Чизма Велике Албаније на Косову

Низом саопштења и провокација, а посебно присуством војника из Албаније на северу КиМ, НАТО и Запад недвосмислено показују своје даље намере према јужној српској покрајини, истовремено тестирајући реакцију и одговор Србије

Док су преговори између Београда и Приштине прекинути на неодређено време а таксе на робу из Србије и даље на снази, расту тензије у јужној српској покрајини. Срби са КиМ су посебно узнемирени низом демонстрација силе од стране Приштине, чак четири пута у три недеље.

ПРСТЕН, ЈАСТРЕБ И БЛЕСАК Почело је акцијом „Челични прстен“ како би се, наводно, додатно обезбедили административни прелази, затим је дошла вежба са албанском војском и вежба Косовских безбедносних снага (КБС) под кодним именом „Јастреб 03“ и, најзад, заједничка тактичко-показна вежба специјалних полицијских јединица Северне Македоније, Албаније и Косова под називом „Блесак Западног Балкана“.
Било је и још узнемирујућих елемената који се, уз поменуте акције и вежбе, тумаче или као упозорења Србији, или као најава могућих изненадних војних операција како би се заузео север Косова.
Изјава будућег команданта америчких снага у Европи, генерала Тода Волтерса, на саслушању одржаном у Вашингтону, у сенатском Комитету оружаних снага, да су америчке трупе потребне на Косову како би издржале „малигне претње из иностранства“, али и да ће подржати даљи развој „косовских безбедносних снага“, не само да је оставила отворено питање да ли је ова порука упућена и Србији већ показује и да евроатлантисти не одустају од свог зацртаног циља да се овај простор стави под њихову потпуну доминацију.

[restrict]

ШЕТЊА У СЕВЕРНОЈ МИТРОВИЦИ Посебно провокативан моменат била је шетња неколико албанских војника у униформама и са амблемима албанске војске северним делом Косовске Митровице, уз задржавање поред споменика кнезу Лазару. Симболику ове шетње додатно су ојачали графити „ОВК“, „Косово Албанија“ и слични, исписани на северној страни главног ибарског моста у Косовској Митровици.
Колико је овај гест провокативан говори податак да албанска војничка чизма на КиМ није била још од окупације у Другом светском рату, када је овај простор, под патронатом нацистичке солдатеске, био укључен у Велику Албанију.
Ако овоме додамо да су албанске снаге са такозваном војском Косова у два наврата већ имале војне вежбе, плус недавно одржане здружене војне вежбе албанских формација у Македонији, ето и разлога за страх да се поново звецка оружјем и скоро осећа мирис барута.
Лежерна шетња албанских војника Косовском Митровицом, у којој су се малтене осећали као код куће, била би незамислива без дозволе Кфора, који је тим поводом саопштио да то није била провокација него извиђачка активност групе официра НАТО-а у пратњи Кфора и да нема разлога за узнемирење.
„Ово није провокација већ заједничка активност НАТО-а, а присуство четири албанска официра не би требало никога да изненади јер је Албанија члан НАТО-а већ 10 година. Осим тога, требало би да буде познато да Албанија такође доприноси мисији Кфора“, каже се у саопштењу Кфора.
Кфор наводи да су официри који учествују у тим активностима из више држава НАТО-а, укључујући Албанију. Додаје се да се активност састоји од посете различитим местима на Косову, укључујући Митровицу и друге локације на северу. Поводом, како кажу, ширења неодговорних гласина и изазивања неосноване забринутости међу становништвом, Кфор поручује да је ситуација на северу, као и широм Косова, „апсолутно под контролом и да нема никаквих назнака или доказа о могућим немирима или насиљу“.

БРИТАНСКО, НЕМАЧКО И АМЕРИЧКО УПОЗОРЕЊЕ Али ако је тако како каже Кфор, зашто је баш у том тренутку Форин офис издао упозорење Британцима да не путују у Звечан, Зубин Поток и Лепосавић, као ни у северни део Косовске Митровице? Све уз образложење да протести у овим општинама „имају потенцијал да постану насилни“, те „зато треба да пазите уколико угледате да се велике масе окупљају током појачаних политичких напетости у том граду“. Као посебно опасно место наводи се мост који раздваја Митровицу на север и југ. Појашњавајући шта стоји иза овог упозорења које дају својим грађанима, Форин офис наводи да је у Северној Митровици било „инцидената који су укључивали експлозије ручних бомби и возила“.
Искусне дипломате су одмах уочиле да досад ниједна земља није давала упозорење својим грађанима само за један део неке области, што изазива додатни немир и нелагоду. Тим више што је и немачко министарство спољних послова издало слично саопштење.
„Иако насиље обично није усмерено против странаца, не може се искључити да може доћи до изолованих инцидената који угрожавају безбедност и који би могли да ограниче општу слободу кретања“, наводи се у препорукама немачког министарства спољних послова.
Нешто раније упозорење су својим грађанима дали и Американци. Стејт департмент је 21. марта саопштио да би требало избегавати путовање на север Косова „због грађанских протеста и могућег тероризма“. У њиховом саопштењу се наводи и да постоји значајан ризик од тероризма у Приштини, где је претња од међународног тероризма слична оној у већини европских земаља.
Као знак револта, министар спољних послова Србије Ивица Дачић је упозорио наше грађане да не иду у Лондон, због, како каже, немира и демонстрација у вези с брегзитом. У ствари, Дачић мисли да упозорење Велике Британије својим грађанима да не путују на север Косова може да се односи на могућност избијања већих инцидената на тој територији који нису повезани с криминалом. У изјави за телевизију „Пинк“, Дачић није искључио могућност да те инциденте изазову они са „помућеним разумом“, који би да војно освоје север Косова, и подсетио да то није прво такво упозорење и да је међународна заједница и раније то чинила.

АЛБАНСКИ КОНТИНГЕНТ КФОРА? Према сазнањима београдског „Блица“, у Албанији се припрема контигент између 300 и 500 војника који би у оквиру НАТО снага био упућен на Косово и Метохији. Према дипломатским изворима из Приштине, како наводи овај лист, политичка одлука у НАТО-у је донета, али оперативна – није, па се још не зна када ће и у који део КиМ бити упућени припадници НАТО-а из Албаније. Стога и питање, да ли је „извиђачка шетња“ албанских официра по Косовској Митровици припрема за долазак поменутог контингента.
У елаборацији ове најаве наводи се да су у групи „шетача“ били и војници у униформама са црногорском заставом. Наводно, једна од идеја је да албански војници, који би били у саставу Кфора на Косову, буду заједно с војницима из Црне Горе јер би, према проценама, присуство Црногораца ублажило могући негативан однос према албанским војницима. „Блиц“ наводи да, уз албанске војнике који тренутно бораве на КиМ и чији се прецизан број крије, у Приштини већ дуже време бораве два оперативца из Црне Горе. То и не би било неко изненађење, с обзиром на вести да је Подгорица управо прихватила да због наводних ратних злочина хапси и Приштини испоручује српске војнике.

МЕДИЈСКА ПРИПРЕМА У Београду се на тренутна дешавања на КиМ и упозорења западних званичника гледа са нескривеним подозрењем и сумњом. Председник скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун уверен је да су ова саопштења медијска припрема за упад приштинских специјалних јединица на север КиМ.
„Застрашујуће спинују и Лондон и Берлин, и тако постају саучесници Приштине у њеном насилном покушају да преузме контролу на северу покрајине. Ово значи да је могуће да Албанци планирају нападе средином априла, јер рачунају да Србија неће на одговарајући начин одговорити. Надају се да ће бити дестабилизована због опозиције, која је тада најавила велике протесте“, оцењује Дрецун за „Курир“.
Најаву косовског сценарија по принципу „Олује“ треба да оснажи и медијска спекулација да је Туђманов генерал Анте Готовина недавно виђен у Приштини, и то с високим приштинским званичницима Републике, баш пре него што ће британска амбасада у Приштини издати препоруку њеним грађанима да не путују на Косово.
Министар Дачић је изјавио да Београд помиње опасност од нове „Олује“ како би упозорио међународну заједницу да Србија такав сценарио на Косову неће дозволити. „Међународна заједница је у обавези по резолуцији Савета безбедности Уједињених нација да гарантује безбедност“, рекао је Дачић и нагласио да, уколико међународне снаге не могу да гаранутују безбедност, онда ће се Србија наћи „пред упитом и великом дилемом“, као и у време „Олује“ – како да реагује.
Можда баш зато није далеко од истине претпоставка да све ове координиране акције и провокације представљају тест реакције Србије на могући већи план Запада када је у питању север КиМ.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *