Трамп је осуђен на Кима!

КИНЕСКИ СТРУЧЊАЦИ О САМИТУ У ХАНОЈУ

Денуклеаризација Северне Кореје једино је дипломатско достигнуће које Трамп може да очекује. Након ове рунде разговора две стране ће боље разумети колико је тешко решити питање међусобних односа и како тачно то могу да учине. Две стране нису биле спремне на компромис због домаћих притисака, сматрају кинески експерти

Прошлогодишње суботе, 13. јануара, у Србији се више нико не сећа, осим можда по дочеку Српске Нове године. Тај дан, међутим, становници Хаваја добро су запамтили. Систем за узбуњивање и јављање обавестио их је да хитно оду у склоништа, због непосредне опасности од нуклеарног напада из Северне Кореје. Од тог дана, који је слутио на апокалипсу, до лета прошле године у односима Пјонгјанга и Вашингтона, али и Пјонгјанга и Пекинга, Пјонгјанга и Сеула, па чак и Пјонгјанга и Москве, има много више оптимистичних него узбуњујућих тонова. Дуго прижељкивана денуклеаризација Корејског полуострва почела је дипломатским флертом Доналда Трампа и Ким Џонг Уна, најпре на интернету, а потом и на њиховом првом самиту у Сингапуру, јуна прошле године.
„Печат“ је тада (бр.5 27, 6. јул 2018) опширно писао о природи промене америчког става према Северној Кореји. Није у Белој кући прорадила савест спрам човечанства, ни човекољубље, него су америчке компаније нањушиле неслућену добит у недавно откривеним резервама такозваних ретких земних елемената или минерала северозападно од Пјонгјанга, вредним око 9,7 билиона долара (9,7 хиљада милијарди долара).

КАКО КИНЕЗИ ГЛЕДАЈУ НА ВИЈЕТНАМСКИ САМИТ? У исто време постало је јасно да ће Ким Џонг Ун заиграти на карту привредног раста у земљи којој је, чини се, нуклеарним бојевим главама обезбедио независност. Након састанака са Трампом, Си Ђинпингом и Мун Ђае-ином, Ким Џонг Ун је то јасно и наговестио.
Стога самит Ким–Трамп није случајно одржан у Ханоју, главном граду Вијетнама, социјалистичке земље која је пошла путем тржишне привреде и отварања за компаније са Запада. Ким Џонг Ун изразио је спремност да пође путем Пекинга и Ханоја.
Па ипак, вијетнамски самит, други сусрет Кима и Трампа, прошао је без коначног споразума, што је ударац за америчког председника који се не налази више тако далеко од избора, уз врло сложен колоплет политичких и интересних односа код куће.
Кинески лист на енглеском језику „Глобал тајмс“ запитао се: „Може ли се та околност сматрати изненађујућом? Јесу ли двојица вођа нешто добила овим разговорима? Постоји ли камен спотицања међу њима?“ Ју Шаохуа, директор и угледни професор Центра за студије Корејског полуострва при Универзитету у Шангају, каже да је било превише очекивања од ових разговора и превише анализа о томе шта САД желе, шта Северна Кореја жели и шта ће се све користити у преговорима.
„На крају није постигнут никакав договор, јер су очекивања била превисока. Мислим да Ким и Трамп нису ништа добили од самита у Ханоју. Након ове рунде разговора, две стране боље ће разумети колико је тешко решити то питање и како тачно то могу да учине. Ово је врста жетве. Нема потребе бити превише песимистичан у погледу будућности Корејског полуострва, јер ни Пјонгјанг ни Вашингтон не могу да се врате на првобитне позиције. Ким је спровео велика прилагођавања у развојним приоритетима Северне Кореје. Он нема ни мотивацију ни способност да се врати на нуклеарни пут. У међувремену, денуклеаризација Северне Кореје једино је дипломатско достигнуће које Трамп може да очекује. Дакле, он је практично обавезан да настави да тражи ублажавање тензија с Пјонгјангом. Осим САД и Северне Кореје, друге релевантне стране, Јужна Кореја и Кина, јасно су ставиле до знања да настоје да задрже приступ који подстиче политичко отопљавање на Корејском полуострву. Њихова жеља је такође повољан фактор у овом случају“, каже професор Ју Шаохуа.

БЕЗ КОМПРОМИСА ЗБОГ ПРИТИСАКА КОД КУЋЕ Према Џенгу Ђијунгу, директору Центра за корејске студије Универзитета Фудан, самит у Ханоју никако није био безуспешан, иако споразум није постигнут. „Напротив, постигнут је напредак јер су обе стране озбиљно ставиле све своје преговарачке чипове на сто. Примарни узрок њиховог неслагања могу бити превисока очекивања. Вашингтон је тражио даље нуклеарно разоружање Северне Кореје, до потпуне денуклеаризације, док је Пјонгјанг желео да му САД свеобухватно укину санкције. Обе стране нису биле спремне на компромис због домаћих притисака. Ако Северна Кореја достави листу свих својих нуклеарних постројења, неће моћи да се врати на пут потпуне денуклеаризације. Ако САД укину све санкције против Северне Кореје, Трамп ће се суочити са растућим противљењем код куће, посебно у Конгресу“, рекао је он.
Према Џенгу Ђијунгу, таква очекивања одражавају стварну бригу обе стране и пружају стандард за будућа решења. „Без обзира на изостанак писаног споразума, исход самита није лоша вест. С обзиром на зрелу и учесталу природу комуникације између Северне Кореје и САД, две земље ће одржати даље преговоре. Неће бити значајне промене ситуације на Корејском полуострву у кратком року, али ће порасти ризик пошто ће решавање овог питања зависити од САД. Треба размотрити начине јачања замаха у промовисању мира и стабилности на Корејском полуострву кроз сарадњу Кине и две Кореје, без покретачке снаге Вашингтона“, наглашава Џенг Ђијунг.

„ТРАМП СЕ КОЦКАО“ Ченг Сјаохе, ванредни професор у Школи међународних студија при Женмин универзитету, у својој анализи самита у Ханоју каже да се Трамп у ствари коцкао. „Пожурио је да се састане са Кимом, а није урадио домаћи задатак припреме за разговоре и тиме је изгубио опкладу. Постоји велики неспоразум између две стране. Сједињене Америчке Државе су помислиле да ће Северна Кореја пружити уступке, како би остварила свој стратешки помак ка економском развоју, док је Пјонгјанг веровао да ће Трумп бити спреман на компромис јер је ухваћен у дипломатској дилеми и жели да добије Нобелову награду за мир“, навео је он. „Поред тога, јавно сведочење бившег Трамповог личног адвоката Мајкла Коена против председника у среду ће га можда иритирати и утицати на расуђивање. Учесници самита Ким–Трамп одустали су од историјске прилике. Иако две стране овај неуспех могу да претворе у покретачку снагу за даље преговоре, оне ће се суочити с већим потешкоћама због повећаног притиска јавности“, додао је Ченг Сјаохе.
Сличан став изнео је и Ванг Шенг, професор међународних односа на Универзитету Ђилин. Он сматра да су разговори Ким–Трамп прекинути зато што је Северна Кореја желела да се санкције у потпуности укину, а САД то нису хтеле. „Северна Кореја има хитну потребу за укидањем санкција. То је врло реална жеља. У супротном, земља нема другог начина да се развија. Без побољшања привредне ситуације у земљи, Пјонгјанг не може поуздано да спроведе денуклеаризацију. Санкције нипошто нису крај, већ средство за постизање циља. Зато САД треба да размисле о томе из перспективе Северне Кореје. Од јула 2018. године, амерички државни секретар Мајк Помпео позива Северну Кореју да следи пут Вијетнама“, оценио је он. Према његовим речима, везе Вашингтона и Ханоја су се промениле, од непријатељских ка пријатељским. „И САД и Вијетнам имали су корист од тога. Као послован човек, Трамп мора да је то схватио. Али чак и да САД желе да потпишу споразум с Кимом, Трампова реч се не рачуна. Интересне групе у САД, посебно Демократска странка, неће дозволити Трампу да прикаже уговор са Северном Корејом као постигнуће. Време сведочења бившег Трамповог адвоката Мајкла Коена је деликатно. Домаћи политички притисак, с којим се Трамп суочава, разлог је зашто ништа није произашло из његовог последњег самита с Кимом“, навео је Венг Шенг.

КИНА ОСТАЈЕ ДОБАР ПОСРЕДНИК Ли Хајдунг, професор Института за међународне односе Универзитета за спољне послове Кине, сматра да је самит у Ханоју одиграо активну улогу у побољшању комуникације и разумевања међу лидерима САД и Северне Кореје у решавању тешких питања. „Самит је такође ојачао узајамно разумевање у главним интересним подручјима. Осим тога Трамп и Ким су се донекле приближили. Стога овај самит не би требало посматрати као потпуни неуспех. Самит је био пребрзо припремљен“, оценио је.
„Штета је што обе стране нису постигле договор око већих спорова. Током самита, Пјонгјанг је желео да Вашингтон укине све санкције, а то не би било лако зато што то питање не укључује само САД, већ и друге земље, као и Уједињене нације. Захтев САД да Северна Кореја потпуно напусти своје нуклеарне и ракетне програме такође је нереалан. Обе стране треба да покушају да постигну компромис“, навео је Ли Хајдунг.
Према његовим речима, самит у Ханоју поново показује да је немогуће решити све проблеме одједном. „Северна Кореја и САД треба да развију реципроцитет и поверење. Будући да ће Ким можда морати да комуницира с лидерима других америчких политичких странака у будућности, денуклеаризација ће бити дугорочно питање. Севернокорејски заменик министра спољних послова Ри Кил-сонг посетио је Кину прошлог четвртка. Верујем да би Ри посетио Кину и да је у Ханоју постигнут договор. Кина ће наставити да игра улогу доброг посредника у нуклеарном питању Корејског полуострва“, каже Ли Хајдунг.
Након самита у Ханоју јасно је да Северна Кореја прижељкује што скорије укидање санкција како би се посветила привредном развоју, да Американци меркају рудна налазишта северозападно од Пјонгјанга заједно са осталим глобалним играчима, али и да су Кина и Русија дугорочни добитници процеса денуклеаризације Корејског полуострва. Уз Пјонгјанг и Сеул, дакако.