руководилац израелске службе „Натив“ и политиколог Јаков Кедми, у изјави за руски портал „Правда“, каже да ће састанак у Јерусалиму бити само радни, али ипак важан у смислу размене информација и погледа на проблем, тј. „на столу ће се наћи различите понуде“.
Засад је јасно да се Израел плаши покушаја Ирана да успостави сталну војну базу у Сирији, као и пребацивања муниције, опреме и оружја у Либан антиизраелском Хезболаху. Иран тренутно има у Сирији око 100.000 војника, а међу њима су и припадници Корпуса страже исламске револуције, који су се показали изузетно обученим и мотивисаним за рат против тероризма. Иранска војска у Сирији је значајно, не само психолошки ојачала, и палестински покрет и Либан, што не одговора Израелу. Другим речима, јасно је да се Израел политиком у Сирији довео у неповољан геополитички положај, те да га само нуклеарно оружје и савезништво са САД штити од пропасти.
Главна је интрига шта ново могу да предложе Доналд Трамп и Бењамин Нетанијаху Русији и Сирији?
Како се сазнаје из дипломатских извора у Вашингтону, Русији ће бити предложено следеће: Москва ће ограничити утицај Ирана у Сирији, а заузврат ће Сирији бити укинуте санкције, док ће председнику Асаду бити признат легитимитет. Међутим, остаје тајна шта добија Москва сем обавезе да „ограничи утицај Ирана“. У западним медијима појавиле су се информације да је Нетанијаху током посете Вашингтону и Москви двојици председника предао „неки пројекат“, који предвиђа удаљавање иранске армије и снага безбедности из Сирије. Међутим, има и мишљења да „пакет“ садржи и одређену компензацију Русији у виду престанка подршке од стране САД непријатељима Русије на Кавказу и уопште постсовјетском простору (осим Украјине).
У дипломатским круговима се слажу да је напредак чим се предлажу конкретне ствари: на пример, ми укидамо санкције Дамаску, а ви „ограничите утицај Ирана“. Истина, за овако нешто Израел у преговоре улази с тврдњом да се не бори против руског присуства у Сирији већ иранског, што значи да Русија треба да преузме посредничку улогу, самим тим и одговорност за (не)успех преговора.
Аналитичари, међутим, упозоравају да није све тако једноставно, те да за „дил“ није изабран најбољи моменат. Израел већ неко време наноси ударе по територији Сирије, при чему има и цивилних жртава. Истовремено САД су информисале Русију о подршци израелским нападима у Сирији. За преговоре је потребно да нема рата. Аналитичари упозоравају и да Вашингтон за „дил“ с Русима на Блиском истоку има посебне геополитичке разлоге. Наиме, уколико Русија уђе у „дил“, Вашингтон би забио клин у јаку опозицију САД коју чине Русија, Кина, Иран и Северна Кореја. Уколико се „удари по Ирану“, то је суштински и ударац и по осталима, те је питање да ли је Москва спремна на ову жртву.
АДВОКАТ ИРАНА Међутим, треба знати да и Техеран може бити заинтересован за руско посредништво, јер схвата да није прихватљив за разговор за многе актере блискоисточне политике. Теоријски Иран може поћи на уступке. Исламска Република је већ ставила до знања да њено војно присуство у Сирији није циљ сам по себи. У иранском Министарству спољних послова су саопштили да је Техеран спреман да смањи војно присуство или чак да се у потпуности повуче „уколико се ситуација стабилизује, а борба са тероризмом буде довршена“. Сличне изјаве су дали и ајатолах Али Хамнеј и председник Ирана Хасан Рохани, рекавши да Иран у Сирији има економске интересе, а не војне. То је дакле дипломатска подршка „дилу“ Тел Авива, Вашингтона и Москве.
Што се тиче Ирана, редакција руског портала tehnowar.ru сматра да Иранци заузимају само „активну одбрану“. Баве се зоном безбедности у својој сфери утицаја (Сирија и Ирак), а такође узвраћају Саудијској Арабији преко својих партнера Хусита у Јемену, а Израелу преко Хамаса. При томе, Иран је спреман на компромис. Већ је то доказао одустајањем од нуклеарног оружја, а и одустао је од уништења Израела (истина због његовог нуклеарног оружја). Јасно је и да државе у преговоре улазе с различитим „капиталом“. Порталу tehnowar.ru, на пример, смета позиција Тел Авива (селективност и одсуство жеље за истинским решавањем целокупног блискоисточног проблема; егоистички све своди на питање властите безбедности), при чему је и изазвао постојећи хаос на Блиском истоку. Смета и то што премијер Израела Нетанијаху оптужује Иран „да је заједно са својим сателитима постао највећа претња стабилности и безбедности региона“, иако бројни центри (Пекинг, Москва…) сматрају да Иран није највећа опасност већ САД и Израел. Вашингтон је по наговору Тел Авива, између осталог, једнострано напустио договор о нуклеарном оружју са Техераном, а све време прете Ирану ратом. Ништа мање проблематичну политику води и Саудијска Арабија, која такође подстиче САД на рат са Ираном.
Има ли шансе да Москва промени позицију?
За оне који тврде да шансе има, као аргументе наводе да је већ дошло до промене позиције, а најважнији доказ је одбијање Москве да прода Иранцима противракетни систем С-400. Друго, како смо већ напоменули, за „обуздавање Ирана у Сирији, Американци обећавају Русији да ће престати да јој праве проблеме на постсовјетском простору, који је Москви важнији од Блиског истока. Следеће, Москва је одлучила да не улази у америчко-ирански конфликт јер он прети да прерасте у велики рат који није руски интерес. Следећи аргумент је правно-политичке природе – Иран није руски савезник (има статус партнера) и Москва нема обавезу да штити Иран, као на пример Абхазију или Белорусију, што значи да Русија није преузела никакву правну, а ни моралну обавезу. Иранци, на другој страни, нису ништа учинили да придобију Москву. Напротив, разљутили су је. Москва се, као што је познато, доста ангажовала да се Ирану укину санкције (због нуклеарног програма), а када је то постигла, Техеран је закључио уговоре тешке више милијарди евра са европским компанијама заобишавши руске, што је Кремљ доживео као вероломство.
На другој страни, Русија није задовољна само победом над Исламском државом, већ жели да обнови територијалну целовитост Сирије. Дивиденде од овога су далеко веће него оне стечене војном победом. Уколико се Сирија у потпуности стабилизује, обнова земље биће поверена Русији и Кини, како је то више пута из Дамаска поручено. Међутим, целовитост Сирије није могуће обновити без сарадње с Ираном.
Преговори о Блиском истоку, тачније удаљавању Ирана из Сирије, нису нимало лак ни једноставан задатак. Треба знати да Иран у Русији има бројне пријатеље који увелико пишу и говоре да би евентуална „продаја“ Ирана Израелу од стране Русије била грешка и невероватна „политичка наивност“, јер је историја показала да су уступци Западу и Израелу бесмислени, посебно САД, будући да Конгрес може да блокира Трампове договоре посебно што се тиче решења за постсовјетско пространство. Тако Русија не би ништа добила, а доживела би блам, који би довео до пада угледа руске дипломатије а и саме земље у свету.
Реакције у Русији на предлог „дила“ су, дакле, заиста различите, а крећу се од прихватања, уздржаности до оптужби Кремља за издају Ирана. У једном таквом чланку под насловом „Зашто Русија издаје Иран“, објављеном на помињаном порталу tehnowar.ru (блиском бившим војницима руске армије), сваки договор Русије с Израелом и САД у Техерану сматрају „договором иза леђа Ирана“.
У сваком случају ниједном актеру у „дилу“ неће бити лако. Требаће много мудрости, стрпљења и пре свега жеље да се нађе колико-толико праведно решење, које ће задовољити све стране.