Бошњачка симултанка

Како Бакир Изетбеговић прети да ће, упркос Републици Српској, увести Босну и Херцеговину у НАТО, и зашто је Милорад Додик одбио да се састане с одлазећом немачком амбасадорком у Сарајеву Кристијан Хоман

Босна и Херцеговина је, скоро девет месеци након избора, и даље без новог Савета министара што, међутим, превише не брине главне кочничаре довођења ствари у ред, Бошњаке, као и њихове западне саветодавце. Ови други, додуше, упућују дипломатске апеле да се овај орган власти „што пре конституише“, али им не пада на памет да притиском на своје сарајевске штићенике дају практичан допринос његовом формирању. Јер главна препрека рађању новог Савета министара је, наравно, одбијање победничке коалиције Милорада Додика да прихвати НАТО пут Босне и Херцеговине.

УКЛАЊАЊЕ ПРЕПРЕКЕ Бакир Изетбеговић слаткоречиво понавља да, „кад ова препрека буде уклоњена, неће постојати ниједан разлог да Савет не буде формиран, а Срби добију место председника владе“. Наравно, и њему је јасно да „препрека“ не може бити лако уклоњена, па је зато недавно лансирао нову претњу Бањалуци, да ће његова Странка демократске акције када дође на власт (и сада је на власти!) „самостално у Брисел послати Акциони план за чланство БиХ у НАТО“. Изетбеговић изгледа сматра да ће, с обзиром на пресудни утицај већинских Бошњака на очување Босне и њихов „привилегован статус“ код западних моћника, то бити довољно да се разбије српска блокада и дејтонска творевина постане саставни део „северноатланстке породице“.
Наравно да није требало пуно чекати на реакцију. Додик је у свом стилу саопштио да би оваква „бошњачка симултанка“ могла да доведе до нестанка БиХ: „Нека само Изетбеговић проба да то уради. Први пут кад то уради, нека рачуна да Босне и Херцеговине више нема. Ми и прижељкујемо такве поступке.“
Питање је, јасно, да ли председавајући Председништва БиХ заиста прижељкује такав развој догађаја, или је овај његов оштри одговор само упозоравајућа порука. Мада је први човек Републике Српске јавно изразио уверење да челници НАТО-а не би прихватили овакав самостални захтев највеће бошњачке партије, уопште не треба искључити могућност да идеја о слању писма СДА у Брисел заправо није рођена у Бакировој глави (или глави неког његовог сарадника), већ да му је препоручена од стране моћнијег пријатеља. То, међутим, не мора да значи да би у НАТО-у (односно Вашингтону) на крају били спремни да страначко писмо из Сарајева протумаче као релевантан захтев државе БиХ, наравно под претпоставком да Изетбеговић заиста најављену претњу претвори у дело. Могуће је да је замисао о томе да СДА преузме ингеренције државе БиХ само у функцији постизања ограниченог циља – повећања притиска на званичну Бањалуку.

[restrict]

НЕИСКРЕНА ПОДРШКА То се чини у ситуацији кад Додиков победнички блок нема искрену подршку свих релевантних странака Републике Српске у спровођењу у Народној скупштини усвојене политике очувања војне неутралности РС.
То најбоље показује недавна изјава председника ПДП-а Бранислава Бореновића да је „Резолуција о војној неутралности РС само политички акт који нема правно обавезујући карактер“. Бореновић се при изношењу ове тврдње позвао на мишљење Уставног суда Републике Српске који је у децембру 2017, по апелацији Клуба Бошњака у Већу Народа РС (телу које је у скупштински систем Српске наметнуо високи представник) заузео овакав став о дометима наведене резолуције.
Чак и ако је Уставни суд изнео такво мишљење, поставља се питање коме је и са каквим циљем сада потребно да пред народом РС и међународном јавношћу свесно умањује домете ове резолуције, која представља кључни правни механизам одбране српске творевине на простору некадашње централне југословенске републике од припремљеног НАТО гајтана. Одговор је више него очигледан. Бореновић и његови истомишљеници из ПДП, као и утицајног дела страначког врха СДС, желе да релативизују значај Резолуције о војној неутралности, како би она као мање битан (необавезујући) политички акт у догледној будућности уступила место „прагматичном прихватању реалности“ да Српска као део БиХ мора ући у НАТО.
Ако се све ово зна, не треба да изненађује што су посланици СДС и ПДП били међу потписницима захтева за одржавање ванредне седнице Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ која је прекинута на самом почетку због недостатка потребног националног кворума српских посланика. Рад Представничког дома су, како су и најавили, својим одсуством онемогућили посланици Додиковог Савеза независних социјалдемократа и представници Српског клуба, а на седници се није појавио – што такође може имати одређену политичку тежину – ни Мирко Шаровић, СДС-ов кадар у Савету министара у техничком мандату. Посланици Додикове странке су раније саопштили да неће дозволити рад парламента све док не буде формиран Савет министара БиХ, а додатни разлог за спречавање одржавања седнице Представничког дома нашли су у информацији да би на њој могао бити прогуран план о продужавању мандата садашњем нелегитимном Савету.

НЕМАЧКА АМБАСАДОРКА Истовремено, Милорад Додик је, као председавајући Председништва БиХ, одбио да на њен захтев прими у опроштајну посету досадашњу амбасадорку Немачке у Босни и Херцеговини Кристијан Хоман. У писму које је упутио госпођи Хоман државник из Лакташа је овај свој несвакидашњи дипломатски потез образложио тиме што је дотична амбасадорка „у протекле више од три године радила на штету српског народа и Републике Српске, а тиме и против уставом предвиђеног уређења БиХ“. Био је то први пут да, од избијања југословенске кризе почетком деведесетих година прошлог века, један српски државник на овај начин ставља до знања шта мисли о континуираној антисрпској политици највеће земље Европске уније.
Мада нема илузија о томе да је амбасадорка у Сарајеву водила самосталну политику, односно спроводила курс супротан од инструкција добијених из Берлина, Додик ипак није желео да сруши све мостове према овој моћној држави. Зато је поручио да „високо цени напоре Немачке да својим искуством и помоћи допринесе помирењу и изградњи трајног мира на целом простору Балкана“, те на крају писма са жаљењем констатовао да „актуелна амбасадорка није била адекватан представник такве Немачке“. Али суштина поруке коју је Додик упутио у Берлин, одбијајући да прими „фрау Хоман“, више је него јасна. Друго је, наравно, питање да ли овај гест може утицати на промену политике двоструких аршина коју „либерална и демократска Немачка“ доследно води према народима некадашње Југославије.
А та политика, без обзира на све разлике између две немачке државе, у суштини следи „начела“ примењивана између 1941. и 1945. по којима су – за разлику од „добрих“ Хрвата, Албанаца и босанских муслимана – Срби „зли и непослушни момци“ чији државни простор због тога треба свести на најмању могућу меру. Иако је Трећи рајх пре скоро 70 година неславно отишао у историју, данашња „европска“ Немачка није у својој политици односа према ексјугословенским народима одустала од његових антисрпских основа.

[/restrict]

Тражио снајперисту за атентат на Додика и Цвијановићеву

Зијад Халиловић из Лукавца ухапшен је због сумње да је преко друштвених мрежа подстрекивао на убиство Милорада Додика и председнице Републике Српске Жељке Цвијановић. Халиловић је, према незваничним информацијама, на свом фејсбук профилу покренуо иницијативу да се ангажује снајпериста који би ликвидирао двоје највиших челника Републике Српске. Током истраге против Халиловића остварена је сарадња између Управе за борбу против тероризма и екстремизма МУП-а Републике Српске и МУП-а Тузланског кантона, чији су припадници приликом претреса објеката и куће осумњиченог пронашли пиштољ, ручну бомбу, мобилне телефоне и пропагандни материјал.

Додик поново изабран за председника СНСД

Милорад Додик је на Сабору странке у Лакташима, коме је присуствовало више од 1.200 делегата, поново изабран за председника Савеза независних социјалдемократа Републике Српске. Председавајући Председништва БиХ добио је подршку свих присутних делегата. Сабору су присуствовали амбасадори Русије и Кине у БиХ, Петар Иванцов и Ји Пинг, као и министар спољних послова Србије Ивица Дачић. Иванцов је „пожелео успех у заштити права грађана РС у складу са Дејтонским споразумом“, док је Ји Пинг нагласио да је „Кина против сваког протекционизма и за сарадњу засновану на узајамном поштовању“. Дачић је поручио да је „главни интерес Србије и српског народа – Република Српска“.