У ЗМАЈЕВОМ ГНЕЗДУ ОНЛАЈН-НАДЗОРА

Технолошки концепт нове велике игре

Изјава Џорџа Сороша, дата у Давосу, да је Си Ђинпинг највећи непријатељ отворених друштава, представља лајтмотив америчке дубоке државе која ће предстојеће године посветити слабљењу моћи кинеског председника у којој је институционално концентрисана отпорност кинеске државе

Нама добро знани амерички милијардер Џорџ Сорош у Давосу је прошле недеље изјавио да је кинески председник Си Ђинпинг највећи противник отворених друштава. Сорош је своју тврдњу образложио чињеницом да је кинески ауторитарни режим најбогатији, најјачи и технолошки најнапреднији.
Премда, на пример, њујоршка полиција користи кинеске технологије за препознавање лица грађана, Сорош тврди да ће кинеска влада исте технологије злоупотребити за процену опасности која јој долази од појединаца. По њему, инструменти контроле, развијени на основу вештачке интелигенције, пружају инхерентну предност тоталитарним друштвима над оним отвореним. Другим речима, електронска контрола и процена појединаца у отвореним друштвима је мера безбедности, а у Кини мера репресије.
Изјава Џорџа Сороша је лајтмотив америчке дубоке државе која ће предстојеће године посветити слабљењу моћи кинеског председника у којој је, сагласно кинеским друштвеним традицијама и поимањима, институционално концентрисана отпорност кинеске државе.
Паралелно са овим процесом, интензивираће се напори Вашингтона да се трговински рат и акције које ће бити предузете под његовим плаштом, нарочито у јужној и централној Азији, као и у Индокини, искористе да америчке компаније стекну боље позиције на кинеском тржишту, да се с Пекингом успостави подношљивија технолошка дистанца и да се успори кинески привредни раст. План је да Кина буде гурнута у замку средњег нивоа развијености, како би постала осетљивија на америчке притиске и услове, о чему је „Печат“ већ писао.
Успорењем кинеске економије из темеља би били пољуљани пројекти успостављања економских појасева дуж Пута свиле и Поморског пута свиле. У геополитичком и привредном смислу, ови глобални пројекти Пекинг у 21. веку промовишу као таласократску и телурократску силу, што би био преседан у историји и крај светске доминације САД, односно читавог Запада.
Стожер оптужби САД на рачун Кине и председника Си Ђинпинга, када је кинеско друштво у питању, односиће се на оно што Запад назива социјалним кредитним системом у Кини који помиње и Џорџ Сорош.
Окидач за притисак Вашингтона на Кину је необуздан кинески привредни раст и тек започета глобална кинеска доминација на пољу мобилних мрежа пете генерације. Ширењем атмосфере страха на Западу од шпијунаже и кинеских конкурената, правдају се протекционистичке мере против компанија као што су „Хуавеј“ или ЗТЕ.
Страх се на Западу подгрева аргументацијом која почива на двоструким стандардима, уз потпуно пренебрегавање чињенице да америчка влада такође тајно прикупља податке о својим грађанима и компанијама посредством фамозног програма масовног надзора названог „Призма“.

[restrict]

СОЦИЈАЛНИ КРЕДИТНИ СИСТЕМ Кина има дугу традицију безбедности и контроле грађана. Гроф Сава Владиславић, који је Пекинг посетио у првој половини 18. века, износи у свом извештају да у граду постоји једноставан систем обавештавања.
„На улици, на вратима сваке куће виси камена плочица на којој домаћин, једном у 24 сата, мора да наведе колико је душа дошло у његов дом, а колико их је отишло. Полицајци пролазећи улицом бележе те бројеве у књигу и онда о томе обавештавају начелника кварта, овај пуковника, а пуковник начелника полиције, па се тако увек зна колико је људи у претходна 24 часа стигло у Пекинг, или колико ће их отићи из Пекинга и о томе полиција једном недељно извештава Сенат. Сенат пак извештава Тајни врховни савет, а Савет подноси извештаје кану“, написао је Владиславић, констатујући да је пекиншка полиција по томе изнад свих у свету.
Онолико колико је Владиславић био импресиониран системом полицијског извештавања, односно надзора над поданицима у тадашњем Пекингу, Запад је данас запрепашћен. Тачније, запрепашћени су медијски подложнији делови средњег и доњи слојеви становништва. Политичке, научне и културне елите с већим делом средњег друштвеног слоја на Западу одлично знају да се електронски надзире свака активност и похрањују подаци дословно о свакоме.
Кина је последњих година развила такозвани социјални кредитни систем чија би пуна примена требало да почне 2020. године. Реч је о сложеном систему анализе података и надзора. Циљ је осигурање земље, њеног уставног поретка и економске стабилности.
Социјални кредитни систем (Social Credit System; 社会信用体系; пин-јин: shè huì xìn yòng tǐxì), како се преводи у енглеском, у нашем језику има финансијски призвук. Према Џао Пенгу, новинару из Пекинга и врсном познаваоцу српског језика, карактери 信 用 (пин-јин: xin yong) односе се више на кредибилитет и поверење, премда обухватају и кредит у новчаном смислу.
Социјални кредитни систем је високотехнолошки систем који укључује огромне базе података о појединцима и компанијама, од њиховог кредитног рејтинга до општег и вероватно политичког понашања, укључујући приватне склоности и опредељења. Обрадом података из овог суперсложеног система, према западњачком тумачењу, кинеска влада ће добити потпуну и тренутну контролу над кинеским грађанима и привредном.
Сматра се да социјални кредитни систем, који је још увек у фази испитивања, потиче од концепта такозваног мрежног управљања друштвом (Grid-style social management; ; пин-јин: shèhuì wǎnggé huà guǎnlǐ) који је установљен почетком овог миленијума. Овај систем допринео је умрежавању система јавне безбедности у земљи, а кинеска влада данас, употребом великих база података и сложених алгоритама, има амбицију да процени поузданост сваке особе и њену усаглашеност с постојећим државним системом. Исто се односи и на компаније.
Марта прошле године штампа на Западу пренела је скоро незамисливу и дакако у пракси непроверљиву вест да је Кина, захваљујући пробном раду социјалног кредитног система, наводно забранила куповину авионских карата за девет милиона људи и за још три милиона у пословној класи. Иако је ова вест у земљи која вапи за што већим растом привреде тешко замислива, на Западу је узета здраво за готово.

„АМАЗОНОВО“ ПРАЋЕЊЕ ПОТРОШАЧА Западни медији наводе да ће кинески социјални кредитни систем контролисати свакодневно понашање грађана. Према писању британског „Телеграфа“, у Кини је предвиђена казна од 180 дана забране куповине возних карата за особе за које поменути систем утврди да су пушиле у возовима, возиле се с неодговарајућим возним картама или продавале фалсификоване возне карте.
Према истом извору, систем за вредновање „Сесами кредит“, у власништву компаније „Ант фајненшел“ која припада „Алибаба“ групацији, оцењује кориснике услуга. Оцењују се активности у распону од играња видео-игрица до онлајн-куповине. Званичници ове компаније демантовали су тврдње да се приватни подаци грађана прослеђују влади, осим у случајевима које закон налаже.
Јохан Лагерквист, специјалиста за кинески интернет при Шведском институту за међународне односе, изјавио је тим поводом да је по среди врло амбициозан програм, по дубини и обиму, који укључује испитивање индивидуалног понашања, чак и књига које људи читају. Лагерквист је кинески програм назвао „Амазоновим“ праћењем потрошача са орвеловским политичким заокретом.
Према наводима листа „Чајна дејли“, градске власти Пекинга заокружиће пројекат регистровања „кредитних поена“ до 2020. године. Лист пише да Кина успоставља социјални кредитни систем у циљу јачања развоја и побољшања пословног окружења.
„Очекује се да ће резултати утицати на приступ тржишту, јавне услуге, путовања, тражење посла и могућност покретања посла, према плану за побољшање пословног окружења града који је објавила градска комисија за развој и реформе у Пекингу“, наводи „Чајна дејли“. „Град ће побољшати свој систем црне листе и редовно објављивати стандардне евиденције појединаца и предузећа, због кажњавања проблематичног понашања. План, такође, подстиче владине органе у граду да деле информације ради координираних акција“, тврди „Чајна дејли“.

ХЛАДНИ РАТ ЗА УПРАВЉАЊЕ ИНТЕРНЕТОМ „Будући да је Си најопаснији непријатељ отвореног друштва, наде морамо полагати у Кинезе, посебно пословну заједницу и политичку елиту спремну да подржи конфучијанску традицију“, рекао је у Давосу Џорџ Сорош, позивајући се на древну прошлост Кине у којој су, према конфучијанској традицији, званичници били дужни да се држе истине и да је говоре док су на власти, чак и под претњом затвора или смрти.
Његова опаска о полагању наде у пословну заједницу и политичку елиту јасан је сигнал упозорења да ће САД кренути у конкретније акције подривања кинеског државног и политичког система на перфиднији и мање уочљив начин, него што су донедавно биле могућности организовања протеста или побуна.
Сорош је додао да постоји необјављена битка између Запада и Кине за управљање интернетом. Кина је, по њему, желела да диктира правила и процедуре које управљају дигиталном економијом, доминирајући светом у развоју својим новим платформама и технологијама.
„Прошле године сам још увек веровао да би Кина требало дубље да буде уграђена у институције глобалног управљања, али од тада је понашање Си Ђинпинга променило моје мишљење“, рекао је Сорош. „Моје садашње гледиште је да САД, уместо што воде трговински рат практично са целим светом, треба да се усредсреде на Кину. Уместо што олако попуштају ’Хуавеју’ и ЗТЕ, треба да их оборе. Ако би ове компаније доминирале 5Г тржиштем, представљале би неприхватљив безбедносни ризик за остатак света“, рекао је Сорош, додајући да Доналд Трамп има погрешан приступ Кини, пружајући уступке Пекингу и проглашавајући победу док обнавља своје нападе на америчке савезнике.
„Ово би могло поткопати циљ америчке политике да се сузбију кинеске злоупотребе и ексцеси. Стварност је да смо у хладном рату који прети да се претвори у врући“, поручио је Сорош.
Давос 2019. није могуће разумети без Давоса 2017. године, када је главна фигура светског економског форума био управо Си Ђинпинг.

ДАВОС 2017. „ДЕШИФРУЈЕ“ ДАВОС 2019. ГОДИНЕ Сједињене Америчке Државе ушле су одмах после Давоса 2017. у радикалну фазу односа с Кином коју покушавају да обуздају, како би је осујетили на путу преузимања примата у светској економији, а тиме и у низу других сфера живота на планети.
Да је ђаво однео шалу, у Вашингтону су видели након што им се Кина муњевитом брзином технолошки приближила. Даљи експанзиван развој кинеских технологија и њихово евентуално умрежавање са осталим евроазијским, дакле пре свих европским и руским, али и индијским партнерима, за САД је неподношљиво стање које обесмишљава остатак 21. века.
Питање је само јесу ли САД, политички разапете између Трампове администрације и дубоке државе, закасниле са овом врстом сложене интервенције и хоће ли им ико још једном поверовати да раде племениту ствар за цео свет, без обзира ко потеже револвер из Беле куће.
Америка је одлично разумела и проучила поруке које је свету пре тачно две године, управо из Давоса, упутио кинески председник. Он је тада, подсетимо, рекао да је протекционизам закључавање у мрачну собу и да нико из трговинског рата неће изаћи као победник.

[/restrict]