Орлићи с НАТО крилима

Македонија – председнички избори

Иако је изабрани председник Северне Македоније (северни) Македонац, стварни победници ових избора су Албанци и НАТО, што говори у ком правцу ће се кретати земља с промењеним именом

Драма која је пратила први круг председничких избора у земљи с новим називом – Северна Македонија – није у тој мери пратила и други круг „борбе“ само два кандидата, иако се очекивала. Кандидат владајуће коалиције СДСМ–ДУИ Стево Пендаровски изабран је за првог председника Северне Македоније, објавила је Државна изборна комисија. Пендаровски је освојио око 52 одсто гласова, док је кандидаткиња ВМРО-ДПМНЕ Гордана Сиљановска Давкова освојила 44,56 одсто гласова. Излазност је била 46,44 одсто чиме је пређен неопходни цензус од 40 процената изашлих бирача.
Пендаровски је, славећи победу, посебно нагласио да се ради о „победи већине грађана Северне Македоније, независно од етничке или политичке припадности“, како би неутралисао критике да је победу остварио гласовима Албанаца, док је остали део изјаве била очекивана фраза о „загарантованом путу напред – за људе, земљу, пут ка НАТО и ЕУ, ка развијеном свету где припадамо“.

[restrict]

КО ЈЕ ПРАВИ ПОБЕДНИК? Пендаровски је први председнички кандидат у овој земљи који је већ у првом кругу добио подршку албанске странке ДУИ и био је представљен као први консензуални кандидат за шефа државе. Стога не чуди да чланови ове албанске странке поручују да су та странка и њен лидер Али Ахмети победници председничких избора. Један од њих, посланик из редова албанске владајуће ДУИ Артан Груби, славодобитно истиче да „без њих ништа не би било постигнуто“.
„Али Ахмети и ДУИ су изабрали председника Собрања, Али Ахмети и ДУИ су изабрали премијера и Али Ахмети и ДУИ су изабрали председника државе. Без Алија Ахметија и ДУИ ништа не би било постигнуто“, написао је Груби на фејсбуку а пренео портал „Плусинфо“. И шеф изборног штаба ове странке Изет Меџити рекао да су Албанци обезбедили 90.000 гласова за Пендаровског.
Зналци скопских прилика наглашавају да је особа која вуче све конце, у ствари, председник Собрања Талат Џафери, иначе бивши припадник ЈНА, али и члан терористичке организације ОНА, да би затим напредовао до министра одбране и до једне од најмоћнијих функција када је 2017. постављен за председника Собрања. За њега кажу да се обогатио почетком деведесетих, када је заједно са супругом украо 400.000 марака намењених официрима и војницима бригаде у Пироту. Наиме, официрску каријеру у ЈНА започео је 1985. године, а отишао је 1991, када је из Пирота побегао у Македонију, где је одмах постављен на одговорне дужности у склопу нове војске. Његова супруга је била благајница у рачуноводственом бироу бригаде у Пироту и задужена за дистрибуцију плата 700 сарадника, војника и официра. Био је одличан снајпериста, иако је носио наочаре.
Џафери је у македонској војсци напредовао до чина генерала, да би 2001. поново дезертирао и придружио се терористичкој организацији ОНА у рату против македонске државе. На основу Охридског споразума из августа 2001. године, Џафери је ослобођен одговорности за све злочине у поменутом албанско-македонском сукобу, као и за дезертерство из македонске армије и терористичке активности, те је ускоро у потпуности амнестиран. Ето, такви као Џафери и њихови следбеници помогли су пулену Зорана Заева и Запада да победи на изборима.

КОЛИКИ ЈЕ ЗНАЧАЈ АЛБАНАЦА С друге стране, има мишљења да се преувеличава значај „реметилачког фактора“, тј. Албанаца. На изборима на којима је излазност око 50 одсто, албански кандидат добија свега 11 процената. Упорно тврде да их има преко 30 одсто, добијају значајне државне функције, а на изборима их нема. Нема их, наводно, из два разлога: први и основни јер нема ни пописа, други јер су увек реметилачки фактор. Ако их већ има 30 одсто, и ако знају да су гласови већине подељени на више делова, они са тих својих 30 посто могу да имају председника државе. Али они на изборе излазе у још мањем броју него разочарани северњаци.
И у другом кругу председничких избора током дана је забележена мања излазност у односу на први круг у општинама где претежно живе Албанци, пренео је портал А1. Према подацима Државне изборне комисије, мања излазност је забележена у западним деловима државе, тј. у општинама Дебар, Гостивар, Кичево, Охрид, Струга и Тетово, где је већински албански живаљ.
Драма из првог изборног круга се огледа у шоку који је претрпео владајући табор, јер се изборна подршка само 18 месеци после локалних избора у октобру 2017. смањила за 180 хиљада бирача, додуше уз мали тренутак задовољства јер је Преспански споразум са Грчком ипак добио танку већину од 4.400 гласова. Иако је опозиција славила победу (упркос поразу – Пендаровски је освојио 42,83 одсто гласова, а Сиљановска Давкова незнатно мање – 42,25 одсто), суочила се са истином да више не може да прошири свој резервоар гласова. Њена кампања да су премијер Зоран Заев и Влада починили националну издају, заједно с легитимним критикама економског успоравања, великог непотизма и млаке борбе против корупције, постигла је известан успех међу бирачима.
Заев, који је у рукама имао власт, имао је и више могућности да утиче на бираче па су тако само неколико дана пред председничке изборе објављени прислушкивани телефонски разговори бивших и садашњих северномакедонских званичника, аналитичара и представника јавних предузећа те земље, јављају македонски медији. Један од разговора наводно је између бивше министарке унутрашњих послова Гордане Јанкулоске и садашњег шефа полиције Оливера Спасовског, други између професора Љубомира Фрчкоског и аналитичара Алберта Муслиуа, трећи између бившег председника Бранка Црвенковског и његовог сарадника, а у четвртом разговору вероватно се чује глас бившег директора македонских електрана (ЕЛЕМ). Ови разговори, које македонски медији називају „бомбама“, досад нису објављивани у јавности, преноси „Танјуг“.
Некако у исто време је, како је пренео „Танјуг“, и амерички председник Доналд Трамп послао Протокол о приступању Северне Македоније у НАТО на ратификацију у Сенат. У писму Сенату се наводи да је „Северна Македонија чврст партнер САД у области безбедности, те да ће њено учлањење у НАТО бити од значаја стратешким интересима САД и Алијансе“.
Прва држава која је ратификовала овај протокол била је Грчка, што је био један од услова за промену уставног имена државе. У ствари, то је и био главни циљ целе „македонске операције“ у последњих годину и нешто дана. Да би НАТО овладао изузетно важним геостратешким простором и додатно позиционирао своје снаге у односу на Русију, коју је прогласио главним „бауком“ Балкана. А албански гласови су послужили да се „убије“ и оно мало самосвести код Македонаца да су тек обични пиони у рукама евроатлантиста.
Ако се осврнемо на прошлост новог председника Пендаровског, сазнаћемо да је политичку каријеру почео као портпарол министарства унутрашњих послова 1998. године, а у два наврата био је саветник за спољну политику председника државе – у кабинетима погинулог председника Македоније Бориса Трајковског и бившег председника Бранка Црвенковског. Био је кандидат за председника државе Социјалдемократског савеза и на претходним председничким изборима одржаним 2014. године, али је тада изгубио од сада одлазећег председника Ђорђа Иванова. Функција председника у Северној Македонији је углавном церемонијалног карактера, али је шеф државе и врховни командант оружаних снага и потписује законе које му доставља парламент.
Председнички избори сматрани су тестом за прозападну политику владе, оцењује АП, подсећајући да је Пендаровски подржао споразум са Грчком о имену у замену за чланство у НАТО-у, док је његова противкандидаткиња то критиковала. ВМРО-ДПМНЕ и њен кандидат Сиљановска Давкова налазе се на истој линији и предизборну кампању су користили за жестоку критику споразума с Грчком. Гордана Сиљановска Давкова је најавила да ће, ако буде изабрана за председницу, наставити с праксом свог претходника и одбијати да потписује документе који буду носили назив Северна Македонија. Она је због тога уживала подршку широких кругова Македонаца који су се противили споразуму о промени имена. Признала је пораз на председничким изборима у Северној Македонији, али и поручила да „није изгубила битку“.
Иако је победа припала кандидату владајуће коалиције СДСМ–ДУИ Стеви Пендаровском, поставила је питање да ли овакав резултат води ка помирењу и уједињењу, или представља поделу унутар државе. „Ова победа представља унутаретничку поделу и намеће питање да ли фраза ’заједно напред’ стварно то значи“, рекла је Сиљановска Давкова у обраћању после објављивања изборних резултата.
Знају то и креатори македонске судбине јер управо на тим поделама и заснивају своју моћ. Нису балкански народи измислили флоскулу „балканизација“, већ западни мешетари који то чине вековима уназад.

[/restrict]