Порука из Ниша

 Зашто српска војна парада више иритира НАТО него што њихове војне вежбе у окружењу иритирају Србију?

Недавна парада у Нишу, којом су приказане разне нове могућности наше војске и полиције, изазвала је бројне и бурне реакције, не само у региону него и код водећих НАТО држава. Није спорно да је наш политички врх овом парадом желео да пошаље политичку поруку, пре свега нашем народу, а онда и целом свету. Поруку је могао да разуме свако добронамеран – да Србија јача своје одбрамбене способности у циљу очувања суштинске независности и војне неутралности, заштите српског народа и виталних интереса Србије. Нажалост, неки у нашем окружењу и на Западу ову поруку нису разумели, и параду су протумачили на свој начин.

НИШКА СИМБОЛИКА

По томе што је овога пута парада одржана у Нишу, а не у Београду, закључили су да је то војна претња лажној држави Косово. И не само то него да је Ниш симболично изабран због Српско-руског хуманитарног центра, како би се јачале везе с Руском Федерацијом. Приказ новог моћног оружја руског порекла протумачили су као војно повезивање с Русијом и постепено одрицање од прокламоване војне неутралности. То је узнемирило западне стратеге који су злонамерно проценили да Србија полако клизи у формални војни савез с Русијом. И није то крај њихових погрешних закључивања и процена, јер су масу погрешних закључака извукли и из ешелона ветерана, који су први пут учествовали у дефилеу, а које су покушали да прикажу као „марш ратних злочинаца“.
Међутим, ако занемаримо те злонамерне и погрешне закључке, они који су из неких својих разлога уложили много напора да ослабе српску војску сада имају разлога за бригу. Брзином коју нико није могао да претпостави, Војска Србије постаје добро опремљена, одлично наоружана и веома мотивисана да брани слободу и независност. Ако је неко сумњао да ли је то баш тако, на овој паради се могао уверити. Парада је изведена савршено, без грешке, што нам штошта говори о стању у војсци и полицији, јер компликоване радње на том нивоу професионализма не би могли да изведу немотивисани и незаинтересовани кадрови. Демонстрирана је велика посвећеност и велико поштовање према народу и држави. Очито да сада нервозу прави раскорак између онога какву српску војску НАТО жели да види, и онога што су видели, и да их је темпо унапређења српских одбрамбених способности изненадио.

[restrict]

