Небојша Ђурановић – Јуда још увек продаје Христа

Срби су били и остали највећи и највиталнији народ, што подстиче мржњу коју је тешко разумети. Присвајају нам, осим територија, језик, културу и обичаје

Разговарала Мила Милосављевић

Уоквиру пројекта „Слава Београду, слава Србији“, који се организује поводом градске славе Спасовдана и празника Видовдана, на 127 билборда постављене су слике Небојше Ђурановића посвећене важним догађајима у нашој историји. Циљ ове значајне културне акције је да се обележавање славе Београда подигне на виши ниво, а надасве да се старији грађани подсете српске историје, а млађи науче нешто више о њој. Постери поред слике и текста на српском садрже и текстове на енглеском језику, тако да ће и странци моћи да се упознају ближе с нашом националном историјом.

Према речима нашег саговорника, за њега је велика част што је добио прилику да своје слике са средњовековном историјом представи београдској публици на овај начин.

„Велика част, обавеза и задовољство. Част због тога што је ово, чини ми се, незабележен случај у биографији једног савременог уметника. Перформанс оличен у циклусу од 127 слика, које људи могу да виде на билбордима широм Београда, јесте начин да се популаризацијом наше средњовековне историје пробуди колективно сећање и појам о томе колико је значајан, важан косовски и сваки други мит везан за Србију и Србе у целини. Обавеза због тога што је потребно наставити са овим и оваквим темама и убудуће,  а то захтева веома много времена и одрицања. Живимо у испразном потрошачком друштву, где су вредности сведене на инстант приче које се брзо и лако конзумирају и исто тако брзо заборављају. Задовољство због тога што је једна дивна средњовековна прича поново актуелна и свежа, посебно деци и младима који ће можда баш због тога почети да размишљају на други начин.“

[restrict]

Како сте дошли на идеју да пишете о Немањићима, али и да творите једну овакву књигу и као сликар и као писац?

Обележавање осам векова аутокефалности српске цркве и устоличење првог краља из лозе Немањића је не само повод него и жеља да се овај значајан јубилеј овековечи на посебан начин.

Свеобухватност теме коју овде обрађујете изискивала је одлично познавање историје, прилика у доба Немањића. Како сте стварали ово дело?

Немамо много примера овог типа књижевног и сликарског израза, поготово када је аутор текста уједно и илустратор. Када се посветите крајње поштено овом великом изазову, онда вам је потребно неколико година да довршите започето. План је био јасан: написати фактографски тачну и комуникативну књигу о средњовековном витештву (биографијама, биткама) са многим занимљивим примерима, али посебан третман треба да пруже илустрације, оригинални ликовни прилози. Крајњи исход је, без лажне скромности, монографија која је на понос и издавачу „Евробуку“ и мени као аутору.

Ваша књига на јединствен начин открива тајне витезова, витештва уопште. Шта је, по вама, витештво и како сте га откривали и спознавали током рада на књизи? Коначно, требало је описати, али и насликати све што се њих тиче.

Витештво је пре свега духовна категорија. Прави, или боље речено први примери витештва у хришћанској Европи су Свети ратници са византијских фресака који су инспирисали средњовековног човека и ратника да крене тим путем. О витештву на Западу зна се готово све, историјска грађа је сачувана, али на Истоку, због познатих разлога, далеко мање.

Како су текле припреме за писање?

Користећи литературу домаћих и страних стручњака из ове области пробао сам да на основу историјске науке препричам једну епоху и приближим је данашњем читаоцу који може, али и не мора да има предзнање о овом времену. Ако слика говори хиљаду речи, онда је то још разлог више да верујем да ће људи заволети ову књигу. То је дугогодишња, деценијска последица југословенске свести просечног Србина. Неко је паметно закључио да смо ми 1918. као Срби створили и ушли у ту државу, а из ње за разлику од свих изашли као Југословени. Срби су били и остали највећи и највиталнији народ, што подстиче мржњу коју је тешко разумети. Присвајају нам, осим територија, језик, културу и обичаје.

И „пером“ и четкицом „оживели“ сте великане наше историје. Који вам је остао најимпресивнији и по чему?

Пре свих то је Свети Сава. Човек испред свог времена, визионар, узор витештва, духовник, дипломата и на крају светац. Да није било њега, историја средњовековне Србије не би била оваква какву је знамо. Путујући и служећи свом народу у правом смислу те речи, уздигао је Србију у ранг најразвијенијих земаља тог доба. Зидао је цркве и манастире, писао и проповедао и постао узор својим потомцима до данас. Светосавље је појам и идеја заједништва, која обједињује српски народ у читавом свету. Као да живимо у библијским временима.

Свикли већ на низ бескрупулозних чинова који се тичу отимања Косова и Метохије, доживели смо да данас од предаторски настројених окупатора српске покрајине бранимо нашу националну историју. Пред нашим очима безочно покушавају да отму наше светиње, да не говоримо о лобирању у Унеску, пишу нове уџбенике историје неутемељене на чињеницама. Шта мислите о овој пошасти која се наднела над Србијом?

Јуда још увек продаје Христа за 30 сребрњака. Не памти се да један народ и држава трпе такве притиске и понижења толико дуго времена и то од првих комшија и рођака који се утркују ко ће више и боље, онако конвертитски, отети и слагати. То су последице југословенске политике и формирања лажних нација које кривотворе и представе себе и своју измишљену историју, али то је само тренутно стање и на овај начин не може да потраје. Треба имати воље и стрпљења и ствари ће временом доћи на своје место. Народ који уз себе има Светог Саву, Хиландар, Грачаницу, Дечане, Немањиће, Лазаревиће, Бранковиће, Обилиће и многе друге… Шта би други дали за само делић овог културног наслеђа!

Имали сте бројне изложбе у земљи и свету, многи су писали о вашем делу. Како видите свој уметнички одраз, избор, естетику?

Свака уметност има своја начела, правила и путоказе који су одавно написани и потврђени. У сликарству, од Трактата Леонарда да Винчија до данас. Мења се естетика и укус, не суштина. У музици, књижевности или сликарству – добра слика је добра без обзира којом техником је изведена, или којој епохи припада. Моја естетика има призвук класичног погледа на свет, али ја сам сликар овог времена који поштује наслеђе, јер ништа боље или истинитије нисам видео. Моја уметност, осим талента, подразумева посвећеност и рад који не представља напор него задовољство.

Шта мислите о савременој ликовној сцени Србије?

Данас имамо ликовни сцену какву заслужујемо. Веома се трудимо да личимо на свет, чак и када немамо разлога за то. Људи су збуњени, ни критика ни публика није сигурна у свој укус. Уметници такође. Увек је било тешко опстати, данас посебно, странпутице су заводљиве и пожељне, човек је за краткотрајну употребу, али и став. Као вода која увек нађе свој пут, тако ће и сликарство опстати, без обзира на све недаће и бране које постоје. Истина је само једна. Живот тече док правимо планове, рече један познати музичар, а други тврди да песма данас траје док се не отпева. Насликао сам Крунисање Стефана Првовенчаног на формату 3 x 5 м. То је био огроман изазов и веома сам поносан. Има још сцена и тема које желим да урадим. Ако лепота спасава свет, ја бих да будем на тој светлој страни. Очекујте неочекивано.

Фигуративно сликарство

Небојша Ђурановић је рођен 1968. године у Београду. Дипломирао је на Факултету примењене уметности и дизајна у Београду 1998. Члан је сликарско-графичке секције УЛУПУДС-а. Од 1994. године, када као студент први пут излаже у Београду, досад је имао преко 20 самосталних и више колективних изложби у земљи и иностранству. Добитник је многих награда и признања. Његове слике налазе се у приватним и музејским колекцијама широм света. Издавачка кућа „Евробук“ објавила је сликарску монографију групе аутора „Хроника тела“, у којој је представљено његово фигуративно сликарство од 1995. до 2019. године.

О једној импресивној епохи

Резултат вишегодишњег стваралачког и уметничког рада сликара Небојше Ђурановића је књига „Српски витезови у доба Немањића“, где се наш саговорник потписује као аутор текста и илустрација, а за коју је прошле године, у оквиру Међународног сајма књига у Београду, добио престижну награду УЛУПУДС-а. У поменутом остварењу веома студиозно описује једну импресивну историјску епоху, њене протагонисте, знамените српске владаре, али и њихове задужбине, оружје, битке. Вредност овом несвакидашњем делу дају репродукције Ђурановићевих слика, које верно дочаравају јунаке, места, историјске догађаје описане у књизи.

[/restrict]