Пулс метрополе

ДОГОВОР БЕОГРАДА И ЉУБЉАНЕ

ОМАЖ ЗАЈЕДНИЧКОЈ ИСТОРИЈИ

Словеначка престоница добија спомен-плочу пуковнику Стевану Швабићу

У Љубљани ће бити откривена спомен-плоча српском пуковнику Стевану Швабићу, који је 1918. године заједно са српским војницима и словеначким добровољцима бранио Љубљану у Првом светском рату, договорено је на састанку заменика градоначелника Београда Горана Весића и градоначелника словеначке престонице Зорана Јанковића.
Јанковић је на састанку, одржаном у Градској кући Љубљане, са задовољством прихватио тај Весићев предлог, док ће спомен-плочу ће финансирати Град Београд. Овај гест ће још једном показати „да имамо заједничку историју“, изјавио је Весић, али и допринети „да се сећање на пуковника Швабића сачува“.
Весић је даље истакао да су односи Београда и Љубљане пример добре сарадње између престоница бивше Југославије: „Наши градови су већ девет година побратими, али ти односи трају много дуже и заиста оно што се дешава последњих година је прави пример како могу да сарађују градови који су блиски и који имају људе који деле много тога заједничког“, рекао је заменик градоначелника Београда и подсетио да је 2016. у Љубљани откривена биста Вука Стефановића Караџића, затим најавио да ће 10. маја следеће године у Београду бити откривена биста Јернеја Копитара: „Ту бисту ћемо открити на новом тргу који ћемо уредити на углу улица Палмотићеве и Џорџа Вашингтона, а који се ради по пројекту словеначког архитекте Матјажа Почивавшека.“ Такође, словеначки вајар Мирсад Бегић радиће споменик Васку Попи у Београду.
Јанковић је нагласио да сарадња између Београда и Љубљане траје већ годинама и с поносом истакао да је словеначка престоница други град с којим је Београд побратимљен. Посебно је поменуо добру сарадњу у области привреде, али и политичку сарадњу. 
„Једни другима помажемо и једва чекам дан када ће Србија ући у ЕУ“, рекао је Јанковић и додао да га веома радује развој београдских пројеката, а пре свега „Београда на води“. Подсетио је и да је на недавно завршеном конкурсу за подручје Савског трга и сквера на углу Карађорђеве и Травничке улице у Београду председник жирија био градски архитекта Љубљане Јанез Кожељ.

Заштита популарног београдског видиковца

СПАС ЗА МОНУМЕНТАЛНИ ПАРКОВСКИ МОТИВ

За реконструкцију Великог степеништа на Калемегдану издваја се око 14,5 милиона динара, каже градоначелник др Зоран Радојичић

У току је реконструкција Великог степеништа на Калемегдану како би један од симбола Београдске тврђаве био безбедан за многобројне посетиоце и имао изглед какав заслужује, истакао је градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић.
Радојичић је објаснио да се Велико степениште у потпуности реконструише због многобројних пукотина и крупних комада који недостају, а пре свега због небезбедности за посетиоце, о којој сведоче и многобројне пријаве упућене од стране грађана и инспекције.
„Реч је о обимним радовима, за које је Град Београд издвојио 14,5 милиона динара. Пројекат су израдили стручњаци Завода за заштиту споменика културе Града Београда који су тражили најбоље решење. Због обима радова, безбедности посетилаца и дужине реализације, одлучено је да се пројекат подели у две фазе. Тако ће се наредних месеци, у првој фази реконструисати Велико степениште, а друга фаза радова предвиђа реконструкцију и санацију видиковца“, објашњава Радојичић и додаје да ће у оквиру замене завршне облоге степеништа камен неотпоран на временске услове бити замењен квалитетнијим каменим блоковима приближног изгледа.
Велико степениште, изграђено 1928. године, представља најмонументалнији парковски мотив Калемегдана. Идејни пројекат је ауторско дело Александра Крстића, тадашњег шефа одсека за паркове. Пре тачно 30 година, 1989, у потпуности су замењене облоге степеништа и ограда. Последња санација Великог степеништа рађена је 2006. године, и том приликом су коришћени вештачки камен непознатог састава и закрпе. Овакав метод санације убрзо је показао своје лоше стране и на степеништу су се појавила још већа оштећења.(Пре сада започете реконструкције свако газиште је имало многобројне пукотине, а на многим местима су недостајали велики комади).

Завод за заштиту споменика културе Града Београда

Рестаурација Земунске тврђаве

Средњoвековна утврђења Земуна сачувана су у остацима цитаделе такозваног готског типа

Доласком повољних временских услова започети су радови на обнови и санацији југоисточне куле Земунске тврђаве, саопштавају из Завода за заштиту споменика културе Града Београда. Ови радови део су укупног пројекта реконструкције и рестаурације Земунске тврђаве који су започети током децембра 2018. године.
Средњoвековна утврђења Земуна сачувана су у остацима цитаделе такозваног готског типа. Четвороугаони замак, са по једном кружном кулом на свакој страни, сачуван је у деловима спољних зидова и кула у висини до два метра. Зидови су од ломљеног камена, обложени опеком у кречном малтеру. Сматра се да постојећи зидови потичу из 14. или 15. века, а рушевине замка представљају најстарије остатке старог Земуна.
Завод за заштиту споменика културе Града Београда 2016. године је завршио пројекат реконструкције и рестаурације Земунске тврђаве, што подразумева статичку санацију и обнову обрушене југоисточне куле и рестаурацију лица бедема. Oсим иницијатора за израду пројекта, историчара уметности Александре Дабижић, детаљна истраживања су спровели и израдили пројекат архитекте – конзерватори Љиљана Конта и Раде Мрљеш.
Циљ израде пројекта био је да се остаци бедема Земунске тврђаве консолидују и рестаурирају у оној мери докле постоје поуздани подаци о њеном изгледу, али и да се афирмише један од најлепших видиковаца у Београду. Такође је било важно да се презентацијом културног добра препозна основни габарит цитаделе, као и њена форма. Обнова Земунске тврђаве је чин очувања идентитета старог Земуна, а овим пројектом, између осталог, водило се рачуна и о прилазима цитадели и приступу лица с посебним потребама.
Да пројекат реконструкције и рестаурације Земунске тврђаве не би остао само део документације Завода за заштиту споменика културе Града Београда, директорка овог завода Оливера Вучковић је иницирала сарадњу са Општином Земун, којој је достављен пројекат како би се спровела и реализација радова на обнови Земунске тврђаве.

Тајне „наше највиталније институције“

МЕХАНЕ СТАРОГ БЕОГРАДА

Књига Видоја Д. Голубовића од заборава чува старе кафане које су обележиле живот Београда. Без научних претензија, уз обиље архивског материјала, кроз мало познате приче о „нашој највиталнијој институцији“, Механе и кафане ће нас упознати с духом прошлих времена и надалеко чувеним посебностима наше градске културе. Кафане су биле центри јавног живота, слободне мисли и хедонизма, биле су и концертни подијуми и оперске куће, те циркуси и позоришта, новинске редакције и сале за састанке, а по потреби и народне скупштине, опозиционе трибине, суднице и адвокатске канцеларије. У њима су се ковале завере, рушиле владе, писали закони, прослављали успеси и оплакивали порази. А где су се оне налазиле, од краја средњег века до средине XX века, како су се звале, ко их је посећивао? Да ли још постоје, шта их је заменило? Механе и кафане старог Београда („Лагуна“, Београд) пружају нам обиље занимљивих одговора на ова питања, прерастајући у поуздан водич за кретање кроз време и простор нашег града.

Текстови се објављују као део Пројекта суфинансираног из буџета Града Београда, Градске управе, Секретаријата за информисање