Пулс метрополе – КАКО ЈЕ БЕОГРАД ОТПЛОВИО У КАИРО

МОСТОВИ КУЛТУРЕ

Књига је прошле недеље била успешна спона главних градова Србије и Египта

На основу успостављене сарадње у оквиру које ће се Египат представити као почасни гост предстојећег, 64. по реду, Међународног београдског сајма књига 2019. године и потписаног Протокола о сарадњи између GEBO (General Egyptian Book Organization) и Београдског сајма, као извршног организатора Београдског сајма књига, на Каирском сајму књига (23. 1 – 5. 2. 2019) минуле седмице је у граду на Нилу била представљена најпопуларнија и најзначајнија београдска смотра издаваштва. Детаљније упознавање са овдашњом највећом фештом писане речи било је уприличено кроз представљање учесника, традиције, профила манифестације, програма и посетилаца, као и значаја Београдског сајма књига за културу Србије и региона и развијање међународне сарадње у области културе и ширење пријатељских веза између држава и народа.
Поред промотивних и информативних материјала о Београдском сајму, на штанду у Каиру представљени су и промотивни материјали Туристичке организације Србије и Београда, који су допринели стварању укупне слике о Србији. Представљање српског сајма на Каирском међународном сајму књига пратило је и тродневно учешће званичне делегације Одбора Београдског сајма књига коју су чинили Андрија Бојанић, помоћник градског секретара за културу Градске управе Београда, и Мирјана Лукић, саветник генералног директора Београдског сајма. Наступ на Каирском сајму подржала је и Амбасада Републике Србије у Египту, а добио је значајан одјек, изазвао је интересовање публике и осталих излагача које је превазишло очекивања и отворило могућности за шире представљање издавача не само из Египта већ и других арапских и афричких земаља са којима је остварен контакт вредан за будућност и међународне контакте и презентације на Београдском сајму књига.

ШТА ПОВЕЗУЈЕ БЕОГРАД, ДАМАСК И КАИРО

„КАФАНСКА КУЛТУРА“ БЕЛЕ ВАРОШИ

Пише Наташа Јовановић

Своју прву кафану Оксфорд је добио 1652, читавих сто тридесет година након што је у српској метрополи отворена прва кафана, уједно и прва у Европи

Прва кафана у Европи, судећи по неким историјским изворима на које се ових дана позивају бројни медији, отворена је у Београду, на Дорћолу 1522, односно годину након пада српске престонице у руке Османлија. Кафана се налазила на самом ушћу Саве у Дунав, и о томе сведоче поједини архивски записи. Ако је судити по изворима, осим што слови за прву кафану у Европи, реч је и о првој „ласти“ Медитерана, будући да је чак и Цариград своју прву кафану „отворио“1555. године. Претпоставља се да је овај првенац београдског угоститељства отворен приближно када и прве кафане у Дамаску и Каиру. Након дорћолске, те кафана у Каиру и Дамаску, у европским престоницама настала је права помама за отварањем сличних места, пошто су кафа и „кафанска култура“, коју су уз све остало што историја бележи донели турски освајачи, освојила Европу и на овај начин. После дорћолске забележено је и отварање кафане у Венецији. Венецијанци су у чарима кафанског живота почели да уживају тек 1629. године, а захваљујући пре свега трговачким везама Венецијанске републике и Отоманског царства. Први запис о овоме датира из 1645. године. Оксфорд је своју прву кафану добио тек 1652, читавих сто тридесет година након што је отворена прва српска кафана.

ЈУТАРЊА КАФА ЗА НЕКАДАШЊИ БЕОГРАД

Ко је имао среће да се јутрос пробуди у Београду, може сматрати да је за данас довољно постигао у животу. Свако даље инсистирање на још нечему, било би нескромно“, поручивао је пре неку деценију песник и омиљени лик међу житељима тада главног града не само Србије већ и Југославије. Ове његове речи сада поново читамо у новом издању Радовићевог чувеног наслова Београде, добро јутро („Лагуна“).
Ова књига је избор текстова из емисије Првог програма Студија Б Београде, добро јутро и обухвата период од јула 1975. до новембра 1976 – време када је Душан Радовић из студија са 23. спрата Палате „Београд“ око пет стотина пута уживо поздравио Београд. Догађало се то свакога јутра у 7 часова и 15 минута.
Овој врсти писања тешко је и вероватно непотребно одређивати име и род. Аутор би најрадије и емисију и књигу сматрао скромним доприносом београдском фолклору, усменом предању Београда нашег времена.

Текстови се објављују као део Пројекта суфинансираног из буџета Града Београда, Градске управе, Секретаријата за информисање

www.beograd.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *