Имиграција је превара

Данас важи, као и (више од) јуче, позната теорема Карла Маркса да су доминантне идеје у ствари идеје владајуће класе. Прецизније, доминантне идеје су доминантни однос снага посматран са становишта идеја. Оне, у ствари, хегемонизују стање оног који, под доминацијом, има највећи интерес да се супротстави овом наративу и овом асиметричном односу снаге.

С доласком нове године, питање масовне имиграције поново је наметнуто. А као и обично, иде у само једном правцу, у складу с налозима јединог политички коректног и морално корумпираног мишљења. Ту причу сада знају и врапци на грани: у Африци су очајни људи који лупају на врата европског Запада, чекајући да буду спасени од свог јадног стања. Ко се томе противи, eо ipso (самим тим), непоправљиви је ксенофоб, бездушни популиста, потенцијални Хитлер. Таква је хегемонистичка нарација, која је сада тачка гледишта космополитских владара. Данас важи, као и (више од) јуче, позната теорема Карла Маркса да су доминантне идеје у ствари идеје владајуће класе. Прецизније, доминантне идеје су доминантни однос снага посматран са становишта идеја. Оне, у ствари, хегемонизују стање оног који, под доминацијом, има највећи интерес да се супротстави овом наративу и овом асиметричном односу снаге.

[restrict] И уместо тога он то пасивно подноси, прихватајући као добре и универзално валидне идеје владара, који увек и само легитимизују своју владавину. Зато, преокренимо доминантну нарацију. Мислимо другачије. Педагози глобализма и господари турбокапиталистичког газдинства већ су одлучили. Депортују мигранте ради сопствених интереса везаних за профит. Они дестабилизују афрички континент хуманитарним бомбардовањем, етичким интервенционизмом, терапеутским империјализмом. И тако, они врше искорењивање афричких народа, присиљених да побегну преко мора у Европу, која је спремна да их „дочека“, односно да их искористи без милости.
Ево стварног циља масовне имиграције: 1) да се Европа претвори у трећи свет и њени становници сведу на ниво новог полихромног и атомизованог плебса, 2) да се смањи цена рада, користећи нове робове депортоване из Африке „хуманитарним бродовима“, 3) да се наметне и генерализује профил мигранта као искорењеног бића без права, 4) да народ нестане као свесно „етичко јединство“ (Хегел), с језиком, идентитетом и заједничком историјом. Ево објашњења за масовну имиграцију и бескрајну љубав коју Десница Новца и њен верни слуга, Левица Праксе, гаје за имигранте – то је вампирска љубав према крви. Да ли је обмана јасна? Десница Новца депортује Африканце за експлоатацију и да би снизила опште услове рада. Левица Праксе напушта класну борбу и постаје послушни слуга космополитског господара. Са сузама у очима каже да ми морамо прихватити миграте и отворити луке.
Није тешко разумети. Владари управљају радом и економијом. И они бране само оно што не дотиче њихове интересе, рад и економију. Да ли желите да се борите за рад, социјална права, плате и против рада на одређено време? Они то не дозвољавају. Желите ли да отворите луке и фаворизујете депортацију робова, пардон слободно кретање роба и људи? Наравно да можете! Штавише, то је оно што они желе. Ово објашњава питање масовне имиграције и подлу сервилност левице на узици владајуће класе. Из раскошног отменог апартмана у Њујорку, испуњен патрицијском досадом као и увек, космополитски бард (аутор мисли на писца Роберта Савијана који се ради новца ставио на Сорошеву страну у погледу миграната и живи у луксузном стану у Њујорку – прим. прев.) – који никада није посветио ни реч радницима и губитницима глобализма – спреман је да обуче смешну црвену мајицу ради подршке турбофинансијској елити.
„Отворите луке“, кажу владајуће класе из својих оклопних палата. Циљ? Привући масу очајних људи како би се што боље израбљивали. Створити хоризонталне сукобе између подређених домородаца и миграната. Смањити права подређених класа уопште.

ПОВРАТАК НА СУКОБ

– Они који подржавају ово тржиште називају га слободним тржиштем. У ствари, то је слободно људождерство: дозвола за јаче да масакрирају слабије.
– Потребно је све вратити: наш језик, изгубљени суверенитет, социјална права, капацитет за борбу против непријатеља који стално побеђује. Дакле, повратак на сукоб, на бунтовну мисао и на промишљено противљење.
– Покушаћу да фигуративно објасним зашто је капитализам главни непријатељ. Он данас, у својој финансијској фази, напада продуктивне снаге као такве, раднике и средњу класу: он сада живи од превара и легализоване банкарске пљачке.
– Није данас мана говорити наш национални језик. То је гест културног отпора варварству које нас напада и говори анонимним тржишним енглеским језиком.
– Ми смо коначни ентитети („смртни“) који станују у такође коначном еко-систему. Зато је мит о сталном расту у супротности са свим оним што ми јесмо. Морамо га се што пре отарасити.

НОВИНАРСТВО ДАНАС

Новинарство данас својим једносмерним проповедањем делује тако да се поробљени не буне већ, напротив, да љубе своје ланце. Из тог разлога не би било погрешно дефинисати данашње новинаре, у целини, посредницима консензуса

Нећу се уморити од понављања. Истинско новинарство би требало да јавно обзнањује оно што власт жели да остане тајна. Зато данас, осим ретких и драгоцених изузетака, нема правог новинарства: само пси чувари, са дужим или краћим повоцем. Само апологете статуса кво, с ретким случајевима несврстаних. Из тог разлога предлажем да се дефинише данашње новинарство, у општем смислу, формулом изведеном из Гиј Дебордовог Друштва представе. Новинарство – то је дефиниција – данас је „хвалоспевни монолог“ који тотално управљано друштво непрестано пева. Новинарска класа је, чак и са својим ретким изузецима, ординарно свештенство – како је рекао Костанцо Преве – које свакодневно освештава свемоћне врлине новог бога идолопоклоничког тржишта, космополитског дерегулисаног тржишта, без држављанства и без граница.
Довољно је чак и прелистати главне турбомондијалистичке текстове: свакодневно ћете наћи уобичајену литанију демофобичног цмиздрења, неизбежни хипермаркет жалопојки и непрекидне либералне проповеди. У хору се та једна јединствена порука претвара као да је плурална, уз емитовање на свим телевизијама, новинама у служби друштва забаве и доминантне класе несретне глобализације, понављајући једну исту дечју песмицу: ону у којој живимо у најбољем једином могућем друштву. Прилагодите се, трошите робу да бисте подносили свет такав какав је. Ово је, уз екстремну али прихватљиву синтезу, једносмерна порука једине политички коректне и етички корумпиране мисли. Фикција с високом идеолошком стопом јединствене поруке, лажно плуралне која се кристализује у тези број 105 већ поменутог Друштва представе: „Све што (друштво представе) каже јесте све што већ јесте.“
Стварност се разрешава у виртуелном свету, искуство у представи, а бивствовање у нарацији. Уместо стварности постоји медијска стварност, односно она ад хок прилагођена да би се легитимизовао хегемонијски однос који се огледа у доминацији владара и подређености поробљених. Новинарство данас то у ствари ради: својим једносмерним проповедањем делује тако да се поробљени не буне већ, напротив, да љубе своје ланце. Из тог разлога не би било погрешно дефинисати данашње новинаре, у целини, посредницима консензуса. Често се претварају да су непристрасни и независни да би прикрили што је више могуће властито шуровање с већинском странком, странком дерегулисаног тржишта повезаног с новим хиперкласистичким планетарно идолопоклонистичким светским поретком.

[/restrict]

Превод с италијанског Драган Мраовић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *