„Пролећни фестивал“ на Калемегдану

Како је у Београду дочекана Кинеска Нова година

Нова Лунарна, у свету познатија као Кинеска Нова година, а од самих Кинеза названа „Пролећни фестивал“, дочекана је прошле седмице и у Београду. Место дочека била је Калемегданска тврђава. Предстојећу годину, која је по кинеском календару година свиње, дочекали су уз Кинезе који у Београду живе и раде и бројни Београђани, не само љубитељи Кине, кинеске традиције, обичаја и уметности већ и сви расположени за добар провод у ведром расположењу. Била је то прилика да сви окупљени уживају у импресивном спектаклу, код Фонтане Рибара, где је био уприличен Кинески фестивал светла, а дочек су увеличали нова амбасадорка Кине у нашој земљи Чен Бо, премијерка Владе Србије Ана Брнабић, министар културе и информисања Владан Вукосављевић, уз домаћина, градоначелника српске престонице Зорана Радојичића.
Плато поред београдског Рибара, чини се, никада није био лепши, пошто су на њему изложене светлосне скулптуре, у којима ће Београђани и гости Београда уживати наредне две седмице. Овај изузетни догађај – према очекивањима – окупио је бројне посетиоце, међу којима су предњачили Кинези, који су дошли да заједно са својом амбасадорком дочекају свој национални празник. После поздравних говора, госпођа Чен Бо је кренула да одбројава на кинеском, а скоро сви окупљени су бројали углас с њом. У тренутку када је одбројавање завршено, отпочео је незабораван ватромет, који је трајао десетак минута.

Зоран Љ. Николић

МАСОНСКИ СИМБОЛИ У БЕОГРАДУ

„Службени гласник“

Реч је о књизи која говори о томе колико је Београд био важан на карти европских слободних зидара током протеклих неколико стотина година и колико је значајних масонских потписа остало на грађевинама овог града. Значај овог дела јесте у томе што се први пут широј јавности открива колико је и у симболичном смислу српски престони град капија Европе, јер показује велику историјску важност Београда. Најзад, ово је први пут да један град добије књигу која читаоца води у обилазак важних улица, споменика и грађевина на овакав начин, гледано кроз утицај слободних зидара на његову историју.

Поводом осам векова аутокефалности СПЦ

Монументални споменик Стефану Немањи

На Савском тргу биће постављена скулптура у висини зграде од шест спратова. Београдска делегација представила је, приликом посете Москви, вајару Александру Рукавишњикову идејно решење за уређење Савског трга на којем ће се споменик налазити

Пише Саша Францисти

Савски трг ће, како најављују градски челници, за само неколико месеци у потпуности променити своје лице. Наиме, у централном делу трга ускоро ће бити подигнут монументални споменик Стефану Немањи, оснивачу српске државе. Делови споменика, дело руку истакнутог руског вајара Александра Рукавишњикова, који је победио на конкурсу Града расписаном поводом израде идејног решења споменика, већ су готови. Делегација Скупштине града Београда била је у прилици и да урађене делове види након недавне посете Москви и радионици где се споменик израђује.
Радионицу у којој руски уметник ствара споменик родоначелника српске државе посетио је заменик градоначелника Београда Горан Весић, који је, како каже, импресиониран оним што је Рукавишњиков досада урадио. Радови теку одлично, а пола споменика је већ урађено.
„Ради се скулптура која је висока петнаест метара и заједно са шлемом споменик ће бити висок око двадесет три метра. То је отприлике висина зграде од шест спратова“, истакао је заменик градоначелника. Иначе, пре него што стигне у Београд, на Савски трг, своје коначно одредиште, споменик ће у Москви бити изливен у бронзи. Делови споменика ће у српску престоницу почети да стижу већ од маја, како би по приспећу свих делова био састављен у Београду.
Београдска делегација представила је, приликом посете, Рукавишњикову идејно решење за уређење Савског трга на којем ће споменик бити постављен.
Будући да је за изливање овог монумента у бронзи потребно око годину дана, споменик би требало да буде завршен и постављен ове године, када ће уједно бити обележено 800 година аутокефалности Српске православне цркве и објављивања првог српског устава, Законоправила Светог Саве.

Текстови се објављују као део Пројекта суфинансираног из буџета Града Београда, Градске управе, Секретаријата за информисање