НАТО АГЕНДА

Да ли они који су потписали уговор с народом покушавају да својим акцијама скрену пажњу с НАТО злочина 1999. године?

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац. Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

МОЛИТВА ЗА СВЕ Заврши се прва, чиста недеља Часног поста. Мало сам окаснио на Свету литургију прошле недеље у Врњачкој Бањи, те остах пред отвореним вратима храма да из порте слушам предивно појање и благе речи свештеника. Стојећи напољу, нисам једини окаснио, сетих се речи Светог Јована Златоустог из Васкршње посланице, „и ви који сте окаснили ви сте Господу најмилији“, те ми би лакше. Храм посвећен рођењу Пресвете Богородице беше препун деце, жена, мушкараца свих узраста –најбољи доказ колико Срби, ма шта други причали, поштују своју веру православну и своју Српску православну цркву. Током литургијског обреда помолисмо се да Господ помене у царству свом све оне који нас воле, као и све оне који нас мрзе. Толико о Србима православне вере које у свету покушавају да представе као творце свих могућих зала.
У глави 48 Крмчије, према људима с телесним манама и уопште према немоћнима тражи се да опхођење буде беспрекорно. За оне који се ругају таквима предвиђена је казна (Миодраг Петровић, Крмчија Светог Саве, Београд, 1990, стр. 21).
Толико за оне који мисле да су открили помоћ хендикепираним. Законоправилом је то код Срба прописано још пре 800 година. Зашто Законоправила нема у наставном програму у Србији не умем вам рећи.
У „Печату“ (број 176 и 180 из 2011. године) писао сам о Андерсу Брејвику, његовом злочину и покушају да се Срби на сваки начин умешају у његово злодело. Нажалост, сличан злочин се поновио на Новом Зеланду. Саучешће породицама страдалих. Поново је, у новинама, на телевизији, интернету, убица повезан са Србима и српском историјом. Зашто је то тако?
Марта месеца ове 2019. године биће пуних двадесет година од како су НАТО зликовци извели незапамћен злочин над једном државом, СР Југославијом и њеним грађанима. Злочин, боље речено геноцид у континуитету, јер последице смртоносног дивљања НАТО зликоваца осећају и генерације које нису биле ни рођене у време њиховог непојамног злочина. Да је извршен стравичан злочин – геноцид, већини светске јавности је јасно и она више то не крије.

О РОЗЕ КЕЦЕЉАМА Заговорници и извршиоци злочина би хтели да се злочин заборави. Као што нису бирали средства кад су злочин чинили, тако ни данас не бирају средства како би скренули пажњу грађана Србије и светске јавности са учињеног злочина. Ако је потребно, организоваћемо нове злочине, изазивати немире, правити демонстрације, протестовати против свега и свачега широм света, само да се Власи не досете о чему се ради. Злочинац се увек враћа на место злочина и њему је данас важно да се у земљи где је злочин направљен он заборави. Како се приближава 24. март, нервоза НАТО зликоваца је све већа. На видело су поново извукли Мадлен Олбрајт, коју су као девојчицу чували Срби у Врњачкој Бањи, да у Прагу говори о НАТО убицама, као о мировној и хуманитарној организацији!? НАТО жели да свет заборави његов злочин учињен 1999. године.
У Србији НАТО домаћи стипендисти добили су наредбу да праве скандале и нереде на сваки начин. Облаче споменике српских учених људи, Доситеја Обрадовића, Јована Цвијића и Његове блаженопочивше светости патријарха Павла у кецеље. Борба за женска права. На навучену розе кецељу Доситеју, Софија Теодоровић из Трста би се само сетно насмешила.
Челници који су потписали уговор с народом с којим су мирно шетали суботом, изгледа да су дописали анекс уговора са НАТО-ом, у коме је наведено упадање у РТС, изазивање полиције и на сваки начин скретање пажње с НАТО злочинства 1999. Не сумњам да ће највеће демонстрације правити у суботу, 23. и недељу, 24. марта. Можда се и сами обесе на Теразијама, ако тако пише у анексу уговора.
Власт која има јавне уговоре (мада ми не знамо шта у њима пише) с НАТО монструмима не спречава дивљање.
Није за одбацивање ни чињеница да се ове недеље доноси пресуда Радовану Караџићу у Хагу. У свим медијима се истиче да је убица с Новог Зеланда слушао песму где се Радован помиње.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Помолимо се за све заточене Србе у евроунијатским тамницама: Мартића, Павковића, Милошевића. Сетимо се Џулијана Асанжа. Чувајмо Републику Српску. Уз Божју помоћ и нашу тврду веру. Догодине у Призрену.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *