Аргументи за нову политику Србије и Русије

Перспективе српско-руских односа

Књига Владимира Кршљанина „природну еволуцију државних приоритета Србије“. Безалтернативност прозападног курса замењена је неодрицањем од пријатељства, од сопствених интереса. Савезништо с Русијом чине могућим константе српске спољне политике – никада у НАТО и никада санкције Русији!

У препуној сали Руског дома у Београду протекле седмице одржана је трибина „Перспективе српско-руских односа“ поводом издавања књиге Владимира Кршљанина Србија и Русија – Аргументи за нову политику. Говорили су Славољуб Качаревић, генерални директор компаније „Информатика“, научни саветник Института за политичке студије др Зоран Милошевић, редовни професор на Филозофском факултету др Слободан Антонић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду др Душан Пророковић, виши научни сарадник Института за новију историју Србије др Александар Раковић, и аутор Владимир Кршљанин, председник Покрета за Србију.
Говорећи о карактеру српско-руских односа аутор је нагласио да смо ми Срби и Руси једно, и да су наши односи кроз целу историју били савезнички.
„Али у смислу теорије међународних односа они нису увек имали квалитет и обим који одговарају савезништву. Реч савезништво употребили су председници Србије и Русије 17. јануара у Београду. Током 1990-их година карактер односа Србије и Русије се мењао од тајно придруженог чланства СФРЈ у НАТО-у, када је сарадња с Русијом била квалитетна и обимна, али праћена неповерењем, до иницијативе за улазак Србије у Савез Русије и Белорусије, односно за успостављање први пут у историји државног јединства две земље иако су обим и квалитет сарадње у том тренутку били на ниском нивоу због тешких прилика у обе земље.“
Аутор каже и да су Србија и Русија наставак Ромејског царства и као такве оне су источник и настављач хришћанске, европске цивилизације. Јеретички Запад и њена духовна аберација и вредносна опозиција. „Наш заветни концепт нације много је старији и хуманији од западног. Он је и саборни, а западни је конфронтациони и нас је бацао у трагичне унутрашње сукобе и велике ратове. Један од најкрупнијих носилаца и преносилаца православних вредности и ромејске науке био је Свети Сава, замонашен у руском манастиру, отац заветне нације и творац Законоправила, написаног на заједничком нам црквенословенском језику. Кроз целу модерну историју Русија је била заштитник Србије и гарант њеног опстанка, а и наше трагично жртвовање и страдање 90-их помогло је усправљању Русије. И нада садржана у Резолуцији 1244 не би била могућа без Русије. Милошевић и Путин се никада нису срели, они су се историјски мимоишли. Ипак, као што је Душаново царство предало штафету Трећем Риму тако је Милошевићева Србија предала штафету Путиновој Русији. А она је својим уздизањем већ променила свет. Морално и војно политичко лидерство Русије у савременом свету Србија је дочекала под хибридном окупацијом и прозападним руководством.“
Последњих година, оцењује Кршљанин, догађа се природна еволуција државних приоритета Србије. „Безалтернативност прозападног курса замењена је неодрицањем од пријатељства, од сопствених интереса. Савезништо с Русијом чине могућим константе српске спољне политике – никада у НАТО и никада санкције Русији! Уз економску на замаху добијају војна и безбедносна сарадња и сарадња у сфери високих технологија које раније нису постојале. Перспектива је да ова природна еволуција коју условљавају свеопшта криза западног капитализма и јачање Русије, Кине и других сила које нису под контролом предаторског Запада изведе Србију из колонијалне, економске, технолошке и медијске зависности од Запада и доведе до правог кодификовања нашег духовног али и државног савезништва и саборног јединства са Русијом. То правно кодификовање је неопходно и због тога јер ће будући праведни свет бити и правно уређен свет. И због тога што су војна сила катехона Русије и праведне норме међународног права једина гаранција потискивања западног зла. Међународно право на коме Русија с правом инсистира настало је победом православне Русије над Трећим рајхом и силама осовине. Оно ни до сада није ни довољно примењено, јер тајне структуре Запада нису престале да користе своја франкенштајновска чудовишта, своје старе и нове усташке и бандеровске легије, ханџар и Скендербег дивизије. Рат Русије против Исламске државе у Сирији показује да ни према садашњем нацифашизму неће бити милости као што није било ни према ономе од пре 80 година. Зато Србија нипошто не сме одустати од својих историјских аргумената заснованих на међународном праву. Русија нам је непобедиви гарант да ће међународно право опстати и да можемо вратити отето.“

Душан Пророковић

Без одбране вредности нема ни Европе

Међу многим важним темама српско-руских односа ова књига отвара и питање вредности, питање моралних вертикала и фундамената европских друштава. Он каже да су и руски и српски народ европске нације, делови укупне европске традиције и историје. Данашња Европа или евроунијатске, евроатлантистичке елите одричу се те традиције хришћанске димензије и дела своје историје. Отуда и фундаментална криза Европе или боље рећи западне цивилизације са пратећим дестабилизацијама и немирима од Шпаније преко Немачке и Француске до Велике Британије и ево, САД. Српска и руска мисија, или уопштено православне цивилизације је да вредности бранимо а традицију сачувамо, али и да без ослањања на Русију демократије у Европи више не може бити.

Славољуб Качаревић

Подржавамо „ређе“ књиге

У књизи Србија и Русија – Аргументи за нову политику налазимо низ погледа, ставова и чињеница које теже и ређе добијају место на нашој јавној сцени. Зато нашој компанији није било тешко да подржи ово издање, а управо због тога је и разговор о њој сада можда и неопходнији него што је то било раније.

Слободан Антонић

Срби су историјски велики народ

Постоје велики и мали народи у демографском и у историјском смислу. Српски народ у демографском смислу је мали, али у историјском смислу велики, то је наша историјска судбина. Како би историја изгледала да није било Срба, да није било Гаврила Принципа и НАТО агресије 1999!? Србија као мала земља, уколико би се пробудиле снаге које су за поновно успостављање истинске суверености, народне демократије и истинске суверености, имала би два геостратешка правца за ослобођење. Један је да се нешто озбиљно промени у центру система, па да то доведе до ослобођења мање земље на периферији као што је Србија, а други да та мала земља има моћног савезника који ће јој омогућити да изађе из те орбите и крене у самосталан развој. Та друга опција, у којој мисли на Русију, размотрена је у Кршљаниновој књизи. займ онлайн займ экспресс сургутоформить займ по телефону на картузайм на карту срочно без отказа круглосуточно