Од Пеште до Хиландара

Дводневни научни скуп у Матици српској у Новом Саду

Докле се простире српски културни простор и шта обухвата?

И када су се мењале и прекрајале границе на Балкану, и када је политичка географија претила да затре идентитетски нуклеус једног народа, најдуговечније, најсадржајније и најважније сведочанство о нама чувао је српски културни простор. Какво је његово устројство, проблеми и вредности била је тема дводневног научног скупа Српски културни простор који је прошле недеље у Матици српској у Новом Саду окупио сам врх интелектуалног живота данас.

БУДУЋИ ПРЕЦИ НАШИХ ПОТОМАКА

Ово научно сабрање замишљено је тако да не подразумева тек разматрање начелних, теоријских и сасвим практичних питања која се намећу у пољу различитих научних, уметничких и стручних дисциплина, већ, како је на отварању навео председника Матице српске Драган Станић, да сагледа садашње стање на српском културном простору, како та целина функционише, у каквим су односима делови тог система, а посебно шта у будућности треба да се уради како би та целина и њени делови функционисали што динамичније и што складније. Станић је подсетио присутне да је под сличним називом организован скуп 1998. године у Републици Српској и да се током више од две деценије створила потреба да се на ову тему позове академска заједница, а ради подизања самосвести о очувању културног простора српског народа. Реч су затим узели министар културе и информисања у Влади Републике Србије Владан Вукосављевић и епископ Јован Пурић.
О томе да прича о српском културном простору задире и у историју, те да 20. век стицајем бројних околности није био наклоњен нашем народу, подсетио је присутне министар Вукосављевић, инсистирајући на вредности и значају свих елемената који учествују у градњи српског идентитета. Недавно потписана Повеља о српском културном простору у Сремским Карловцима, по његовим речима, такође је доказ постојања ове државе и њене културе. У свом обраћању Вукосављевић је истакао да скуп у Матици српској практично представља наставак активности које су зачете потписивањем поменуте повеље с ресорним министарством Републике Српске. Резултати промишљања и размишљања о српском културном простору требало би, сматра министар, да постану снажна платформа на основу које ће се о теми српског културног идентитета, али и генерално идентитета српског народа говорити чешће, више, свеобухватније и са одрживим и јасним последицама а што би требало да подстичу и Србија, и Република Српска, и организације српских исељеника у дијаспори.
„Потенцијал постоји управо у развоју и одржавању српске културе, нашег културног идентитета, нашег заједничког сећања и, разумљиво, нашег заједничког културног обрасца, без обзира на то што српски народ живи не само у Србији него у читавом региону, а и наша дијаспора је све бројнија. При томе непрестано морамо имати на уму да смо ми будући преци неких наших потомака, да смо и ми велико културно благо од некога наследили. Задатак ове генерације је да учини максимум у правцу јачања српског културног ентитета и чувања културе у трансисторијском и историјском памћењу, како би се српска култура учвршћивала, унапређивала и тако унапређена предавала генерацијама које ће доћи после нас“, закључио је Владан Вукосављевић.

О НАЦИОНАЛНИМ МЕРИЛИМА

О односу културе и духовности запажен говор је имао владика Јован Пурић. Нема супротстављања културе и духовности, оценио је он, као што нема литургије без културне самосвести.
Но како је предуслов за дефинисање српског културног простора утврђивање јединствених националних мерила и усаглашавање вредносних критеријума, академик Василије Крестић је у свом надахнутом излагању приметио да за разлику од развијенијих и напреднијих западноевропских народа, због многих историјских, друштвено-политичких и осталих разлога ми немамо јединствена национална мерила. „Наши вредносни критеријуми до темеља су поремећени и ми смо далеко од усаглашености и до трагичних размера смо разбијени национално, идеолошки и политички нејединствени и поцепани. Једним делом смо Срби, другим Југословени, трећим Црногорци, четвртим Војвођани. Потом смо четници и партизани, четници и комунисти, републиканци и монархисти, аутономаши и антиаутономаши, интернационалисти и космополити, евроатлантисти и евроскептици, теисти и атеисти и тако унедоглед. Нама су у неким тренуцима важнији партијски и политички интереси, регионални од оних националних. Тако поцепани, политички незрели и кратковиди нисмо у стању да наступамо јединствено, чак ни кад је реч о круцијалним питањима нашег народа и наше државе.“
Управо на теми Косова и Метохије и питању територијалног интегритета, то национално, духовно, идеолошко и морално расуло, примећује Крестић, долази до изражаја. „Једним, на срећу највећим делом смо за очување Косова као саставног дела територије Републике Србије, другим смо за деобу, за тзв. разграничење, док смо у трећем делу за предају тог дела наше земље Албанцима.“
Академик Василије Крестић посебну пажњу у свом излагању посветио је теми очувања ћирилице као националног писма, указујући на важност бриге о истом. „До бола је дирљиво наше некултурно, незрело и непатриотско понашање када је реч о нашем националном писму, ћирилици, која је морала бити и која јесте у темељима наше културе. Дозволили бисмо и дозвољавамо да ћирилица из дана у дан нестаје са наших простора. У односу на ћирилицу готово свуда око нас превладава латиница, а надасве енглески изрази. За време комунизма власт је форсирала латиницу, па је наређено да службено писмо у ЈНА мора бити латинично. Није случајно да је једина фабрика у Југославији која је производила писаће машине производила само оне са латиничним словима. Данас у том погледу не постоји партијска репресија, али комунистички засад је уродио жељеним плодовима. Кад ово пишем, не дижем глас против латинице, јер без тешкоћа читам и немачку курзивну готицу, али дижем глас против свих оних који би били дужни да брину о ћирилици, да не би дозволили да она наочиглед свих нас пресахњује, полако али сигурно престаје да буде једно од најважнијих обележја српског културног простора“, истакао је између осталог академик Крестић.

ПРЕСЕК СКУПОВА

Указујући на то да се под појмом српски културни простор подразумева компактно подручје са чиниоцима културе српског народа, језик, обичај, идентитет културе у целини, проф. др Душан Иванић је истакао да су простори српске културе неупоредиво распрострањенији од тако замишљеног српског културног простора. „Околности под којима је српска култура настајала и трајала наводе да се српски културни простор и простори српске културе схвате као пресек скупова, где се из основног српског културног простора у траговима и малим језгрима очитују деловања појединаца и припадника српске заједнице.“
На значај делања Матице српске на целом српском културном простору која може креативно да повеже духовни живот Србије са српским крајевима и средиштима, да брине о књизи и свакој српској књижници од Пеште до Хиландара, да изучава нашу политичку и културну историју, уметничко и сакрално наслеђе, да окупља на својим пројектима највредније ствараоце и истраживаче из свих српских крајева, прекорачујући старе и нове границе, присутне је подсетио професор емеритус др Славко Гордић.
Велики допринос у том смислу, на шта је пажњу скренуо академик Миро Вуксановић, јесте антологијски подухват Издавачког центра Матице српске, едиција Десет векова српске књижевности, која има не само литерарни него и историјски, културолошки, лексички, просветитељски, национални и духовни значај. „У толиком развојном луку види се огромна снага српског миленијумског књижевног премрежавања“, додао је академик Вуксановић, главни уредник едиције.
У фокусу друге сесије, о чему ће бити речи у наредим бројевима Печата, били су историјски аспекти српског културног простора, специфични проблеми појединих региона, као и заштита српског културног наслеђа у Мађарској, Румунији, Хрватској, на Светој гори.

Плакета за министра Вукосављевића

Отварање једног за српску културу значајног скупа било је прилика да за изузетне заслуге, за више капиталних подухвата и крупних корака на пољу културе које је као министар предузео, а пре свега због иницирања доношења Стратегије развоја културе Србије до 2027, а потом и формулисања Предлога тог документа, који је сад у скупштинској процедури, Владана Вукосављевића Матица српска дарује Плакетом, коју је у оквиру обележавања 150. годишњице пресељења наше најстарије књижевне, културне и научне институције из Пеште у Нови Сад израдила Галерија Матице српске. У име Матице, министру Вукосављевићу Плакету је уручио председник матице српске Драган Станић.

Из угла српске интелигенције

Учесници прве сесије били су академик Матија Бећковић, који је говорио на тему Песничка реч и српски културни простор; академик Василије Крестић с темом О суштинским питањима српског духовног јединства; проф. др Душан Иванић који је излагао на тему Простори српске културе: дијахрони и синхрони аспекти; проф. др Мило Ломпар реферат је посветио теми Проблем националне интелигенције у српској култури; проф. др Милош Ковић говорио је о историјском континуитету српског културног простора, а проф. др Богољуб Шијаковић о српској култури: идентитету и диференцији. Проф. др Часлав Копривица излагао је на тему Између конституције и оријентације. Концептуална и историјска запажања уз питање (даљега) обликовања српског културног простора, а проф. др Славко Гордић О српском културном простору, обрасцу, процесу.
У оквиру прве сесије учествовали су и проф. др Петар Пијановић (Културни простор и обрасци културе), др Бојан Јовановић (Датост и задатост српског културног простора), проф. др Драгољуб Петровић (Српски културни простор и како га (од)бранити). Проф. др Милош Ковачевић говорио је о односу српског као већинског језика и мањинских језика у Србији, а проф. др Вељко Брборић на тему Неколико образовних и културних приоритета српског језика. Излагање проф. др Александра Милановића названо је Српски културни и језички простор у 19. веку, а академика Слободана Реметића Српски дијалекатски комплекс и српски културни простор. Проф. др Јелица Стојановић огласила се темом Књижевно-језичко насљеђе простора данашње Црне Горе у оквиру ширег српског културног простора и стање данас, проф. др Јован Делић темом Срби сви и свуда за Србе све и свуда и Иван Негришорац темом Српски културни простор: оквири, границе и преплитања.