Окаснели регрути

Минимална обука војних обвезника који нису служили војску, или на други начин стекли основна војна знања, само је изнуђени потез државе све док се не стекну услови и средства за враћање редовног војног рока

Ако је неко спреман да направи много буке ни око чега, онда су то овдашњи медији, који су праву узбуну подигли око позива за обуку војних резервиста. Сугестивно истицање у први план „плавих коверти“, позивање на узнемиреност грађана због „ненаданих“ војних вежби, те паника уколико се позвани не одазове, а све то због једне сасвим формалне и донекле минорне акције државе.

ОСНОВНА ВОЈНИЧКА ЗНАЊА Ради се, у ствари, о редовном позивању војних обвезника преведених у резервни састав старијих од 30 година. Током године, у складу са потребама Војске Србије, биће позвано на обуку неколико стотина војних обвезника из ове категорије како би стекли основна војничка знања.
Ради појашњења Министарство одбране саопштило је да је чланом 79а Закона о војној, радној и материјалној обавези предвиђено обучавање грађана за потребе одбране земље. Наведеним чланом закона дефинисане су и категорије грађана на које се наведена обука односи, као и категорије за које је Министарство одбране носилац обучавања. Конкретно, обучавање грађана се односи на лица – војне обвезнике преведене у резервни састав, старије од 30 година, а који нису одслужили војни рок.
Обука се реализује у циљу стварања још једног извора попуне јединица Војске Србије лицима из резервног састава млађих годишта и одговарајуће специјалности, поред лица из резервног састава која су одслужила војни рок са оружјем и који су већ обучени припадници резервног састава. Наведена лица ће убудуће бити позивана на обучавање у складу с плановима и потребама за попуном резервног састава ВС, наводи се у саопштењу.
Министарство је подсетило да је у октобру 2018. године, у складу с поменутим чланом закона, први пут организовано обучавање лица из резервног састава која нису одслужила војни рок. На обучавање, у центре за основну обуку Војске Србије на први део обучавања – основну обуку, тада је упућена прва група војних обвезника који су преведени у резервни састав (лица старија од 30 година), а нису одслужила војни рок. Дакле, реч је о необученим припадницима резервног састава. У овој години планирано је њихово упућивање у центре за специјалистичку обуку Војске Србије. Такође, у овој години планирана су два термина, у мају и новембру, за упућивање наведене категорије лица из резервног састава на основну обуку.
Министар финансија Синиша Мали додатно је појаснио да се ништа ново и додатно не издваја за најављене војне вежбе резервиста, јер је то планирана активност – у овогодишњем буџету Министарства одбране постоји 20 милиона динара који су издвојени за обуку резервиста.
Обучавање лица састоји се из основне обуке која има две фазе. Прва фаза обуке траје 15 радних дана, а друга фаза, специјалистичка обука, траје такође 15 радних дана. Целокупан процес обуке реализује се из два дела, током две календарске године (по 15 радних дана у календарској години). Након завршетка процеса обучавања лица ће бити распоређена у резервни састав Војске Србије.

[restrict] ОДБРАНА И ЗАШТИТА Стицање војних способности грађана тема је којом се војни стратези баве деценијама. У средишту досадашњих концепата била је идеја да би сваки грађанин, посебно мушког пола, требало да прође макар основну пешадијску обуку. Визије ових тренинга ишле су ка курсевима организованим кроз краће боравке у касарни, и са одређеним стимулацијама. Млади би савладавали и задатке из домена цивилне заштите, спасавања, евакуација…
Једна од могућности за приближавање војске и младих јесте реактивирање некадашњег школског предмета Одбрана и заштита. Врата овој врсти војног оспособљавања отворена су изменама и допунама Закона о одбрани и војсци из 2014. године, у којима је своје место нашла и одредба о увођењу наставе на којој би старији средњошколци стицали основна знања о систему одбране.
За ђаке завршних разреда средњих школа друго полугодиште доноси једну новину. Они ће, наиме, проћи кратку обуку из одбране и цивилне заштите. То не значи да ће бити уведен нови предмет, већ ће у другом полугодишту, када и почиње обука, бити организована два часа на којима ће се обрађивати нека од тема.
Прво предавање информативног карактера од 90 минута одржано је у Четвртој београдској гимназији и одржали су га припадници Регионалног центра Министарства одбране Београд, на основу Закона о војној радној и материјалној обавези, иницијативе Министарства одбране за увођење одређених садржаја обуке у школски систем и акта Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
Генерације из седамдесетих и осамдесетих година памте лаку војну обуку коју су прошли кроз наставу у средњим школама и гимназијама. Предмет Одбрана и заштита својевремено је био изданак предвојничке обуке, а у домаћи школски систем уведен је крајем шездесетих година. На овим часовима ђаци прве и друге године учили су организацију армије, основе њене доктрине, спољнополитичка опредељења… План и програм подразумевао је и руковање пушком, бомбом, па чак и логоровања. Овај концепт напуштен је почетком деведесетих, а многи сматрају да би у савременим условима био непримењив и бескористан и да би о систему одбране деца данас требало да уче у облику који одговара времену, као и карактеру наше војске. Наставу би требало осавременити и учинити је занимљивом, како би се избегле појаве које су раније карактерисале ову врсту наставе – безидејност, некреативност, досада…

СЛАБЉЕЊЕ РЕЗЕРВНОГ САСТАВА Иницијатива Министарства одбране за обуку резервиста који нису прошли никакву војну обуку стигла је после одустајања државе да поново активира обавезу служења војног рока у Србији. Деценијска либерализација одласка у касарне и потоња професионализација армије изнедрила је први пут у историји нашег народа готово целу генерацију младих који су у живот ступили без икаквих војних знања.
Реч је о најмање 200.000 пунолетних младића који су од 2000. године до данас дуг држави одужили служењем у цивилу, односно којима је упис у војну евиденцију била једина обавеза. То је драстично ослабило резервни састав, који у случају оружаног сукоба има обавезу да стане под ратну заставу.
Војни аналитичари листом изјављују да је омасовљење војске попуњавањем резервног састава тренд у целом региону, тако да ту обавезу не би требало да избегавају ни грађани Србије. Ради се о законској обавези ради одбране земље и држава то мора да спроводи доследно, без изузетака или уступака. Реч је о обуци неколико стотина људи годишње, како би се попунио минимум резервног састава, што је привремено решење. За озбиљније омасовљење или обуку војног састава потребно је увођење обавезног војног рока.
Није мало оних који су сматрали невероватним да земља са искуствима из прошлог века, па чак и из недавне историје, нема систем у коме комплетан народ обучава за одбрану. Да је ранији теоретски концепт наоружаног народа био и остао најбољи, потврђује, рецимо, пракса Израела и још неких слично угрожених држава у свету а које га успешно развијају. Ми смо учење о одбрани избацили из образовног система када нам је било најпотребније, да би „комшилук“ увео војну обуку у средње школе иако та држава уопште није угрожена, чак је чланица НАТО-а.

НАТО САВЕТ Управо способност предвиђања будућих догађаја једно је од неизоставних умећа којима прави државници и политичари треба да располажу. Иако је ове речи италијански политички филозоф Николо Макијавели употребио да би истакао величину Римљана који су благовремено предузимали оно што мудри владаоци треба да чине, не може им се ни данас ништа одузети или додати. Прави државници треба да воде рачуна, вели Макијавели, не само о садашњим невољама него и о будућим, те да их избегавају свим силама. Сада се јасно види ко није имао ту способност предвиђања будућих догађаја и нашу војску довео у тешко болесно стање.
Када је војни рок укидан није се радило само о политички популарној мери већ је НАТО од нас захтевао смањење бројног стања армије. Реформе у војсци по НАТО стандардима почеле су 2003. године, у време док је постојала Државна заједница Србије и Црне Горе. Тада је на месту министра одбране био Борис Тадић. Бивши официри ВС с горчином се сећају чувених НАТО шема нове организације и формације, а које је са собом „у џепу“ носио британски генерал-мајор Џон Мур Бик, Тадићев „саветник“.
Колико нам је војска потребна и у миру видело се 2014. године, кад су нас задесиле поплаве и када је обелодањено колико опреме је нестало, покрадено или је продато у бесцење. Када се утврди да једна војска нема довољно чамаца и лопата (што је с нашом војском тада био случај!), јасно је речено и о томе у каквом се стању она налази.

74 ОДСТО ЗА Седам година након што је обавезно служење војног рока обустављено одлуком Народне скупштине, председник Србије најавио је могућност поновног увођења, односно одмрзавања војне обавезе. У Србији је чак 74 одсто грађана за поновно увођење обавезног служења војног рока, показало је истраживање Истраживачког центра за одбрану и безбедност у 2018. години. Ову важну друштвену тему, која се тиче свих грађана, треба размотрити како у одбрамбеном, тако и економском и политичком контексту.
Према анализи коју је Министарство одбране израдило, а тадашњи министар одбране представио на седници Народне скупштине у новембру 2016, прва година враћања војног рока коштала би 70 милијарди динара, односно око 600 милиона евра. Толико отприлике износи читав војни буџет Србије за 2018. годину. Претходних дана званичници су износили у јавност и другачије процене, по којима би цена поновног увођења војног рока била од 90 до 130 милиона евра, у зависности од дужине трајања обуке.
Како би се уопште могло говорити о цени или дужини трајања обука, неопходно је одлучити се за модел служења војног рока. У већини земаља које имају обавезан војни рок примењен је комбиновани модел, где војни обвезници служе само као допуна професионалној војсци. У одређеним земљама, попут Данске или Литваније са комбинованим моделом, војни обвезници не морају нужно служити војни рок, с обзиром на то да се одређује потребан број регрута који се првенствено попуњава добровољцима. То је тзв. ограничена војна обавеза, где најчешће мали проценат оних подложних војној обавези заправо одлази на служење војног рока (нпр. почетком 2018. у Данској око 98 одсто регрута били су добровољци).
Војска би се код нас данас највероватније угледала на земље Западне Европе, примера ради, на ефикасан и јефтин швајцарски модел, што би значило да би регрути били на обуци у месту боравка, да би војску служили радним данима и да би спавали код куће. Додуше, већина градова у Србији је остала без касарни, већ отуђених, најчешће за стамбену изградњу или неке друге намене.
Поводом увођења редовног војног рока из Министарства обавештавају да „о поновном увођењу војног рока није постигнут компромис у друштву, уз то да би овај подухват коштао превише – најмање 70 милијарди динара“, али и указују да постоји потреба да се шири слојеви становништва оспособе не само за одбрану земље већ и за реаговање у ванредним ситуацијама и елементарним непогодама.
А да би указао на неопходност и важност обуке о којој се толико прича, министар одбране Александар Вулин је одлучио да и сам буде један од резервиста и да се добровољно пријави на обуку, пошто није служио војску.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *