ПОЧЕТАК ЕВРОПСКЕ РЕНЕСАНСЕ

Убедљив изборни успех Матеа Салвинија на изборима за Европски парламент показао је да устаљени систем није непобедив. Ови избори су прекретница и упозорење „елити“ да бирачи нису маса обесправљених кметова, који се само зарад формалног поштовања демократских процедура повремено позивају на гласалишта, где могу да бирају између опције А (тзв. левичара) и опције Б (тзв. десничара) а чији се програми у суштини не разликују

Одмах по затварању биралишта, када су почеле да пристижу прве пројекције о изборној вољи Италијана, било је јасно да убедљиво води Лига Матеа Салвинија, италијанског министра унутрашњих послова и потпредседника прве европске „популистичке“ владе. На периферији Милана, у градићу Афори, који је постао познат и ван граница Италије као штаб странке овог „опасног популисте, фашисте, теоретичара завере и Путинове пудлице“, отворен је шампањац и отпочело је славље. Салвини, познат као велики љубитељ друштвених мрежа, одмах је послао твит с фотографијом на којој је у првом плану била његова руком исписана порука бирачима: „Прва партија у Италији – ХВАЛА.“ У позадини се уочавају и детаљи који добрим делом илуструју његов лик и дело: ту је икона Исуса Христа, фотографија Владимира Путина, качкет са изборним слоганом Доналда Трампа, карабинијерска капа, симболи фудбалског клуба „Милан“, чији је ватрени навијач…
Уследила је конференција за новинаре на којој је поручио да фантастични изборни резултат од преко 34 посто гласова ништа неће променити у односу са коалиционим партнерима из „Покрета пет звездица“. Без обзира на бројне медијске интриге и прави рат који је месецима владао на друштвеним мрежама међу „звездашима“ и „лигашима“, Салвини је био категоричан: „За мене су моји коалициони партнери из владе пријатељи и већ од сутра ћемо наставити да сарађујемо. Захтеваћу само ефикасније спровођење програма који смо Луиђи ди Мајо и ја пре годину дана потписали.“

ЗВЕЗДЕ ПАДАЛИЦЕ Салвини је алудирао на вишемесечно натезање с лидером левичарских популиста из „Покрета пет звездица“ услед Ди Мајовог оклевања да потпише делове програма који се односе на смањење фискалне стопе, доделу аутономије појединим италијанским регијама, али пре свега на усвајање спорног „Декрета о безбедности“ који предвиђа драконске казне за све који се оглуше о јавни ред и мир, укључујући ту и „такси службу“ НВО флоте која превози мигранте и „антифашистичке демонстранте“ који се насилнички понашају према полицији.
Наиме, „Звездице“ су изненада промениле политику и у предизборној кампањи све више почеле да „скрећу улево“ и да се приближавају „политичкој коректности“ коју пропагира Брисел. Било је и неких спекулација да се све више удаљавају од „фашиста из Лиге“ и из чистог прагматизма стидљиво приближавају „антифашистима“ из редова Демократске партије, али је резултат овог седења на две столице познат – освојили су свега 17 процената гласова, што је прави дебакл у односу на 32,7 одсто са прошлогодишњих избора за италијанску скупштину. Претпоставља се да су многи разочарани „Звездаши“ на изборни дан из протеста остали код куће, али и да се добар део њих вратио „оригиналу“, односно под окриље реформисаних демократа на чијем се челу однедавно налази Никола Зингарети, који је за врло кратко време италијанске „левичаре“ с прошлогодишњих 18 довео до 22,2 процента. Демократска партија је тако поново постала озбиљни играч као друга странка у Италији.
Те изборне слављеничке ноћи Матео Салвини је био видно узбуђен и није успео да прикрије сузе радоснице. Пољубио је круницу, захвалио небесима на милости и помолио се уз образложење да он као верник има право да се понаша као хришћанин и да га због тога нико, па чак ни папа Франциско, не може оптужити за јефтино коришћење верских симбола у сврху личне политичке промоције. Овим гестом само је продубио рат са „прогресивном“ ватиканском струјом која му првенствено замера ригидну миграциону политику и то до те мере да су поједини свештеници на мисама апеловали на вернике да гласање за „монструма Салвинија“ представља смртни грех. Идентична ситуација са оном из касних 1940-их када је италијанско свештенство претило екскомуникацијом и паклом свима који гласају за комунисте.
Затим је Салвини прешао на овоземаљске теме поручивши да је овај изборни резултат битан за Европу која после ових избора више не може да буде иста: „Успели смо! Марин ле Пен је прва у Француској, Фараж је први у Великој Британији, а Орбан у Мађарској. Рођена је нова Европа! То поручујем онима који су сахранили европски сан и претворили га у кошмар. Данас почиње европска ренесанса!“

БРИСЕЛСКЕ ПРЕТЊЕ Без обзира на Салвинијев постизборни оптимизам, ипак нема разлога за претерано славље, бар у односу на реално стање ствари. Наиме, било је очекивано да се европска номенклатура из петних жила потруди да пронађе начин како да се супротстави побуни коју су с биралишта наговестили оснивачи Европске уније – Италијани и Французи. Како жестока медијска паљба према „новим фашистима и издајницима Европе“ није уродила плодом, прешло се на збијање сопствених редова у тзв. „антифашистички блок“, где се тренутно налазе све доскора љути непријатељи: Народњаци (ППЕ), Социјалдемократе (С&Д), Либерали из Алде, еколози из редова Зелених, али и предводник дивљег неолиберализма и најомраженији француски председник свих времена Емануел Макрон. Ту је и његов коалициони партнер Алексис Ципрас, који се још увек издаје за екстремног левичара иако је по диктату из Брисела без милости Грчку бацио на колена. Дакле, у истом кошу су и „бабе и жабе“ и ово шаролико друштво теоретски има потребну већину у новом ЕУ парламенту. Питање је, међутим, колико ће тренутна идила потрајати, поготово што су већ почеле међусобне препирке и цењкања око расподеле престижних фотеља за ЕУ функције.
Сви су ипак сложни о питању кажњавања побуњене Италије којој се прети невиђеним катастрофама, укључујући ту и сценарио много гори и од оног грчког. Ова морбидна застрашивања имају контраефекат – Салвинијева популарност је све већа, а јаз између грађана и Јункерових европских комесара све непремостивији. Поготово после најаве да ће до 5. јуна Италија добити и фамозно писмо, односно званични захтев да влада под хитно обузда јавну потрошњу, јер јој у противном следи казна од неколико милијарди евра због непоштовања „европских правила о прекорачењу државног буџета“. На друштвеним мрежама све су учесталији захтеви да се Бриселу покаже средњи прст и да се, ако треба, изађе из Уније и еврозоне које за Италију представљају омчу око врата. Поготово када се има у виду да она у заједничку европску касу уплаћује много више новца него што из ње добија.
Додатно уље на ватру изазвала је вест да Италијане треба дисциплиновати тако да најзад почну да се понашају цивилизовано и да пазе шта говоре, а поготово шта пишу.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.