Pečat nedelje

AMERIČKI AMBASADOR U „INDEKSU“

Piše Prof. dr Marko Pavlović

Da li je zataškavanje afere „Indeks“ povezano s uvođenjem „američke pravde“ u sudove Srbije?

Početkom oktobra 2018. Pravni fakultet u Kragujevcu, na poziv uprave kojom dominiraju optuženi u aferi „Indeks“, trebalo je da poseti ruski ambasador Čepurin, i održi predavanje o rusko-srpskim odnosima. Međutim, ambasadoru je skrenuta pažnja na to da je PF u Kragujevcu opterećen aferom „Indeks“, i da njegova poseta može biti zloupotrebljena. U slučaju poziva ruskom ambasadoru, „indeksovci“ su pribegli staroj metodi spoljnih poseta uglednih ljudi koji u ulozi svojevrsnih sakletvenika treba da posluže stvaranju predstave o tome da se u aferi „Indeks“ sudi tobože nevinim ljudima ili da je proces okončan. Ruski ambasador se dodatno obavestio i odustao od posete.

DETALJI O KOJIMA NEMA POJMA Posle nekoliko meseci jedna studentska organizacija, „u saradnji sa upravom Fakulteta“, našla je zamenu za ruskog ambasadora. Njihovom pozivu se odazvao američki ambasador. I američkom ambasadoru je skrenuta pažnja na to da njegova poseta može biti zloupotrebljena od strane „indeksovaca“. Takođe, skrenuta mu je pažnja na to da je pre nekoliko godina nemački ambasador Mas bio pozvan da poseti Rektorat, odnosno Univerzitet u Kragujevcu. Ovaj poziv ambasador Mas je odbio i to pismom u kome je naveo da on neće kročiti na ovaj univerzitet dok na njemu rade nastavnici optuženi za prodaju ispita.
Američki ambasador se napravio nevešt u pogledu afere „Indeks“ i 22. aprila je održao predavanje na PF u Kragujevcu. U jednom trenutku svog predavanja on je izrekao i „zahvalnost profesorima i Fakultetu za sve što rade da izgrade pravnu bazu za slobodno i nezavisno pravosuđe u Srbiji“. Uz to, ambasador Skot je izneo da je efikasnost pravosuđa veoma važna za vladavinu prava i da stoga procesi ne mogu da traju po deset godina. Još je napomenuo da je nezavisnost sudstva važna i da „presuda mora biti zasnovana na dokazima, i samo na dokazima, a ne na mišljenju sa strane nekog čoveka, neke institucije“.
Na ovo, ambasadoru Skotu je iz publike izneta opaska da je došao na Fakultet sa koga je 2007. dve trećine nastavnika odvedeno u pritvor zbog sumnje da su prodavali ispite.
„Posle šestomesečnog pritvora svi su vraćeni u nastavu, a ni danas posle 12 godina nije doneta ni prvostepena presuda. Vas je, gospodine ambasadore, danas kao predstavnik uprave dočekao čovek koji je po optužnici prikrivenom isledniku upisao dve ocene…“
Na pitanje da li ambasador misli da takvi profesori mogu da nauče nečemu studente i da li takvi studenti posle mogu biti nezavisne sudije, tužioci ili novinari, ambasador je samo odgovorio da „za detalje nema pojma pa ne može da komentariše“.

LOPTE I KLIKERI Američki ambasador je, takođe, izneo podatak da se u Americi obučavaju srpske sudije i tužioci. (Veoma uzak krug ljudi zna da se nedavno iz Amerike vratila poslednja grupa od 12 sudija iz Srbije, koju je na „turneju“ poslala baš američka ambasada u Beogradu.) Sve u svemu, iz ambasadorovog izlaganja moglo se zaključiti da je konce u srpskom pravosuđu preuzela Amerika, od opremanja sudova kompjuterima do obuka sudija. Povodom ovoga postavlja se logično pitanje, da li je zataškavanje afere „Indeks“ u stvari suštinski povezano s uvođenjem „američke pravde“ u sudove Srbije. Ambasador Skot je ostavio takav utisak.
Najzad, ambasador je kao ključnu karakteristiku današnjeg sudstva Srbije naveo „telefonsku pravdu“: „U Americi je protiv zakona kada neko iz Vlade govori s tužiocem ili sudijom. A to se u Srbiji desi svakog dana.“ Ovde se postavlja pitanje kako to ambasador Skot zna, i kako to da tolika obuka srpskih sudija od strane američkih sudija nije dovela ni do kakvog poboljšanja.
Svrha predavanja ambasadora Skota bila je uglavnom u tome da bar na jednoj visokoškolskoj ustanovi promeni negativnu percepciju o Amerikancima. Ambasador je predavanje koncipirao u vidu traženja odgovora na pitanje zašto Srbi misle da je američka pomoć Srbiji jedna od najmanjih. On je navodnu stvarnu pomoć grafički predstavio ovako: EU daje pomoć u veličini košarkaške lopte, Amerika u veličini fudbalske lopte, a pomoć Rusije je navodno ravna veličini klikera. U grafikonu gospodina ambasadora, s loptama i klikerima, možda i leži odgovor o percepciji pomoći. Naime, narodna duša je kao i duša deteta. Kad Srbinu Rus pokloni kliker, on je uveren da je to učinjeno čista srca. Zato on taj kliker nosi kao amajliju u džepu i spava s njim pod jastukom. Kad mu Amerikanac pokloni loptu, on je ne čuva nego je napucava o zid ili u trnje da bi je valjda što pre probušio, ili je tresno u neku daleku rupu s tragovima piralena ili osiromašenog uranijuma iz 1999. godine.

 

Autor je profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *