НАТО иницијатива

За евроатлантске центре моћи Србија и Срби су плен који и даље измиче, коликогод да је изнемогао и деморалисан. Намера је да се, пре него што се на Балкан много озбиљније одрази глобално геополитичко слабљење западних фактора, оконча наше затварање у НАТО кавез. Отуда је на контроверзан начин интензивирано деловање у вези с нама

Tумачење друштвено-политичких догађаја (готово) искључиво кроз призму закулисног деловања разних центара моћи свакако представља озбиљно претеривање па и застрањивање. Њега обично називамо „теоријом завере“. Но то не значи да завера, превара и разних других систематски планираних и реализованих (гео)политичких игара нема напретек, те да више или мање не утичу на обликовање збиље, односно да су имале значај у прошлости. И прво (теорија завере), и друго (негирање било какве завере) када се тврди представља крајност. Реалност је, као и обично, негде између. Полазећи од тога боље ћемо схватити и наше актуелно тумарање ЕУ, НАТО, косовско-преговарачким и осталим геополитичким стазама и богазама.

БЕЗОБРАЗНИ И ЛУДИ Ако површно – искључујући било какве скривене елементе – сагледамо у претходним недељама испољене ставове водећих западних чинилаца у вези с нама, те очекивања од нас, могли бисмо да закључимо, без претеривања, да сматрају да нисмо нормални. И то како ми обични грађани Србије, тако и наше владајуће структуре. Просудите и сами на основу речи француске министарке за европске послове и за нас задуженог релативно високог функционера америчког Стејт департмента.
Натали Лоазо нам је – како је нагласила као пријатељ који неће да нас лаже – поручила да у догледно време нема ништа од ЕУ интеграција. Но од нас се очекује („због нас“) да се понашамо као да су реалне. Током посете Београду, што свему даје додатну тежину, поновила је раније изнет став француског председника. Он гласи: нeмa прoстoрa зa прoширeњe EУ и приjeм нoвих члaницa свe дoк сe EУ нe рeфoрмишe. Када ће се то десити и да ли ће се догодити, то наравно не зна ни Макрон, нити било ко други. А магарцу (ЕУ кандидатском) остаје да кротко машта о зеленој трави и до даљег не липше!
И то није све. Док нам се с једне стране поручује да је пут у ЕУ блокиран, те шта год да радимо (од спровођења тзв. унутрашњих реформи до спољнополитичког позиционирања), нећемо моћи да прођемо чекпоинт, с друге стране нам кажу да се од Србије очекује да беспоговорно реализује налоге евроатлантских структура моћи. Нашој јавности добро знани Метју Палмер је убрзо после Натали додао да „у прeгoвoримa Србиje и Кoсoвa рeч ниje o тoмe дa ли ћe сe прoмeнити грaницe или нeћe“ већ се ради о постизању договора о међусобном признању. „Србиja трeбa дa признa Кoсoвo кao нeзaвисну, сувeрeну држaву, a тo истo трeбa дa учини и Кoсoвo.“

[restrict]

ЗОНА СУМРАКА Све то делује као да се налазимо у геополитичкој зони сумрака. Од нас се дрско траже бројни, често несхватљиви уступци, а не нуди нам се више било каква награда (не улазим сада у то да ли чланство у ЕУ то уопште јесте него полазим од опредељења наше политичке елите да је тако). Шаргарепа је, укратко, нестала са стола. Штавише и штапом се, за који знамо да је ту негде, много не витла. Реторички се поступа као да смо геополитичко робље које се мало узјогунило, али ће се пре или касније „уразумити“ и подстакнуто лепим или ружним речима – нема везе – одрадити шта му је наређено.
Да ли је тако? Мислим да ипак није. Не улазим сада у то шта би из неког свог рачуна урадили (или не би урадили) наши владајући и опозициони политичари, али народ свакако није спреман да се тек тако препусти национално и државно нихилистичком виру. Верујем да то добро знају и западни стратези, шта год да причају. Свесни су да иако штошта може да нам се прилепи, ипак нисмо колективно луди. А знајући их не мислим да, како би то рекао наш народ, лупетају. Тако смо стигли до наше „закулисе“ с почетка текста и њених пропагандно-манипулативних домета.

УЗ НАТО У ЕУ? Баш у време када нам – колико год бриселске бирократе које више никога не репрезентују покушавале да накнадно ублаже негативан утисак наше јавности (погледати примера ради изјаву Дејвида Мекалистера) – кључни ЕУ играчи поручују да се у реалном времену чак ни надамо уласку у ту унију, појавила се занимљива иницијатива низа наших а евроатлантских невладиних организација.
Групa oд осамнаест, и то углавном не било каквих већ познатих и активних прозападних НВО, припрeмилa je „Нoву спoљнoпoлитичку инициjaтиву“ кojу амбициозно нуди и садашњим влaстимa и разнородној oпoзициjи, кaкo би сe на основу ње пoстигao кoнсeнзус oкo стрaтeшкoг путa Србиje. Њена темељна идеја је проста, али снажна: „И НАТО, и ЕУ“. Или другачије: „Уз НАТО у ЕУ“!
Како се у иницијативи каже, предлагачи очекују од власти и опозиције да допринесу брзом окончању нормализације односа с Приштином (претпостављам у духу Помпеових речи) јер без тога, сматрају, нема могућности за демократски и привредни развој Србије. То је и услов да се, без обзира на све тешкоће, настави процес ЕУ интеграција наше земље без кога је, наводно, незамислива модернизација српског друштва. На крају стижемо до потребе да се интензивира сарадња с НАТО-ом.

СТРАТЕГИЈА ОБЕСХРАБРИВАЊА Да завршни део дотичне спољнополитичке иницијативе групе НВО цитирам: „Имajући у виду искуствa других зaпaднoбaлкaнских зeмaљa, oчиглeднo je дa никo oд њих ниje oствaриo свoje суштинскe и стрaтeшкe интeрeсe бeз пунe сaрaдњe и пaртнeрствa сa НATO.“ Коме и даље није јасно шта ту стоји, да ствари до краја оголим: нема уласка у ЕУ без претходног приступања Атлантском пакту. То је кључ за капију Европске уније!
Све у свему ради се о скоро дечјој игри. Прво нам неки битни ЕУ чиниоци развеју снове – а нема дилеме да за немали део наше нације Европска унија и даље представља (нећу сада ни о основаности тога) синоним за бољи живот – онда се појаве они који нуде решење. То све је, као и америчко поигравање с нама по принципу топло-хладно у вези с Косовом, део препарирања српске јавности. Око тога немам ни најмању дилему.
После серије шокова, хладних тушева, краткотрајних охрабрења и сличног, чини ми се да је планирано да контузовани и обесхрабрени стигнемо до неког за нас не баш тотално негативног решења у вези с Косовом. Тачније до решења које би нам засигурно деловало суморно пре отпочињања процеса преговарачког залуђивања, али пошто смо већ доста деморалисани, уплашени и доведени до тога да мислимо да смо на граници понора – које ће нам изгледати много светлије. Угао посматрања и психолошко стање битно одређују перцепцију.

ПРЕОБЛИКОВАЊЕ ЈАВНОСТИ При томе ће – да поновим оно чему сам у претходним текстовима писао – у неком тренутку, као у античком позоришту, на сцену бити спуштена америчка коњица која ће решити проблем по моделу признање уз размену територија, а НАТО ће бити инсталиран као гарант мира и напретка. Упоредо, да и то поновим, биће створена представа да је једина шанса да уђемо у ЕУ – а тврдиће се да пошто смо „нормализовали“ односе с Приштином то постаје много реалније ако учинимо само још који корак у „правом“ правцу – претходно приступање НАТО-у. Ипак, ту постоји један проблем, и њега су свесни западни планери.
Српско јавно мњење је изразито негативно настројено према агресивном војном пакту који је у недавној прошлости директно или индиректно стајао иза више застрашујућих подухвата усмерених против нашег народа. „Олуја“, бомбардовање Републике Српске, агресија на Србију, толерисање масовног погрома над Србима од стране тзв. ОВК. Да наведем само неколико најупечатљивијих догађаја на које се надовезује и даље по нас неповољно НАТО деловање. На страну још и увлачење Србије у неки вид сукоба с Русијом, која нам је најпоузданији партнер у заштити националних интереса. Додуше, интензивирање сарадње са НАТО-ом има се у виду пошто бисмо се одрекли великог дела, ако не и свих сопствених интереса у вези с Косовом и Метохијом.
Москва не би имала више шта да нам ту помогне. Али остаје нам и даље Република Српска. Или се можда подразумева, мада нам се још не каже, да и ње треба да се одрекнемо, односно да се ради ЕУ и НАТО „перспективе“ сложимо с даљом централизацијом Босне и Херцеговине, те свођењем РС на њену пуку административну јединицу. Биће да је тако, а да Срби то и све друго речено не би на прави начин препознали, да се вратим иницијативи групе ЕУ и НАТО пријатељских НВО, захтева се од наших власти увођење цензуре!

ЕВРОАТЛАНТСКА ОПСКУРНОСТ У њој стоји: „Интeнзивирaњe пунe сaрaдњe и пaртнeрствa сa НATO прeдстaвљa витaлни интeрeс зa Србиjу и њeнe грaђaнe. Стoгa je пoтрeбнo зaустaвити aнти-НATO мeдиjскe кaмпaњe.“ И не ради се ту само о НАТО-у. Ако бисмо поново дошли до затварања медија за све друге ставове осим евроатлантских, као што је неко време био случај после петог октобра, брзо бисмо стигли и до опскурног наметања нашем народу ексклузивне кривице за све лоше што се десило на овим просторима током тзв. ратова за југословенско наслеђе. Неко би нам убрзо поручио: „Потребно је зауставити кампању да се у Сребреници није десио геноцид.“ Уз старе, свакодневно би покушавале да нас хипнотишу и неке нове Соње Бисерко и Наташе Кандић.
Циљ је да потпуно будемо збуњени и паралисани, и тако доведени готово до лудила (које је услов за наше самоуништење) прогутамо оно што „ни пaс с мaслoм нe би пojeo“. Ради тога су евроатлантски стратези и њихови пратећи оркестри спремни на било шта. Увођење скоро тоталитарне цензуре је ту само један, вероватно не и најгори, елемент. Видели смо до које мере ауторитарно па и криминално понашање режима у Подгорици је толерисано и охрабривано, док није обавио свој НАТО задатак. Сада је, стиче се утисак, на прагу да буде отписан. То је стара прича о прању „демократских“ руку и бацању ислужених извршилаца на (гео)политико сметлиште пошто више нису потребни.

ОДБРАНА КАПИЈЕ Нема сумње да би се исто догодило и с властима у Београду које би извршиле – противно демократским нормама и вољи грађана Србије – косовске, НАТО и друге прљаве антисрпске задатке. Но то је већ њихова ствар и нека саме анализирају последице понашања које се од њих очекује. На патриотској јавности Србије је да се супротстави новој антисрпској офанзиви. Ми треба да будемо много активнији, и то на начин који превазилази разне партијске поделе и личне сукобе, те да нудимо конструктивне иницијативе и у складу с њима будемо спремни да посвећено радимо.
За почетак предлажем једну о којој је већ више пута било речи, али из неког разлога увек се брзо „заборави“. То је инсистирање на томе да у устав Србије, али и Републике Српске буде уграђена неутралност. Када се већ пласира у јавност прича о томе да је због ЕУ интеграција, али и других разлога потребно мењати уставе обе српске државе, онда је важно наметнути став да то мора да подразумева и подизање наше неутралности с нивоа обичних скупштинских резолуција до уставних висина. Једно тако, уз референдумску потврду коју промена устава подразумева, биће обесмишљени покушаји да нам уз неку, пре имагинарну него стварну шаргарепу буде уваљен и НАТО!
Нека се нико не вара да опака НАТО хидра не намерава да покори Србију и РС и коначно прогута још живе наше националне интересе. Због предака и потомака немамо право да јој то допустимо, а охоле речи разних ЕУ и НАТО гласноговорника те локалне иницијативе евроатлантске провенијенције – коначно би морале да нас раздрмају. НАТО је пред нашим вратима, док смо ми далеко од ЕУ капија или били каквог договора с Приштином којим би био заштићен макар минимум српских интереса! Ако му отворимо своју капију у име лажи о ЕУ прогресу, остаћемо без било какве националне перспективе!

[/restrict]