Џон Болтон, гласник рата

АМЕРИЧКИ СУПЕРЈАСТРЕБ

Британски Гардијан прогласио је Џона Болтона, 71. саветника америчког председника за безбедност, за „најопаснијег човека на свету“: „Болтон жели да Сједињене Државе започну рат с Ираном. Ми то знамо јер то Болтон говори скоро две деценије.“ Данас су САД ближе рату с Ираном него у доба председника Буша Млађег, или било кад у историји, констатује Бен Амбрустер, а „кривица за то углавном лежи на Болтону“

Америчке оптужбе да је Иран одговоран за нападе на танкере у Оманском заливу пале су у воду за мање од 24 сата. Оне нису убедиле никог (изузев Британије), па чак ни ЕУ, која је позвала на опрез и „уздржаност“. Није јасно, уосталом, ко заиста управља политиком америчке администрације према Ирану, Трамп или Болтон, изјавила је Натали Точи, саветница европске комесарке за спољну политику Федерике Могерини: „Можда би Трамп требало да отпусти свог саветника за националну безбедност Џона Болтона.“ Ирански министар спољних послова Мухамед Џавид Зариф одбацио је све америчке оптужбе, називајући их „саботажом дипломатије из кухиње Џона Болтона“.

Амерички јастреб Болтон, израелски премијер Нетанијаху и саудијски принц Бин Салман, сматра ирански министар, могли би да наведу председника Трампа да покрене рат против Ирана; рат који заиста не желе ни Вашингтон ни Техеран. После обарања америчког шпијунског дрона у иранском ваздушном простору, изгледа да стојимо на прагу рата који „нико не жели“.

[restrict]

ПОЗИВНИЦА ЗА РАТ У време када је Обама потписао нуклеарни споразум с Ираном, Болтон је писао у Њујорк тајмсу: „Уколико желите да спречите Иран да направи бомбу – бомбардујте Иран!“ „Бомбардовати Иран“, то је рефрен који Болтон понавља годинама: „Рећи ћу још једном оно што говорим десет година: ’Режим у Техерану мора бити оборен у најкраћем могућем року!’“ Рат је, у случају Болтона, заправо „једина опција“; за Болтона не постоје никакви други дипломатски инструменти и средства; постоје само рат и претње ратом. Управо на томе је овај „јастреб америчког унилатерализма“ изградио своју, деценијама дугу политичку каријеру и репутацију „утицајног спољнополитичког мислиоца“. Круна те каријере је његово именовање за „првог безбедњака у Белој кући“ 2018. Да ли ће сада Џон Болтон, упитао је Лоренс Вилкинсон из Института Кејто, најзад добити свој „ирански рат“? И може ли Америка да себи приушти тај луксуз, поготову после пораза у Ираку, Авганистану и Сирији? Иран је данас најснажнија војна сила на Блиском истоку, сила која је „из свих ратова излазила ојачана“ и с којом је „Саудијска Арабија редовно губила битке“ (у Ираку, у Јемену, Сирији, Либану).

Бивши амерички председник Џими Картер оценио је именовање Болтона на место саветника за безбедност као „катастрофу“. Према мишљењу Бернија Сандерса, због тога би „сви требало да буду уплашени“. Страховања нису без основа: Болтон је, тврди Ричард Пејнтер, бивши функционер Беле куће током мандата Џорџа Буша Млађег, био „без премца најопаснији човек током свих осам година Бушове администрације“. Болтон је већ одиграо изузетно мрачну улогу у покретању рата против Ирака 2003. „Лака победа“ се убрзо претворила у ноћну мору Пентагона и Беле куће. Његово именовање, сматра Пејнтер, „представља позивницу за рат, можда и нуклеарни рат. Зато Болтон мора да буде заустављен по сваку цену“.

БОЛТОНОВ РАТ ПРОТИВ ИРАКА Какву улогу је заиста играо Болтон у покретању инвазије на Ирак 2003? Од 2001. до 2005. године он је био на веома важном положају – помоћника државног секретара за контролу наоружања и међународну безбедност. Према Болтоновим критичарима, он је тада „манипулисао обавештајним подацима о ирачком оружју за масовно уништење“. Заправо, „уз потпредседника САД Дика Чејнија, Доналда Рамсфелда и Пола Волфовица, сматра се да је Болтон имао кључну улогу у доношењу одлуке о нападу на Ирак“.

Подсетимо, тада је Ирак оптужен да поседује „оружје за масовно уништење“, попут биолошког, укључујући узрочнике куге, колере, тифуса, вариоле или хеморагичне грознице, и нуклеарног (ову лаж је изнео амерички потпредседник Дик Чејни). „Крунски доказ“ за ирачку кривицу била је епрувета с белим прашком којом је државни секретар Колин Пауел махао на седници Савета безбедности УН. Оркестрирану кампању лажи здушно су подржали амерички „слободни медији“. Патриотизам је тада, баш као и данас, „био важнији од истине“. Лаж да Ирак поседује „оружје за масовно уништење“ постала је casus belli у походу на Ирак. Касније је Волфовиц, притиснут доказима, признао да је та „опасност била надувана“; оправдано, по његовом мишљењу, „јер је то био једини аргумент који је могао да прихвати цео свет“.

Болтон данас тврди да није одговоран за оно што је названо „највећом лажи у историји“, упирући прстом у државног секретара Колина Пауела, који га је тада, наводно, „изгурао из приче о Ираку“. Пауела је „грешка“ коштала политичке каријере; Болтон је наставио да се успиње.

Болтон данас тврди да никад није манипулисао обавештајним подацима. Чињенице говоре нешто друго. У мају 2002. године, на пример, Болтон је у Херитаџ фондацији оптужио кубанску владу да развија програм биолошког наоружања у сарадњи с Либијом и Ираном. Током 2003, у сведочењу пред Конгресом, говорио је о претњи коју по САД представљају покушаји Сирије да произведе нуклеарно и биолошко оружје – ову његову процену су обавештајне агенције одбациле као неосновану, јер рат против Сирије у том тренутку није био на дневном реду.

ПРЕТЊЕ БРАЗИЛСКОМ ДИПЛОМАТИ О Болтоновој ратнохушкачкој улози сведочи, уосталом, још једна епизода: његов сукоб са угледним бразилским дипломатом и службеником УН Хосеом Бустанијем, који је тада надгледао спровођење Конвенције о хемијском оружју. До сукоба је дошло у тренутку када је одлука о агресији на Ирак у Белој кући већ била донесена. Последња препрека за рат била је спремност Ирака да сарађује са УН како би оповргао америчке лажи. Када су се Ирачани сложили да прихвате Конвенцију, Бушова администрација је „замолила Бустанија“ да прекине преговоре с владом у Багдаду. „Мислим да је Бела кућа била забринута да ћу, ако у томе успем, упропастити њихове планове за инвазију“, изјавио је касније бразилски дипломата.

Тада на сцену ступа Болтон, који га је, присећа се Бустани, посетио у његовој канцеларији у Хагу и без увијања затражио да поднесе оставку. Када је он то одбио, Болтон му је запретио: „Знамо да имате два сина у Њујорку. Знамо да је ваша кћерка у Лондону. И знамо где је ваша супруга.“ Болтон је ово касније демантовао. Бразилски дипломата је смењен на ванредној седници Конвенције. Исте године Бустани је номинован за Нобелову награду због својих заслуга у борби против хемијског наоружања.

После Бустанијеве смене дуго планирана инвазија је могла да почне. „Садамово оружје“ никад није пронађено, зато што га никад није ни било, осим можда у глави Болтона и његових саучесника. Заснован на лажима, рат у Ираку скупо је коштао Сједињене Државе. Још скупље га је, милионским жртвама, платио Ирак. Рат је задуго дестабилизовао Блиски исток и покренуо реке избеглица. Убрзо после „победе“ у САД почињу мучне дебате о његовој оправданости. Доналд Трамп га је назвао „великом, дебелом грешком“, за шта су одговорне америчке обавештајне службе којима се „више не може веровати“. Судећи према скорашњим изјавама, Болтон ни данас није променио своје мишљење о томе: „И даље мислим да је одлука да збацимо Садама била исправна“, изјавио је 2015. Што се тиче кампање лажи која је претходила, то је нека врста традиције у спољној политици Беле куће: „Неки стручњаци повлаче непријатне аналогије: Америка је готово све ратове водила помоћу оваквих великих лажи и манипулација против својих противника.“

„САВЕТНИК ЗА УНИШТАВАЊЕ БЕЗБЕДНОСТИ“  Укратко, Болтон је своју каријеру градио на паничном страху Американаца од „оружја за масовно уништење“. „Прва ствар на коју ујутро помисли Болтон је како да заштити Американце од нуклеарног оружја“, изјавила је његова блиска сарадница из 1980-их Сара Тинсли. Болтон се ватрено залагао, а и данас се залаже за „војно решење“ свих америчких конфликата са „одметничким државама“: Ираном, Ираком, Сиријом, Северном Корејом… Његова опсесија доносила му је сигурно напредовање у политичкој каријери, подсмех колега и – понеку непријатност. Тиму обавештајаца задужених за проверу јавних изјава званичника Стејт департмента својевремено је наложено да посебну пажњу посвете Болтону. „Ништа од оног што је Болтон рекао није могло да напусти зграду док ја то не одобрим“, признао је накнадно шеф овог тима Томас Фингар.

Године 2005. Болтон је награђен именовањем за америчког амбасадора у УН – упркос свом чврстом убеђењу да Америка не сме да ограничава свој суверенитет мултилатералним уговорима и међународним организацијама, укључујући и УН.

Од тада до данас „Болтон са истом упорношћу изражава крајње непријатељске ставове према свим ривалима САД у глобалној арени“. Снажно критикује политику „једне Кине“ и залаже се за наставак војне и економске подршке Тајвану. С једнаким одушевљењем подржао је Трампове протекционистичке мере: царинске ратове против Кине и свих економских конкурената Америке, укључујући и „савезнике“. У октобру 2018, током посете Грузији, Болтон је изјавио „да би било корисно“ да Русија оде с Крима и из Донбаса и да „буде мање наметљива у подручју Блиског истока“. У Латинској Америци Болтон је тврди поборник Монроове доктрине која „забрањује“ инострано мешање у „јужно двориште САД“. Кубу, Венецуелу и Никарагву прогласио је „тројком тираније“, обећавајући брзе смене режима чије је време, наводно, „истекло“. Супротстављао се и Трамповој одлуци о повлачењу америчких снага из Сирије, а Северну Кореју је прогласио за „непосредну претњу интересима САД“, што је на концу довело до краха преговора с Пјонгјангом. „Болтон не треба да носи звање саветника за безбедност“, изјавио је портпарол севернокорејског Министарства иностраних послова, „већ саветника за уништавање мира и безбедности“. Преговори с Болтоном су једноставно немогући. У Пјонгјангу су му залупили врата, користећи речник који није дипломатски: „У питању је структурно недостатно људско биће“, закључио је севернокорејски портпарол, „и било би најбоље да овај дефектни људски производ нестане што је пре могуће.“

НЕПОКОЛЕБЉИВИ ТВРДОЛИНИЈАШ Једном речју: Болтон је националистички „суперјастреб међу америчким јастребовима“, непоколебљиви заговорник „тврде линије“, који рефлексно не верује у дипломатију ни у мирно решавање спорова. „Он сматра да су сила и принуда једини пожељни начини за унапређење интереса САД.“ У ствари, Болтон не познаје ни један други начин. Према речима једног од његових сарадника, Болтон међународне односе схвата као „бруталне борбе у којима је војна сила одлучујући фактор“. Себе сматра „американистом“; а постоји ли нешто што је више амерички од животне филозофије која налаже „потегнути оружје први“?

Према изјави америчког званичника који је дуго сарађивао с Болтоном: „Болтон има хобсовски поглед на универзум – живот је прљав, бруталан и кратак.“ „Има много гадних људи који желе да нам науде. Ако се интереси наше земље слажу са другим, то је краткотрајна појава; када се наши интереси разиђу, они ће нас пустити низ воду.“

Или, према речима самог Болтона: „Хомо сапиенс је предодређен за насилне сукобе. Нећемо елиминисати насилне сукобе све док хомо сапиенс не престане да постоји као засебна врста.“

Током две протекле деценије, пише Њујоркер, Болтон се етаблирао као „најмилитантнији спољнополитички мислилац Републиканске партије – ватрени присталица агресивне употребе силе који се подсмева сваком ко се с њим не слаже“. Два месеца пре него што је поново ушао у Белу кућу, у априлу 2018. године, позивао је на „превентивни рат са Северном Корејом“. За часопис Волстрит џорнал Болтон је тада изјавио да ће Кимов режим ускоро моћи да нападне Сједињене Државе нуклеарним оружјем и да САД треба да изведу превентивни удар пре него што за то буде касно. „Претња је непосредна“, убеђивао је америчку јавност, „и зато је сасвим легитимно да САД одговоре тако што ће ударити прве.“

Декстер Филкинс, у чланку На ратној стази посвећеном Болтону, описује једну карактеристичну епизоду која се догодила раних 2000-их, у време интензивних преговора Бушове администрације са Северном Корејом о ограничавању корејског нуклеарног програма. Болтон је тада ватрено заговарао рат. Пуковник Лоренс Вилкерсон, начелник штаба Колина Пауела, позвао је Болтона на приватни састанак како би га упознао с вероватним последицама америчког напада на Северну Кореју: „Изнео сам Болтону десетоминутни извештај о томе како ће изгледати рат са Северном Корејом – стотину хиљада мртвих у првих тридесет дана, од којих би многи били Американци. Умирали би Јапанци, умирали би Кинези. Сеул, један од најлепших и најнапреднијих градова на свету, вероватно би био враћен у мрачно доба.“ „Болтон се није ни померио. Погледао ме је и рекао: ’Да ли си завршио? Јасно, ви водите рат. Ја се не бавим ратом. Бавим се политиком’.“

КО ЖЕЛИ РАТ С ИРАНОМ? Посебна Болтонова опсесија је Иран. Уопште, Болтон је нарочито непријатељски расположен према исламу. Од 2013. до 2018. руководио је радом института Гејтстон, који је публиковао „вирулентне антимуслиманске чланке сумњиве тачности“, који су упозоравали на „предстојеће џихадистичко преузимање Европе“. Болтон је у исто време симпатизер Израела, који је одбацивао идеју о две државе – Израелу и Палестини. Уместо тога, он је заговарао оригинално „решење о три државе“, у којем би „Израел, Јордан и Египат поделили палестинске територије у Гази и на Западној обали, укидајући политичке ентитете који сада постоје“. Према познаваоцима односа „иза кулиса“ америчке политичке сцене, Болтон има одличне везе са израелским безбедносним службама и посебно са премијером Бењамином Нетанијахуом. „Болтон се односи према Израелу као према делу САД “, тврди његов бивши сарадник. „Он мисли да су наши интереси и интереси Израела идентични.“

Што се тиче Ирана, Болтон нема никакве недоумице. Он жели рат с Ираном и вероватно ради све да до њега дође. Досад је Вашингтон искористио све полуге притиска на Техеран, и сада му преостаје једино ратна опција. Америка, међутим, не може да победи Иран у конвенционалном сукобу у „ирачком стилу“, и тога су и Пентагон и Бела кућа болно свесни. Шта онда ради Болтон неуморно претећи Ирану одмаздом и ратом? Да ли то Болтон ради на своју руку?

Филкинс у Њујоркеру цитира анонимног западног дипломату: „Болтонов проблем је што Трамп не жели рат. Он не жели да покреће никакве војне операције. Али да би добио посао, Болтон је морао да одсече своја јаја и стави их на Трампов сто.“ Својеглави и бескрупулозни Болтон је слепо оруђе у Трамповим рукама, а Трамп управо тако замишља дипломатију. Америка је у дипломатију увела „закон џунгле“, констатовао је недавно шеф руске дипломатије Сергеј Лавров. „Америчка дипломатија убрзано губи смисао и способност коришћења дипломатских инструмената.“

„Болтон једноставно игра своју игру у геополитичком плесу“, сматра Марк Дубовиц, извршни директор Фондације за одбрану демократије, „смишљеној да пошаље претећу поруку иранском режиму.“ Он је „беспрекорни јастреб“, кога Бела кућа користи као „кључног гласника“, и ништа више од тога. Болтонова улога је вероватно „корисна из перспективе психолошких операција, које имају за циљ да Иран и остатак света учине нервозним у погледу Трампових намера“. Болтон и државни секретар Помпео су у тој игри савршени „лоши полицајци“ који омогућавају Трампу одређену дипломатску флексибилност, тако да Трамп у сваком тренутку може да преокрене ситуацију и затражи преговоре.

Да ли су се Иранци уплашили овог „гласника рата“? Судећи по догађајима последњих дана, нису: „Испаљивање само једног метка“ Иран ће третирати као агресију, а то ће „запалити интересе Америке и њених савезника на Блиском истоку“, упозорио је генерал Аболфази Шекарчи, портпарол иранских оружаних снага.   

[/restrict]