Акредитив за НАТО

Може ли долазак новог америчког амбасадора у Сарајево да донесе иоле другачију политику САД према БиХ и Републици Српској?

Милорад Додик се после вишегодишње „паузе“ поново састао са амбасадором САД у Босни и Херцеговини. Истина, не са, сада већ бившом, представницом најмоћније светске силе у дејтонској творевини Морин Кормак него с њеним наследником у Сарајеву Ериком Џорџом Нелсоном, кога је као председавајући Председништва БиХ примио поводом уручења акредитива. Иако је повод за разговор био протоколарни догађај, јасно је да је због вишегодишњег негативног односа званичног Вашингтона према првом човеку мањег ентитета БиХ овај састанак имао далеко већу тежину од оног који обично заслужује први долазак новог амбасадора неке земље (па макар то биле и Сједињене Америчке Државе) код шефа државе у којој ће обављати свој дипломатски посао.

[restrict]

ТРАМПОВ АМБАСАДОР У БиХ Наравно, то што је нови представник Трампове администрације у Сарајеву предао акредитиве Додику, као формално првом човеку земље домаћина, никако не би требало схватити као знак (па чак ни као наговештај) промене досадашње америчке политике према Републици Српској и њеном „тврдом“ лидеру, нити из тога прерано извлачити закључак да ће Додик с Нелсоном имати суштински другачије односе него с претходном амбасадорком Морин Кормак. Подсетимо да је први човек РС, због безочног антисрпског и унитаристичког „курса“ дотичне госпође, са њом био у оштром сукобу и без личних контаката, а многи сматрају да Кормаковој припадају велике заслуге што се Додик почетком 2017. нашао на „црној листи“ Вашингтона.
Додик је често истицао да је овакав негативан однос према њему последица продуженог утицаја бивше (обамино-клинтоновске) администрације чији је Кормакова заостали део, али и изражавао наду да ће се ствари променити када у БиХ стигне нов, „Трампов амбасадор“. После више од две године Трамповог председниковања, током којих су се притисци на Бањалуку – уместо очекиваног ублажавања – још више појачали, у Сарајево је најзад дошао „Доналдов човек“, дипломата Ерик Нелсон, који је каријеру у Стејт департменту започео 1990. године, а од магазина „Фидскуп“ био 2014. проглашен „једним од 14 лидера визионара у пољу федералне информационе технологије“.

МАЛИ СИГНАЛИ Мада је Додику, верујемо, јасно да због оштрог сукоба „дубоке државе“ са садашњим станаром Беле куће не може очекивати да се политика Вашингтона према Босни промени преко ноћи, за њега би било врло важно да по доласку новог амбасадора уследе макар мали позитивни помаци који би, ако ништа друго, били сигнал да Трамп, ипак, неће имати исти однос према Републици Српској као претходне администрације. Због тога не треба да изненађује што је председавајући Председништва БиХ, приликом уручења акредитива у јавном обраћању Нелсону (и што је важније: његовим надређенима) био – да употребимо дипломатски израз – максимално кооперативан.
Наравно, поновио је добро познату чињеницу да „у БиХ не постоји консензус о чланству у НАТО“, али је истовремено изразио „опредељеност (Републике Српске – К. Б.) за сарадњу са Алијансом кроз Партнерство за мир и појединачни програм сарадње“, те нагласио да ће „бити времена да појаснимо сва (спорна – К. Б.) питања“. Може се поставити питање колико су биле куртоазне, а колико заиста искрене Додикове речи да „цени улогу САД у заустављању рата и стабилизацији мира у Босни и Херцеговини“, али од тога је, чини се, занимљивији његов апел да се „уз заједнички рад и помоћ Вашингтона што пре оконча улога високог представника у Сарајеву“.
Ако је судити по ономе што је Нелсон саопштио у првом званичном обраћању јавности, могао би се стећи утисак да он уопште није чуо претходно Додиково објашњење о томе да у Босни и Херцеговини нема консензуса о уласку земље у НАТО, пошто је изразио задовољство што ће „помагати Босни и Херцеговини да напредује ка њеним зацртаним циљевима, чланству у Европској унији и Северноатлантском савезу“. Свакако, садржај амбасадорове поруке није био последица његовог лошег слуха већ свесног игнорисања става Бањалуке о војној неутралности, што свакако није – бар кад су интереси РС у питању – охрабрујући почетак дипломатског деловања Ерика Џорџа Нелсона у некадашњој централној југословенској републици.
Остаје, јасно, питање да ли су у каснијем разговору, обављеном иза затворених врата, „Његова екселенција“ амбасадор САД и председавајући Председништва БиХ остали на досадашњим потпуно супротним позицијама код кључних питања или су, ипак, пронашли неке тачке за приближавање ставова. С обзиром на то да је Нелсон дошао у Сарајево са задатком да током његовог амбасадорског мандата БиХ стекне статус члана западне војне алијансе, он једноставно нема маневарски простор да чини било какве позитивне помаке према Републици Српској, која представља главну препреку реализацији постављених циљева. Осим, наравно, уколико Бањалука – у шта је, заиста, тешко веровати – не прихвати америчке захтеве за уласком државе у НАТО и унитаризацијом БиХ, чиме би фактички потписала властиту смртну пресуду.
Због тога, бојимо се – чак и у случају да Додик с Нелсоном успостави боље личне односе него што их је имао с његовом претходницом – не треба очекивати суштинску промену курса који ће спроводити амерички амбасадор у Сарајеву према „главном реметилачком фактору у држави“. А самим тим логично је претпоставити да ће амбасада и под новим шефом остати центар из кога ће се подстицати, охрабривати и финансијски помагати све оне „демократске снаге“ спремне да руше (или бар ослабе) „неподобну националистичку и проруску власт у Бањалуци“.

[/restrict]

Додикове победе у Требињу и Добоју

На локалним изборима за градоначелнике Требиња и Добоја убедљиве победе остварили су кандидати које је истакао или подржао Савез независних социјалдемократа Милорада Додика. У Дучићевом граду је тријумфовао кандидат СНСД-а Марко Ђурић са 67 одсто добијених гласова, а занимљиво је да у овом надметању најјача опозициона партија, Српска демократска странка, уопште није имала свог представника. Ова странка је, међутим, претрпела тежак пораз у доскорашњој „тврђави“ СДС-а, Добоју, где је њен кандидат Небојша Шајиновић добио поверење само девет одсто грађана. Новог градоначелника Бориса Јеринића подржало је чак 89 одсто изашлих бирача, а овакву убедљиву победу остварио је и због чињенице да је уз њега био владајући блок у Бањалуци. Јеринић је био део „добојске струје“ СДС-а која је, због залагања за сарадњу са Додиком, одлуком председника Вукоте Говедарице искључена из странке. Дебакл у Добоју још је више ослабио ионако начету Говедаричину позицију, па су уследили захтеви за његовом оставком и изборима за новог првог човека СДС-а.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *