БЕРНАР-АНРИ ЛЕВИ НА БАРИКАДАМА

Светска премијера спектакла „Looking for Europe“ (У потрази за Европом) Бернар-Анрија Левија, филозофа, писца, ратног репортера који сада претендује да буде и спаситељ Старог континента, одржана је у Милану, где је овај самопроглашени „наследник Волтера“ отпочео своју европску „позоришну турнеју“ и у свом помпезно-патетичном стилу објавио рат мрским популистима

Сваки прави антифашиста и левичар морао је да буде виђен у миланском позоришту „Франко Паренти“ 5. марта на светској премијери спектакла „Looking for Europe“ (У потрази за Европом) Бернар-Анрија Левија, филозофа, писца, ратног репортера и филмског уметника који се самопрогласио за наследника Волтера, Золе, Сартра и генерала Де Гола и сада претендује да буде и спаситељ Европе. У то име је из Милана отпочео своју европску „позоришну турнеју“ и у свом помпезно-патетичном стилу објавио рат мрским популистима. Наиме, он је специјални саветник француског председника Емануела Макрона, иначе узданице европских прогресиста на мајским изборима за ЕУ парламент. Опет је на барикадама у борби за демократију и надајмо се само да овога пута неће доћи до неке нове трагедије као у време док је саветовао Макронове претходнике – Франсоа Митерана и Николу Саркозија.

[restrict]

СТИЛ ИЗНАД СВЕГА Сценографија је минималистичка – писаћи сто, столица, када и шезлонг. На све стране су нехајно разбацани папири и књиге, што би требало да буде доказ да је протагониста монодраме „Looking for Europe“ велики интелектуалац у кулминацији свог стваралачког заноса. Он има тачно 90 минута да напише апел за спас Европе, а како су у оквиру поменуте сценографије у првом плану и фотографије Ратка Младића, Радована Караџића, Слободана Милошевића и разрушеног Сарајева, јасна је порука да се „спаситељ Европе“ налази у хотелској соби неког сарајевског хотела. У публици настаје комешање и жамор јер скоро нико не разуме ко су људи на фотографијама, а још мање какве везе има Сарајево и тај већ заборављени рат из 90-их са Европом 2019?!
Ову дилему решава аутор и главни глумац Бернар-Анри Леви који помпезно попут рок звезде излази на сцену „костимиран“ у БХЛ-а. А то је на сваком његовом јавном наступу увек исто строго црно одело, бела раскопчана кошуља и нехајно разбарушена валовита коса. Да не буде забуне за неупућене да је БХЛ неки „књишки мољац“ заокупљен „филозофским размишљањима о судбини света“ и да му је свеједно како изгледа – његова ноншалантна и на први поглед скромна црно-бела аутфит комбинација је врло добро простудирана и пре свега баснословно скупа. Наиме, као сваки пребогати мушкарац од стила, и овај борац за демократију и права понижених и увређених своја одела и кошуље наручује у атељеу Шавре (Chavret) – елитној кројачкој радњи на париском Плас де Вож (Place de Vauges) која од 1838. године шије по мери само за одабрану клијентелу и где нови купци могу да привире само уз бар три препоруке старих муштерија – углавном потомака старе европско-америчке новчано-племићке аристократије.
Иначе, француски професор и познати историчар Пјер Видал Накел својевремено је изјавио да је крајње време да неко заустави дрског дилетанта БХЛ. „О чему год да говори и пише, он увек показује једно ужасавајуће незнање и невероватну дрскост и препотенцију. У односу на њега и просечни матурант класичне гимназије делује као интелектуална громада.“

ДЕЛИРИЈ ГЛАВНОГ ГЛУМЦА „Добро вече, Милано! Као давних 90-их у Сарајеву, опет нам прети опасност од фашизма јер се после Слободана Милошевића опет појавио ’нови Хитлер’ који прети да нас пороби и уништи демократске темеље и слободе на којима већ седамдесетак година почива наш континент. Ова забрињавајућа и опасна особа зове се Матео Салвини!“
Уследили су громогласни аплауз и овације из публике, а Леви се затим обратио почасним гостима – Матеу Ренцију (Макроновом блиском пријатељу, бившем италијанском премијеру „заслужном“ за пропаст левице), Марију Монтију (дугогодишњем ЕУ комесару и премијеру злогласне техничке владе коју је Брисел наметнуо Италији) и Ђузепеу Сали (бившем менаџеру милијардеру, а сада миланском левичарском градоначелнику и организатору протесних митинга против „фашизма и расизма“ и поборнику нових испорука миграната из Африке). Назвао их је „великим и заслужним Европљанима“, захвалио им на досадашњој борби за племениту европску идеју и поручио да рачуна на њих и у овој одлучујућој борби за опстанак Европе која је тренутно у великој опасности од бујајућег национализма и повамиреног фашизма.
Затим је кренуо БХЛ позоришни шоу који би се укратко могао описати као 90-минутна гњаважа и својеврсни коктел ауторових преиспитивања о идеји Европе и самој европској цивилизацији, уз носталгично подсећање на идеалну и поетску Европу коју су вековима сањали њени мислиоци и уметници: „Не смемо никада да заборавимо да смо сви потомци Еразма Ротердамског, Дантеа, Гетеа, Тицијана, и Вердија, али и да смо савременици Елфриде Јелинек, Орхана Памука, Херте Милер, Светлане Алексијевич и Салмана Руждија.“
Да се неко усудио да публику изложи полиграфском тестирању, вероватно нико од присутних не би успео да положи тест и открије додирну тачку између прве и друге петорке БХЛ-ових „великих Европљана“. Осим ако се под тим не подразумева потпис на апел који је преко водећих европских медија и пре „позоришне турнеје“ лансирао БХЛ за спас Европе и у којем јасно стоји: „Хитно морамо зазвонити на узбуну против свих паљевина душе и духа који, од Париза до Рима, преко Барселоне, Будимпеште, Дрездена, Беча и Варшаве, желе да направе ломачу од наших слобода. У овом чудном поразу ’Европе’ који се појављује на хоризонту, у овој новој кризи европске савести која обећава да сруши све што је наша друштва учинило великим, часним и просперитетним, налази се изазов већи од било ког другог још од 1930-их – изазов либералној демократији и њеним вредностима.“
Затим је БХЛ позвао присутне на збијање редова и обавезни излазак на мајске ЕУ изборе како би се под хитно „нови Хитлер“ уклонио из политичке арене и тако спречило да он са својим европским савезницима – све до једног најцрњим фашистима – угрози „модерне европске тековине и слободе“. Док је грмео против Матеа Салвинија и његових истомишљеника, који су опасни црнокошуљаши с Владимиром Путином на челу, БХЛ је нервозно ходао по сцени, уздисао и подизао руке ка небу. Уследила је нова паљба по Салвинију: „Салвини је обичан кловн који се представља као италијански патриота! Политичари који прихватају Путинов новац нису никакве патриоте. Схватите да је Москва непријатељ Италије и Европе и да Путин као човек у себи нема ничег позитивног. Он вас исконски мрзи зато што он мрзи слободу и хуманизам, а самим тим и Италију која је колевка слободе и хуманизма. Савез са Путином који пропагира Салвини зато није патриотски, а Салвини је нешто најгоре што постоји у Европи. Он је најопаснији човек и то зато што је расиста, фашиста, ксенофоб и хомофоб. Његова странка је странка мржње, а савез који склапа за ЕУ изборе је једна интернационала мржње и зла, као што је то и његов финансијер и пријатељ Путин и његова Русија.“
Уследило је опет нервозно ходање по бини и уздисање, а затим се „главни глумац“ у свом скупоценом оделу бацио у каду и патетично завапио: „Пробуди се, Европо!“
Сценска светла су се угасила, уследила је кратка пауза и градоначелник Милана Бепе Сала одмах је добио микрофон и свим присутнима упутио апел: „Свака друштвена револуција почиње у градовима. Ми се вечерас налазимо у центру Милана, а то значи да смо сви овде револуционари који ће кренути у борбу!“

ОПЕТ ИСТА СТАРА ПРИЧА БХЛ се у међувремену пресвукао у ново „Шевре“ одело и кошуљу и наставио свој спектакл прво цитирајући Дантеа и Гетеа, а затим је кренуо у отворени политички напад. Није био ни најмање оригиналан, бар за оног ко прати његов лик и дело; по ко зна који пут је опет на барикадама и у рату за „слободу, демократију и људска права“ и то против регуларно изабране владе једне суверене земље. Али овога пута се, за разлику од његових претходних „извоза демократије“ у бившу Југославију, Ирак, Либију, Украјину и Сирију, ради о мало озбиљнијем противнику – земљи која је једна од оснивача Европске уније и чији грађани, судећи према најновијим истраживањима јавног мњења, своју „популистичку владу“ подржавају са преко 60 процената преференција. И од ње с правом очекују обећане промене, укључујући ту и промене саме Уније која тренутно оваква каква јесте представља само буре без дна за порески новац грађана који се немилице троши и од које обичан човек не види никакву корист, већ – само проблеме.
Међутим, БХЛ очигледно не чита новине, или ако их и чита, истина му се очигледно не допада уколико се не поклапа с његовом истином – једином и правом. А која се аутоматски проглашава чак и за очување европске цивилизације тако да он панично поручује: „Вечерас је у овом позоришту почела жестока борба између НАС и ЊИХ. На челу колоне сам ја, француски филозоф који несебично нуди своје време и енергију да се одбрани Европа. Ово је битка антифашиста против фашиста, слободних људи против популиста. Први уједињују, а други разједињују.“
Осим тога БХЛ је упозорио да се Европа данас налази под троструким ударом – са спољне стране су Путин и Трамп који једва чекају да пропадне ЕУ и чине све да се то деси. Али ту су и „унутрашњи непријатељи“ и плаћеници „спољних снага зла“ који такође желе да уруше све оно што данашња Европа представља, у првом реду слободу мишљења и европски хуманизам.
По БХЛ-у, ништа мање нису опасни ни они који су у овом историјском тренутку аполитични – збуњени, разочарани, депресивни, обесхрабрени и очајни. Подвлачи да се на турнеји не обраћа својим истомишљеницима, али ни „спољним и унутрашњим непријатељима“ који желе да униште Европу. Он жели да пробуди обичне људе који су апатични и аполитични и нису свесни да размишљају кратковидо и да тако постају жртве сопствене идеолошке лењости која убија наду. Али како су људи ти који стварају историју, сада је само на Европљанима да не допусте да европски воз не искочи из шина. И да после 70 година мира Европа опет крене у међусобне ратове и нова крвопролића: „Мале су вам плате и пензије и популизам вам се смеши, заводи вас и обећава брда и долине. Зашто то ради? Па, да би вас боље појео!“, поручио је на крају.
Публика полако напушта салу и центар збивања постаје позоришни фоаје у којем је организован пригодни коктел. Сви су у нестрпљивом ишчекивању да се појави звезда вечери – БХЛ. На све стране су европске плаве заставе са жутим звездицама, а ту је и штанд невладине организације „Europa Now“ где се продају поменуте заставе и рекламирају као модни детаљ – могу се носити као ноншалантно пребачен шал, а лети и као парео. Свакако представљају знак распознавања – да се зна ко је „прогресивна елита“, а ко „фашистичка сељачина“. Девојка која чека у реду за заставу у необавезном разговору са аутором овог текста тврди да је ЕУ застава данас за „пристојне људе“ својеврсни штит од „руље“. Сви који купе заставу одмах се и сликају на штанду иза којег је ручно исписан плакат с поруком „С поносом сам бранио Европу“. Једини је проблем што се на сваком селфију у првом плану види и велика неонска ознака која означава правац за позоришни тоалет. А то би у случају неопрезног и емотивног објављивања фотографија на друштвеним мрежама могао да буде аутогол за „пристојне људе“ и предмет спрдње за „руљу“, с обзиром на јасну поруку у ком правцу треба да иде ЕУ застава.

[/restrict]