НОВИ ОБАВЕШТАЈНИ ПРОБЛЕМИ

Обавештајне службе водећих НАТО држава којима не одговара независност и војна неутралност Србије, и држава из српског окружења које имају агресивне намере према Србији и Републици Српској, изучиле су све детаље параде, али то је тек почетак њиховог посла. Фигуративно речено, то је само садржај књиге коју тек треба написати. Подаци које су деценијама прикупљали о организацији, опреми, наоружању, моралу, финансирању и другим детаљима више не важе. Што је још горе по њих, више нису сигурни какве су сада реалне маневарске способности и ватрена моћ српске војске, а од тога зависе њихови губици ако се поново одлуче за војно решење проблема на Космету или насилно дисциплиновање Србије. Нервозу ствара чињеница да се без тих података не може планирати никаква офанзивна војна операција.
Знају они да на паради није приказано све, и могли су оно што виде да повежу с набавкама наоружања које су у току. На паради је летело девет моћних ловаца Миг-29 а ускоро ће их бити 14 који су, за разлику од ситуације за време НАТО агресије, потпуно исправни и модернизовани. Одлука о куповини нових ракетних система ПВО је већ донесена и само је питање да ли ће стићи из Русије или Кине, а то драматично мења сигурност агресора на српском небу. Оно о чему су деценијама ракеташи и пилоти ловци само маштали могло би постати стварност – вишеслојна ПВО уз могућност ловачког пресретања. То је сасвим нова ситуација коју агресор мора детаљно да проучи пре него што се усуди да повреди наш ваздушни простор јер више неће бити могуће бомбардовати Србију уз „нулти ризик“. Њихове обавештајне службе морају да укажу на слабе тачке свеукупног система пре планирања било какве акције.
Има и других, исто тако важних, стратешких разлога зашто је баш развоју ПВО система дат приоритет. Колико ојачамо ПВО, толико се повећавају могућности оптималне употребе наше копнене војске. Циљ је да се превазиђе ситуација када су довитљивост и оперативно маскирање били једина заштита јединица од уништења из ваздуха. Модернизовани тенк Т-72 на паради је привукао пажњу због руских ознака које су биле згодне за разне политичке спекулације, али обавештајце је интересовало нешто друго – ојачања оклопа и модерна електроника који га практично чине новим оружјем које треба истражити. Јер донираних 30 Т-72 и 30 БРДМ за које смо сами платили модернизацију, уз већ постојеће Т-84, представљају неистражену и непредвидиву снагу за коју тек треба утврдити колике губитке може нанети агресору.
Нову главобољу обавештајцима представљају и нови хеликоптери приказани на паради, јер се тиме и противоклопне могућности Војске Србије битно мењају у позитивном правцу. Уз то, јача способност вертикалног маневра наменским специјалним борбеним групама, брзог снабдевања, евакуације рањеника и других појединости које су важне за исход битке. Највећу пажњу привукли су чувени руски хеликоптери Ми-35, не зато што су летели с руским ознакама него што су због своје ватрене моћи и отпорности на пешадијска дејства на Западу добили надимак „ђавоље кочије“. Они већ по свом робусном изгледу изазивају страхопоштовање противника. Нема дилеме да ће ови хеликоптери, уз транспортне Ми-17 и Ербасове Х145М, променити тактичке и оперативне поставке наших јединица у будућим одбрамбеним операцијама, што такође мора бити предмет истраживања страних обавештајних служби.

ТРАНСФЕР КИНЕСКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Нова опрема, посебно оптичка и ново пешадијско наоружање које је приказано на паради мењају могућности наших пешадијских и специјалних јединица, пре свега што се тиче борбе у ноћним условима. На паради нису приказани кинески извиђачки и борбени дронови, али се зна да је та куповина реализована и само се чека испорука која ће ојачати извиђачке и ватрене способности пешадије на првој борбеној линији, квалитетан одабир рентабилних циљева за артиљерију и прецизну корекцију ватре. Домаћа борбена возила као што су „Лазар“ и „Милош“ чине пешадијске и специјалне јединице отпорнијим на дејства агресора, дају им већу покретљивост а тиме и ефикасност. Циљ је да се потпуно елиминише маневар пешадијом на бојишту камионима са церадом, јер они не пружају никакву заштиту и производе губитке који се оклопом могу избећи. Плод домаће памети и наменске индустрије представљају и неки модерни артиљеријски системи као што је „Нора“, или ракетни системи земља–земља као што је „Шумадија“, тако да је и артиљеријско-ракетна подршка наших јединица велика новина у погледу домета, брзине гађања, ватрене моћи и мобилности. Најављује се трансфер технологије и заједничка производња оружја с моћном војном индустријом Кине, што је нови изазов за стране обавештајне службе.

ПОЛИЦИЈА И ВОЈСКА

Зна се да је наша полиција оспособљена за тешке задатке, посебно њене специјалне јединице и жандармерија, али парада у Нишу је показала још једну новину која је странцима била мало позната – колико је наша полиција компатибилна с војском, и колико су оспособљени за садејство у случају агресије на нашу земљу или у случају напада диверзантским и терористичким групама. Модернизација њихове опреме и оружја у потпуности прати модернизацију војске. Наравно да то јача свеукупне одбрамбене способности Србије, и да страни обавештајци то морају да истраже.

НАТО ВЕЖБЕ

На дан одржавања параде у Нишу, 10. маја, НАТО је започео серију војних вежби у нашем окружењу које ће трајати три месеца. Многи су помислили да је то некакав одговор на поруке из Ниша. То није тачно јер су вежбе најављене годину дана пре тога, док се није ни знало да ће параде у Нишу бити. Међутим, оно што се касније могло мењати и допуњавати може се разумети као директна провокација Србије и некакав одговор НАТО држава на поруке параде. Прве три вежбе изводе се у Хрватској и Словенији а суорганизатори су у име НАТО-а Хрватска, Словенија и Мађарска. Прва вежба је посвећена 10. годишњици чланства Хрватске у НАТО-у. Поред водећих и важних чланица (САД, Пољска, Француска, В. Британија, Италија, Немачка и Литванија) учествују и оне из нашег окружења (Хрватска, Словенија, Мађарска, БиХ, Албанија, Црна Гора и Македонија) и ту нема ништа спорно.
Међутим, споран је позив такозваној војсци Косова да учествује у вежби и то представља директну провокацију Србије. Тиме дволичност и цинизам челника НАТО-а долази до пуног изражаја јер се они истовремено изјашњавају против њеног формирања док је у пракси наоружавају, увежбавају и третирају равноправно с другим чланицама и легалним армијама. Крију се иза вешто пласиране подвале да је „војску Косова“ на своју руку позвала Хрватска. Наравно да то не би било чудно пошто нам је добро познато њихово „братство по оружју“, али то није могуће. Таман посла да Хрватска сама одлучује ко ће учествовати на вежби. Зна се ко у алијанси одлучује и ко одобрава планове. Све је јасно јер „случајно“ на овим првим вежбама не учествује ниједна НАТО држава која није признала лажну државу Косово, а о томе нису могли да одлучују Загреб и Приштина.
Садржај вежби и бројно стање учесника (4.500 војника, 60 авиона, 30 хеликоптера и око 800 возила) не би требало да посебно брине Србију. У питању је неколико кључних радњи: увежбавање сарадње и садејства мањих јединица из 14 земаља; затим, ваздушни десант америчких ваздушних снага у Европи заједно с француским и британским падобранцима; поморски десант на Пирански залив; и размештање једне батерије америчког ПВО система „Патриот“ у Словенији. Наравно да нас се њихово увежбавање не тиче ако није усмерено према нашим границама.
Али Србију треба да брине чињеница да су ове три вежбе у Хрватској и Словенији само почетак серије од девет вежби које НАТО планира у нашем окружењу у периоду од само три месеца. Након Хрватске и Словеније вежбе су планиране у Румунији, Бугарској и Македонији, а за нас ће бити интересантно једино то да ли ће „војска Косова“ учествовати на вежбама у Румунији пошто они нису признали лажну државу Косово па тако ни њихову војску. Да је у питању провокација, види се и по томе што је учешће приштинске паравојске симболично – учествују један пешадијски вод и група деминера, па својим присуством не могу да допринесу квалитету нити значају вежбе.
Без обзира на то што нема показатеља да је директно угрожена, Србија не може на све то да гледа као да се ништа не догађа у њеном непосредном окружењу, специјално када се вежбе буду изводиле у Македонији, у непосредној близини Косова и Метохије. Зато наше обавештајно-безбедносне агенције треба да прате њихове планове и активности, баш као што они будно прате дешавања у нашој војсци и све наше војне активности.
Једноставно, опрез мора постојати за време извођења војних вежби НАТО-а у нашем окружењу. Када је у питању тако моћна војна машинерија, војно решење се никада не може потпуно искључити. Моћници који заговарају војно решење косметског проблема могу да процене да је боље то учинити сада, док Војсци Србије још нису испоручена сва купљена и донирана оружја.
Да војно решење није одбачено, говори нам чудан и помало смешан апсурд, да тако моћну војну алијансу више иритирају и брину дешавања и промене у малој српској војсци, него што Србију брину вежбе и провокације НАТО-а у њеном окружењу. А највећа опасност по мир и стабилност је серија албанских провокација којој као да нема краја. Приштина се понаша као да је од некога добила налог да по сваку цену мора да испровоцира реакцију Србије. Разлог је јасан – ако дође до нових сукоба на Космету, за њих треба окривити Србију, чиме би се правдала војна агресија НАТО-а. Да ли је у питању само слабљење позиције Србије у евентуалним будућим преговорима или припрема за војно решење, тек ћемо видети.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *