Излог књиге

Мила Милосављевић
ВЛАДАРИ СРБИЈЕ
„Глобосино Александрија“, Београд

Реч је о књизи у којој су садржане кратке биографије најзначајнијих српских владара, од Стефана Немање, па до краља Александра Карађорђевића. У текстовима је дат сажетак животног пута великана који су оставили неизбрисив, трајни печат у српској историји. Међу корицама ове књиге налазе се сви најзначајнији подаци и чињенице о животу, успесима и падовима српских царева, краљева, деспота који су владали Србијом, распетом између Истока и Запада.

Волтер Ајзаксон
ЛЕОНАРДО ДА ВИНЧИ
„Лагуна“, Београд

На основу хиљада страница из Леонардових невероватних бележница и на основу нових открића о његовом животу и раду, Волтер Ајзаксон нам разоткрива великог уметника и научника. Леонардо је насликао две најславније слике у историји, Тајну вечеру и Мона Лизу. Али је себе подједнако сматрао научником и технологом. Са страшћу која је повремено прелазила у опсесивност, бавио се проучавањем анатомије, фосила, птица, летећих машина, ботанике, геологије и оружја. Способност да укршта друштвене и природне науке, коју симболише цртеж Витрувијев човек, створила је од њега најкреативнијег иноватора у историји.
Проучавао је математику оптике, показао како светлосни зраци падају на рожњачу, и у Тајној вечери извео илузије измењене перспективе. Гулио је месо са лица лешева, цртао мишиће који померају усне, а онда насликао најпознатији осмех у историји. Да Винчијево одушевљење позориштем утицало је на његове слике и изуме.
Леонардово уживање у комбиновању разнородних интересовања остаје најбољи рецепт за креативност. Није му сметало ни то што је био неприлагођен: незаконити син, хомосексуалац, вегетаријанац, леворук, расејан, и понекад јеретичан. Његов живот нас подсећа на то колико је важно да се усвојено знање доводи у питање – да будемо маштовити, страствено радознали, да размишљамо другачије и брижљиво посматрамо свет.

Бранислав Димитријевић
КАЗИВАЊА ЛЕКАРА О ВЕЛИКОМ РАТУ
„Лагуна“, Београд

Осим значајног сведочанства о позадинским приликама у Великом рату и потресним околностима у српском војном санитету у ратно време, ова књига из заоставштине познатог лекара и књижевника Бране Димитријевића богата је бројним изводима из дневника, сведочанствима, успоменама, фотографијама и оригиналним документима о овом периоду у Србији. Поред „санитетских“ аспеката рата у време Церске и Колубарске битке или марша на Дрину, Димитријевићев драгоцени допринос је и расветљавање хируршког рада у Великом рату и пожртвованости наших жена лекара. Осим тога, јединствени су и незаобилазни увиди у епидемије куге и шпанске грознице, описи рада страних медицинских мисија, америчких, руских и британских хуманитараца, повлачења преко Албаније, српских војних санитета у Бизерти и на Корзици, специјалистичке лекарске службе на Солунском фронту, те стања српских болница и санитета по завршетку рата. Овако свеобухватна из угла лекара сведока, Казивања лекара о Великом рату имају историјски значај јер први пут изблиза сагледавају многе значајне историјске личности, политичаре, генерале, војсковође, лекаре и друге јавне личности онога времена. Приређивачки рад докторке Снежане Вељковић на сређивању овог Димитријевићевог рукописа и уобличавању обимне грађе у узбудљиво и читко илустровано штиво још један је њен подвиг (поред монографије о Милану Јовановићу Морском) и хвале вредан труд да се сачува успомена на заслужне и свестране личности пожртвованих српских лекара, какав је био и Бранислав Димитријевић.