ИНСАЈДЕРИ И КОПИЛАД

Својственом му непосредношћу у именовању појава и актера које критикује јер му се, рецимо, не свиђају, или му пак противрече, британски политичар Борис Џонсон ових дана исповеда острвске јаде око брегзита: „Проблем са Европском унијом је што не знамо ко је заиста води. Било би ми немогуће да вам кажем ко су они, шта раде, како су дошли на функције или како их је могуће сменити, и ја немам идеју како отпустити ту копилад.“ У нимало случајно употребљеном термину копилад свет је могао да наслути идеју: тероришу нас они чији је стварни идентитет непознат! Тако је бивши шеф дипломатије ’лануо недипломатски, а на задовољство аудиторијума који у поменутој дружини „без корена“ препознаје не само ликове контроверзних бриселских и других ЕУ величина већ – значајније – Џонсоново циљање на затамњене профиле опасније копилади, оне чије су порекло и припадност добрано скривени, док је њихова моћ стварна и огромна.
Тешко је, разуме се, поверовати да је Британац искрен, односно да каста којој припада не зна ко „заиста води“ ЕУ. Док се у видљивом спектру догађања (покривеном од мејнстрим медија) ликови најмоћније копилади брижљиво, белинама, уклањају, понекад их јавно детектују поједини, таштином набилдовани, учесници политичког карневала одржаваног да би се замајавала светска јавност. Ови инсајдери – цинкароши поретка моћи глобалне закулисе – бивају расположени и да машу сазнањима недоступним широј јавности. Проговоре, и тада пукне јаснији увид у сферу прикривене стварности, закамуфлиране ноторним, наводно истинитим, а заправо симулираним представама. Феномен таквог инсајдерског казивања демонстриран је и недавним иступањем Едија Раме, премијера Албаније.
„У Косово је уложено више од пола милијарде евра којима су људи изван косовске и богате албанске дијаспоре допринели ослобађању Косова“, рекао је Рама на скупу у Тирани. Узгред, признао је том приликом и да „без Албанаца не би било ни Северне Македоније“. (Колико је „богата дијаспора“ уложила у промену имена међународно признате државе, познавалац капацитета таличне албанске касице није навео.)
Послужимо ли се метафоричним говором бившег британског министра, а подстакнути увидом у открића албанског премијера, можемо закључити: ево, тако функционишу правила у свету моћне копилади. Богата дијаспора, вођена невидљивом руком верзираних адвоката – агената берзе високог утицаја, правилном проценом добитничких комбинација улаже (паре), а агресивна национална мањина једне државе организовано наступа, цепа ту државу, и на крилима самопоуздања „борца“ чији је огроман терористички рачун плаћен кешом, намеће идеју о праву да на територији постојеће суверене државе створи нову – „своју“. Потом се демонстрирана вештина спроведена под геслом – ко је платио, његово је, у јавној сфери Запада назове: „ослобађање албанског народа од српског терора“. Поред цепања постојеће државе, у овом случају Србије, техника оваквог „улагања капитала“ подразумева и комплетну пљачку свих добара нападнуте државе.
Инсајдерско откривање висине суме плаћене за пројекат уздизања косовске државолике творевине, не разјашњава низ важних појединости о инвестирању. Јавност остаје ускраћена за сазнања – како је, коме, када и у коликим појединачним износима дозначено поменутих пола милијарде евра. Наслућују ли се профили прималаца уплата у редовима оних који се уобичајено именују као светска неолиберална олигархија? Паметни Борис Џонсон лепо примећује: „Било би ми немогуће да вам кажем ко су они, шта раде, како су дошли на функције.“ Премда је тако унеколико разјашњено ко је плаћао стратеге и хазардере на утицајним адресама Лондона, Брисела, Берлина, Вашингтона, на којима се кува(ла) косовска независност, не толико из Раминих речи, колико из других актуелних догађаја, наслућује се узбудљивији наставак – плаћање и улагање које баснословном вредношћу надмашује поменуто „а од дијаспоре…“ давање.
Познато је наиме да је вредност ресурса – природних и привредних богатстава српске покрајине КиМ процењена на више стотина милијарди долара, па се стога и високи новчани износ који је објавио Рама може разумети као својеврстан, невелики аванс за богатство које ће у будућности бити подељено. Попут разбојника који су похарали трезор, надајући се да су власницима перфидно и заувек отели благо, Албанци ни у комичној, управо усвојеној приштинској „Платформи“ (за дијалог с Београдом) не заборављају да озваниче друмску отимачину. У преговарачком принципу под бројем 8 упозорава се: „сва права на коришћење природних ресурса и имовине на сувереној територији Републике Косово припадају искључиво Републици Косово и зато нису подложна преговорима“. Смеши ли се то срећа белосветским протувама – стварним будућим власницима, који сада нестрпљиво ишчекују скривени иза албанских „велепоседника“? У поменутој повести о новцу којим је подмазано стварање „младе косовске државе“, џекпот данас вртоглаво расте. Могло се то и наслутити. Припремано је дуго и темељно. Уочи и током НАТО агресије на Србију, утабавани су и путеви улагачима из редова албанске дијаспоре! Присећамо се господина чије стил је био на лошем гласу широм света – Виљема Вокера. Својим сарадницима на послу чудовишног подастирања „разлога“ за ваздушну кампању Алијансе, он је упутио антологијску поруку у којој је доминирала реч цена! „Трајно распоређивање америчких војника на Косову и Метохији нема цену“, поручио је он, симболично наговештавајући не само градњу базе Бондстил већ и огромне материјалне добитке у будућности. Запад је, преко брбљивог инсајдера Вокера, открио истину, као што сада брбљиви Рама пројављује њену допуну, а подругљиви Џонсон све то смешта у категоријални рам користан за разумевање поретка.
Када је ових дана обнародовано присвајање Трепче, великог блага српске државе, објава се могла разумети као својеврстан поклон-мамац за групацију, тренутком готово литерарног надахнућа једног њеног припадника, именовану као копилад. Објављено је само штуро: председник косовског парламента Кадри Весељи потписао је у среду одлуку којом је комбинат „Трепча“ постао 100 одсто власништво Косова. Тако, Трепча „не паде шап’ом“ већ – папиром усликаним за медијско измотавање! Грабљење, плен, профит, и његова подела су матрице и лозинке којима се и Албанци вешто и агресивно служе у споразумевају са заштитницима. У сарадњи и заједничком наступању актера у чијој агенди је присвајање територије и добара Косова, односно Србије, улози су далеко већи од обнародоване половине милијарде евра.
Промишљајући актуелне глобалне прилике, осведочено луцидни познавалац света предаторских правила Александар Дугин управо каже: „Можда је наше инстинктивно одбацивање либерализма сасвим разумно и логично, али то је реакција против чистог зла које је постало преочито.“ Дугин је уверен да су либералне елите „осуђене на пропаст, да ће истрајати и продужити време пре коначног и неповратног колапса, али да су њихови дани одбројани“. Џонсон би једноставно рекао – копилад ће дефинитивно бити отерана. Срби би овако наговештену будућност могли да одреде као време када ће Трепча и остало отето Србији бити враћено. „Папиром“, или на неки други делотворан начин!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *