Pečat nedelje

Ko pre Komercijalnoj banci…

Već naredna poseta delegacije MMF-a moći će da protekne u znaku novog zahteva kada je reč o privatizacionim izazovima, jer će, s obzirom na to da je Ministarstvo finansija objavilo javni poziv za prikupljanje ponuda za prodaju Komercijalne banke, ovaj put izostati toliko puta postavljeno pitanje: zašto odlažemo prodaju jedine velike banke u kojoj je država najveći pojedinačni akcionar.
Dogovorom, koji su sa MMF-om potpisali premijerka Ana Brnabić, guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Siniša Mali, predviđeno je da se tender raspiše do kraja juna, a ceo postupak završi do kraja godine.
Republika Srbija poseduje 41,7 odsto kapitala banke, dok su suvlasnici Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), „International Finance Corporation“ (deo Svetske banke) i još dva fonda. Oni svi zajedno imaju vlasničko učešće od 41,4 odsto. Komercijalna banka ima mrežu od 202 filijale i ekspoziture u Srbiji sa 2.770 zaposlenih, kao i banke u Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Interesovanje za Komercijalnu banku pokazale su kompanije „Lazard Freres“, „Rothschild“ i „ING Bank“, čelnici Erste banke i Rajfajzen banka.
Interesantno je da je za finansijskog savetnika izabrana konsultantska kuća „Lazard“, koja je savetovala državu u vezi sa koncesijom za Aerodrom „Nikola Tesla“ a u kojoj je finansijsko savetovanje povereno bivšem srpskom ministru Božidaru Đeliću.

Solidarni s Kubom

Kao i uvek dosad, Institut za prijateljstvo s narodima (ICAP) i ove godine dočekaće sa zadovoljstvom prijatelje sa evropskog kontinenta koji se priključuju Evropskoj brigadi solidarnosti sa Kubom „Hose Marti“.
Program obuhvata posete mestima od istorijskog, ekonomskog, kulturnog i društvenog značaja, kako u Havani, tako i u provincijama, održavanje konferencija o aktuelnim nacionalnim i internacionalnim temama, susrete s kubanskim društvenim organizacijama i uopšte s narodom.
Program se održava između 30. juna i 21. jula tekuće godine, u provincijama Artemisa, Havana i Matanzas (plaza Varadero).
Vašu potvrdu učešća i upisa možete poslati na:
– Direkcija za Evropu Kubanskog instituta za prijateljstvo sa narodima:
[email protected] i [email protected]
– Turistička agencija Amistur Cuba S.A.
[email protected]
Predlog programa:
http://misiones.minrex.gob.cu/es/articulo/poziv-i-program-49po-redu-evropske-brigade-solidarnosti-sa-kubom-hose-marti

Napustiti defetizam, vratiti se na Kosovo

Skupština Beogradskog foruma za svet ravnopravnih i ove godine okupila je ugledne naučnike, diplomate, istoričare, kulturne i javne radnike koji su se složili da je vreme da se napuste defetizam, kratkovidost i „merkantilistički“ prilazi u procesu rešavanja pitanju statusa Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija.
Kao ravnopravna članica UN, OEBS-a i drugih međunarodnih organizacija Srbija, istaknuto je na skupštini Foruma, treba da pokreće odgovarajuće inicijative i da se jasnije i odlučnije bori za poštovanje njenih legitimnih interesa i prava zasnovanih na Helsinškom dokumentu, Povelji UN, Rezoluciji SB UN 1244 kao i Ustavu Srbije. Navodni „bolji život“, donacije, investicije i članstva u ekskluzivnim klubovima nisu i ne mogu biti zamena za suverenitet i teritorijalni integritet zemlje.
Ovo su samo neke poruke iz izveštaja i izlaganja učesnika godišnje skupštine Beogradskog foruma za svet ravnopravnih.
Podržavajući inicijativu za održavanjem sednice Saveta bezbednosti UN povodom agresivnog upada, masovnog nasilja i kršenja osnovnih ljudskih prava Srba na severu Pokrajine, u izlaganjima učesnika u diskusiji je istaknuto da Srbija treba da pokrene inicijativu da UNMIK i generalni sekretar pripreme celovit izveštaj o još uvek neizvršenim delovima Rezolucije SB UN 1244. U svetlosti masovnog nasilja prema Srbima na severu Pokrajine potrebno je posebno odgovoriti na pitanje koliko se u praksi poštuju i sprovode imperativne odredbe Rezolucije o obavezama KFOR-a i UNMIK-a da garantuju jednako bezbednosno okruženje za sve građane. Treba pokrenuti inicijativu da SB UN oceni stanje ostvarivanja prava na slobodan i bezbedan povratak oko 250.000 proteranih Srba i drugih ne-Albanaca na KiM. Takođe, izraženo je i mišljenje da treba pokrenuti inicijativu za sprovođenje odredaba o vraćanju dogovorenih kontingenata srpske vojske i policije na Kosovo i Metohiju, uključujući i na važnije granične prelaze. S obzirom na to da je Pokrajina i dalje pod mandatom SB UN, Srbija treba da pokrene inicijativu da Savet bezbednosti zauzme i stav o tome da li su akti Prištine, kao što su osnivanje vojske i mnogi drugi usvojeni proteklih meseci, u skladu s Rezolucije ili nisu, rečeno je tokom rasprave.

Albanija finansira Nacionalni savet Albanaca u Srbiji

Vlada Albanije ubuduće će, na predlog ministra inostranih poslova Genta Cakaja, redovno finansirati Nacionalni savet Albanaca u Srbiji, a iznos će biti utvrđen na osnovu predloga Saveta. U izjavi za „Betu“ predsednik tog tela Ragmi Mustafa rekao je da Zakon o nacionalnim savetima dozvoljava da se te institucije u Srbiji, osim sredstvima iz republičkog budžeta, finansiraju i na druge načine. „Ovo je prvi put da je Vlada Albanije donela odluku da redovno finansira Nacionalni savet Albanaca u Srbiji.“