Зеленски показао црвени картон Порошенку

Украјина је у недељу гласала за „контрамајдан“ и главни русофоб је доживео убедљив пораз, што доноси тектонске промене на политичкој сцени – против рата, евроатлантског курса и непријатељства с Москвом

о што су у недељу грађани Украјине више него убедљивом већином гласова (преко 70 одсто) за новог председника изабрали Владимира Александровича Зеленског, кога су западни медији подсмешљиво називали „комичарем“, говори да је у овој земљи ђаво одавно однео шалу. И да је украјински народ то веома добро разумео. Осетили су на својој кожи шта на делу значи „подршка западних пријатеља“, спремних да се боре против Русије до последњег Украјинца. А то што су досадашњег председника и „фаворита“ у коришћењу свих административних ресурса Петра Порошенка понизили поразом од политичког новајлије, само додатно сведочи колико је „мајданска екипа“ лошег учинила својој земљи.

[restrict]

ДРАМАТИЧАН ПОРАЗ ЕВРОАТЛАНТСКОГ КУРСА Победа Зеленског, међутим, не значи да је борби дошао крај: политички обрачун тек предстоји на јесен, када се очекују парламентарни избори на којима ће Порошенко, како је изјавио у првом обраћању јавности после пораза, бити жестока опозиција. Једно је, ипак, сигурно: још у изборној ноћи – као неком чаролијом – променила се атмосфера у друштву, медији су први пут после пет година почели да објављују критичке прилоге и коментаре, не само о одлазећем председнику него и о мајданској политици и њеним поразним резултатима у целини. Сви који прате украјинску политику немају дилему да је то већ само по себи огромно достигнуће. Зеленског може, свакако, да охрабри чињеница да је његов политички блок „Слуга народа“ такође избио на прво место на рејтинг листама – сада би за његову листу гласало више од 25 одсто бирача. Уз добру кампању и подршку досадашње парламентарне опозиције, Зеленски може да очекује формирање већине. Имајући у виду да су му подршку већ дале поједине политичке снаге које су досад подржавале Порошенка, готово да нема сумње да му предстоји политички успех. Као што нема сумње да је Порошенков суноврат тек почео.
С подршком мањом од трећине изашлих у другом кругу (у првом је то било мање од шестине), пред Порошенком су тешки дани. Најгоре од свега је то што је у свом првом обраћању омаловажио победу Зеленског. Из његових речи могао је да се стекне утисак да је пораз уследио случајно, да народ није нешто добро разумео и да је то само привремена појава. Није било ни трага покајања или признања да је нешто погрешио. Напротив, најавио је да ће наставити с досадашњом политиком. Тријумф Зеленског говори, ипак, да су се на политичкој сцену Украјине догодиле тектонске промене и да је „евроатлантски курс“ – а не само Порошенко као његова персонификација – доживео драматичан пораз. Спортски речено, Порошенко и његова политика добили су црвени картон од народа, а Зеленски је био у улози арбитра који је украјинском трагичару показао пут у свлачионицу.
Воља народа оличена је у захтеву државном врху да промени досадашњу политику, да пронађе заједнички језик са свим суседима, а највише с Русијом. Ако је Москва прижељкивала победу Зеленског над Порошенком, а то је било више него очигледно последњих недеља, онда у Кремљу могу да буду задовољни. Главни русофоб је пао. Како ће се поставити Зеленски, тек ће се видети, али горе од онога што смо видели у последњих пет година тешко може да буде. Ипак је Порошенко показао завидан таленат у стварању непријатељства с братском државом. Сада, задатак Порошенка неће бити да „брани“ своју политику, пошто је она очигледно пропала, већ да покуша да одбрани себе – и своју слободу. Многи ће га питати: где су нестале милијарде из буџета, ко је убио људе на Мајдану у фебруару 2014, а ко живе спалио оне у Одеси у мају исте године, али и како је дошло до тога да држава ступи у крвави грађански рат без икаквог смисла.

ПРЕГОВОРИ С РУСИЈОМ – ПРИОРИТЕТ Мајданске снаге по сваку цену оспораваће Зеленског, опструирати све његове напоре да колико-толико врати ред, мир и нормалност у ову напаћену земљу, чија је једина „кривица“ што се нашла на путу САД у походу на Русију. Вашингтонски планери из претходне америчке администрације Барака Обаме сматрали су да им је веома добра идеја да развој Русије и њене везе с Европом стопирају уз помоћ украјинске револуције. Тиме се објашњава зашто је постмајдански период морао да буде толико крвав и обележен најгорим непријатељством према Москви, а посебно према рускојезичном становништву Украјине. Нова администрација Доналда Трампа, очигледно, није превише заинтересована за Порошенка и његову вечно испружену руку за прихват финансијске „помоћи“. И украјински народ је прозрео да овај пут не води на Запад, у чланство ЕУ и НАТО, већ директно у пропаст и смрт. После 2014. године једини Украјинци који су успели да уђу у Европу јесу оних неколико милиона који су емигрирали.
Прво и најважније питање, наравно, биће како зауставити рат у Донбасу. Чињеница да је Порошенко наредио, само дан уочи другог круга избора, гранатирање Доњецка и Луганска, само сведочи о његовој непоправљивости. И да апсолутно није разумео да народ не жели рат, рушење и сиромаштво, већ мир, нову изградњу и много, много бољи живот. То што Порошенко није пропустио да помене „руску агресију“ чак ни у свом опроштајном говору када је признао пораз, говори о томе да ће се конфликтне политике и надаље држати „као пијан плота“. С друге стране, у првом обраћању после затварања бирачких места, Владимир Зеленски је рекао нешто сасвим другачије – да ће путем медија повести „информативни рат“ за окончање сукоба у Донбасу! То је оно што украјински народ захтева.
Исту поруку изборни штаб Зеленског званично је упутио и непосредно уочи избора, да ће „преговори с Русијом бити приоритетни правац“ његове политике у случају победе. „Мислим да ће правац повезан с контактима с Русијом за нас бити приоритетан. Морамо да тражимо излаз из ситуације, нама је неопходан завршетак рата у најближој будућности“, нагласио је портпарол штаба Зеленског Руслан Стефанчук. Раније, у априлу, Зеленски је изјавио о својој спремности за преговоре с руским лидером Владимиром Путином, да би се оружани конфликт у Донбасу окончао што пре. Спреман је и на промену „минског формата“, као и на укључивање у преговоре ширег круга држава. Зеленски је подвукао да неће пристати на територијалне уступке и размену „Крим за Донбас“, што је сасвим очекиван став, и да ће његов први корак бити потпуни прекид ватре на истоку Украјине.

ТЕЖЊА КА КОМПРОМИСУ Проглашавајући победу Зеленски је додао још нешто важно: промениће и састав преговарачког тима за разговоре о окончању сукоба, имајући у виду да је тим досад укључивао људе с којима је постизање компромиса било немогуће. Ове изјаве су најава тежње ка компромису, али Зеленски мора да води рачуна и о томе да су екстремни националисти и даље изузетно моћни у Кијеву. И да би у случају радикалних заокрета курса могла да буде угрожена и безбедност новоизабраног председника. Зато треба очекивати да ће Зеленски до парламентарних избора предузимати низ опрезних корака, све док (и ако) успе да формира већину у Врховној ради. А опрезност ће му бити неопходна, јер му је, за разлику од одлазећег председника, јасно да огромна подршка коју је добио на изборима мање припада њему, а много више су то гласови протеста против Порошенка.
Ни Москва није дуго чекала да реагује на победу Зеленског. Портпарол руског Министарства иностраних послова Марија Захарова поручила је да „Украјина може да изврши рестартовање“. „Уз разумевање свих светских закулисних игара, ипак ћу рећи: Украјина може да изврши рестартовање. Не у смислу преливања новчаних токова из једних џепова у друге. Већ оно право, засновано на схватању неопходности консолидације народа на темељу стварања националног програма, а не силе“, поручила је Захарова. И додала да следећи пут не сме да се деси да из гласања буду „искључени милиони сопствених грађана“, алудирајући на то што људи у Донбасу нису могли да учествују на изборима, као ни три милиона Украјинаца који привремено живе у Русији, где није отворено ниједно бирачко место. Тиме је висока функционерка руског МИП-а најавила да ће Москва ипак признати украјинске изборе као легитимне, упркос томе што чак ни руски посматрачи у саставу ОЕБС-а нису могли да присуствују гласању.
У недељу, 21. априла, у Украјини се догодио „контрамајдан“ – пет година након што су екстремни националисти у Кијеву преузели све полуге власти и започели рат против сопствених грађана. Масовним гласањем за Зеленског, чак и у оним срединама где је Порошенко веровао да сигурно добија, грађани Украјине су показали да нико не може вечно да их вуче за нос. А посебно да је политика Кремља према Кијеву и Порошенку била исправна. Сада је на Зеленском да покаже друго лице ове земље и врати је тамо где је одувек била – у круг најближих савезника и пријатеља Русије. Од њега и његових политичких савезника сада све зависи. Као глумац, Зеленски можда јесте комичар, али је показао да је веома озбиљан политичар.

[/restrict]