Велики задаци пред Русијом

Морамо да дамо достојне одговоре на изазове из света који се убрзано мења, да сачувамо Русију као цивилизацију засновану на вредностима наших народа, поручио је Владимир Путин

Већ другу годину узастопно руски председник Владимир Путин своје обраћање Федералној скупштини завршава говорећи о војним достигнућима. Реч је о ракетама „Сармат“, „Авангард“, „Циркон“ и „Кинжал“, подводним дроновима „Посејдон“ и ласерском систему „Пересвет“. Прошле године Путин је шокирао свет износећи конкретне податке, па чак и видео-записе овог наоружања, које се пре тога сматрало тајним. О њему руски званичници нису јавно говорили, аутентичних снимака није било, а највише су о овим системима извештавали специјализовани амерички новинари. Што је и разумљиво – лобији који стоје иза стручних војних часописа увек су заинтересовани да објаве што више детаља о наоружању потенцијалних противника, како би у Вашингтону лакше „прогурали“ повећане буџете.

[restrict]

ПРОМЕНА (РАЗВОЈНОГ) ФОКУСАСага о руском, пре свега хиперсоничном наоружању, настављена је и ове године у Путиновој режији, из чега су многи западни званичници и новинари извукли закључак да је реч о „пропаганди“, да оружје не постоји, да је његова производња скупа, да руска привреда то не може да издржи и много тога сличног. Истина је, међутим, да је Русија крупним корацима загазила у нову технолошку еру. Док су Американци трошили хиљаде милијарди долара на инвазије и „промоцију демократије“ широм света, Руси су у тишини радили и пробијали границе изводљивог – са много мањим буџетима. Није то рађено само због престижа, још мање из хира и агресивних намера, већ се Кремљ после окончања Хладног рата водио само једном мишљу: осигурати стратешки паритет, безбедност и опстанак државе, али да више никад не буде угрожен економски темељ Русије. То се може постићи улагањем у интелектуални потенцијал, а не у масовну производњу гомиле метала који (највероватније) никада неће бити употребљен.
Рекло би се да новинари на Западу нису баш најбоље разумели нову руску државну филозофију. Извештаје са 15. Путиновог годишњег обраћања парламенту углавном су базирали на „говору о ракетама“, а готово уопште се нису осврнули на 80 одсто његовог излагања које је било посвећено сасвим другим темама – развоју економије, социјалне подршке и огромним националним пројектима који предстоје у наредних пет година. То је, такође, донекле разумљиво: у западној јавности настоје да Русију прикажу као заосталу земљу на ивици колапса, па „прескачу“ извештаје који говоре о економском развоју и успесима на овом плану.
Чињенице указују супротно. Путин је о развоју руског хиперсоничног наоружања говорио још од 2003, када – опет западни медији – нису обраћали превише пажње, оцењујући да то нема везе с реалношћу. Сада то говоре о најавама великог успона руске економије, али много пишу о наоружању које је најављено пре скоро две деценије. Али сада је Путинов фокус умногоме промењен: о новом наоружању говори као о свршеном чину, а највећу пажњу посвећује развоју економије. Приче о наоружању препушта Американцима који покушавају методама из 1980-их да парирају руским технологијама 21. века. О томе сведочи и излазак Вашингтона из Споразума о ракетама средњег и краћег домета, чиме се обнавља ракетна криза у Европи. Путин на то одговара својом рачуницом – лансирана са океана, крстарећа ракета „Циркон“ која се креће брзином од 9 маха, долеће до Вашингтона или било ког града на источној и западној обали САД – за највише пет минута. И гарантовано уништава циљ, јер ниједан постојећи или будући противваздушни (ПВО) или противракетни (ПРО) систем не може да је обори.
С друге стране, експерти из Вашингтона воде се логиком да би Москва могла да поклекне под претњом, ако америчке ракете средњег и краћег домета буду распоређене на копну, у Пољској или Прибалтику. Њихово време лета до Москве било би знатно скраћено, у поређењу са досада важећим правилима, када су такви пројектили могли да буду лансирани само из ваздуха или мора. То знатно појефтињује размештање ударних арсенала, али и увећава број пројектила који нишане Москву и велике руске градове. Скраћује време Русима да реагују, остављајући их готово немоћне пред потенцијалним атомским ударом. Путин је одговорио кроз два става. Упозорио је да ће „Циркони“ и „Авангарди“ ударати још брже од тога и ставио до знања Европи да ће бити на нишану. Реченица о томе да Москва неће циљати само територије одакле се ракете лансирају већ и одакле се њима командује – дакле САД – показује да Москва неће бити пасивна. Ако америчка ракета из Пољске до Москве лети 10-12 минута, а Русима ће за удар по Вашингтону бити потребно пет, онда рачуница показује да ће бити уништени пре него што стигну да виде учинак свог напада.

ФИНАНСИЈСКИ БЕЗБЕДНОСНИ ЈАСТУК Осим „звецкања ракетама“, највећи део Путиновог говора ипак је био посвећен унутрашњим питањима и развоју Русије. На то би свакако требало обратити велику пажњу, јер је Москва усредсређена да направи одлучујући искорак. „Наши задаци захтевају велике напоре с наше стране. Морамо стално да се крећемо напред све брже и брже“, нагласио је Путин, обећавајући да ће Русија већ од 2021. постизати стабилне стопе раста од три одсто годишње. „Наши пројекти су национални. Сада можемо на то да усмеримо колосалне финансијске ресурсе. Нико нам их није поклонио, ми смо их сами зарадили“, најавио је Путин огромна улагања у развој Русије наредних година, више пута понављајући да земља има такве финансијске могућности, које ће користити у спровођењу социјалне политике и за велике националне пројекте који треба да буду видљиви у сваком руском региону.
Зато у најскорије време људи треба да осете значајне промене набоље, истакао је председник РФ, подсећајући да је то могуће посредством спровођења појединих рестриктивних закона у претходном периоду, који нису наишли на одобравање грађана. Један од њих је и прошлогодишња пензијска реформа, која је наштетила и популарности Путина, али захваљујући томе Русија ће у будућности имати много здравије финансије. Поједини аналитичари се и сада чуде – зашто је руска влада кренула у те реформе ако је буџет и пре тога био у суфициту? Одговор је једноставан: буџет је био у плусу јер се мање издвајало за социјалу и развој, а сада ће то моћи да се промени.
Демографски проблем, који се поново заоштрио са ступањем на сцену генерација рођених током националне катастрофе 1990-их, Путин намерава да преокрене најкасније до 2024. године. Између осталог, и материјалним стимулансима за треће и свако следеће дете – укупно и до 900.000 рубаља (око 14.000 долара), за куповину стана и друге набавке. У наредне две године биће изграђено и обновљено више од 1.900 медицинских станица у мањим местима, па тако више неће бити ниједног насеља без амбуланте. Лекари који пређу из града да раде у провинцију добиће једнократно милион рубаља (преко 15.000 долара), а медицинско особље по 500.000 рубаља. За борбу против онколошких болести у наредних шест година Русија ће издвојити више од 15 милијарди долара, најавио је председник, а биће створена два нова медицинска центра светског нивоа. По милион рубаља следује и учитељима који пређу на рад у рурална подручја. За последњих седам година број савремених школа у Русији порастао је са 12 на 80 одсто, а сада предстоји да се проблем старих школа потпуно елиминише.
„Имамо велики финансијски безбедносни јастук. Први пут у историји наше резерве у потпуности покривају спољни државни и комерцијални дуг. Тај новац ради. Приходи од улагања долазе у федерални буџет“, објаснио је Путин, истичући да је прошле године тако зарађено више од милијарде долара: „Неопходно је решити системске проблеме економије. Прво, обезбедити брзи раст продуктивности рада. Друго, побољшати пословну климу. Треће, уклонити инфраструктурна ограничења у развоју економије. Четврто, припремити савремене кадрове.“ У протеклом периоду, без обзира на санкције, развијали су се машиноградња, информационе технологије, медицина и др. а у наредном треба се фокусирати на области као што су генетика, роботика, вештачка интелигенција, обрада великих база података, са циљем преласка на дигиталну економију, нагласио је Путин.

РУСИЈА МОРА БИТИ СУВЕРЕНА Руски председник је закључио: „Русија је била и биће суверена држава. Русија не може да буде држава ако није суверена. Неке државе то могу, Русија – не. Пред нама су обимни задаци. Ми их решавамо поступно и доследно. Морамо да дамо достојне одговоре на изазове из света који се убрзано мења, да сачувамо Русију као цивилизацију засновану на вредностима наших народа. То можемо да постигнемо само унутрашњом кохезијом. Таква солидарност заснована је искључиво на избору самих људи. Када се цени и подржава тежња да будеш користан, када постоје праведност и услови за развој, успех ћемо обавезно постићи.“

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *