Политика „Турског тока“

Изградња дела гасовода „Турског тока“ кроз Србију све је извеснија и ближа, мада још има неупотребљених „клипова“ који би отежавали његову реализацију

Иако се каже да једна лоша ствар никада не иде сама, нарочито када је увезана с политиком, десило се и супротно – да се у исто време догоде две добре ствари. Тек што је Бугарска добила „зелено светло“ да преко своје територије гради руски гасовод од границе с Турском до границе са Србијом, Секретаријат Енергетске заједнице у Бечу донео је одлуку да је и изградња дела овог гасовода кроз нашу земљу у складу с европским правилима.

МИШЉЕЊЕ ИЗ БЕЧА „Ројтерс“ је јавио да је бугарска компанија „Булгартрансгас“ донела коначну одлуку о инвестирању у пројекат изградње гасовода „Турски ток“, којим ће се транспортовати руски гас од њене границе с Турском до Србије. Одлука је донета након што је „Булгартрансгас“ прикупио обавезујуће понуде од три компаније, међу којима је и „Газпром“, за проширење бугарског система за транзит гаса.
Само дан касније Секретаријат Енергетске заједнице из Беча донео је мишљење према коме ће Србија моћи да се прикључи на пројекат гасовода заједничког руско-српског предузећа „Гастранс“. То значи да је Секретаријат ове заједнице уважио захтев регулаторног органа за енергетику Србије АЕРС-а, и изнео своје мишљење о изузецима од правила Трећег енергетског пакета ЕУ за будући гасовод у Србији, а који би требало да буде наставак „Турског тока“.
У саопштењу се наводи да је „Гастранс“ пројекат за нови нафтовод на територији Србије који би требало да буде повезан с новом инфраструктуром гасовода што ће бити изграђен „узводно у Бугарској и низводно у Мађарској“. У свом мишљењу Секретаријат тражи низ услова како би се осигурало да пројекат не доведе до затварања тржишта у Србији и шире.
Секретаријат се, пре свега, усредсредио на потребу стварања функционалних ликвидних и конкурентних тржишта гаса у Енергетској заједници на основу једнаких правила и услова. Како се наводи, тржишта гаса у југоисточној и централноисточној Европи ослањају се на испоруке руског гаса и често имају ограничене везе са суседним земљама.
Иначе, главни циљ Енергетске заједнице је да прошири правила унутрашњег енергетског тржишта ЕУ, посебно на земље југоисточне Европе и црноморске регије. У области гаса ово је имплементација Трећег енергетског пакета ЕУ.
Зато у процени утицаја пројекта „Гастранс“ Секретаријат, с једне стране, закључује да ће нови нафтовод који улази у земљу са југа побољшати безбедност снабдевања диверсификацијом путева снабдевања, а с друге, упозорава да ће он учврстити и одржати доминацију руског „Газпрома“ и „Србијагаса“.

[restrict]

ТРЕЋИ ЕНЕРГЕТСКИ ПАКЕТ Министар рударства и енергетике Александар Антић назначио је да је Србија значајно ближе изградњи гасовода кроз земљу после мишљења Енергетске заједнице, али је и навео да ће питања из тзв. Трећег енергетског пакета, који забрањује монопол у транспорту и трговини гасом, бити предмет даљих разговора између ЕЗ и српског регулаторног тела, Агенције за енергетику.

РОКОВИ И СТРАХОВИ Пројекат нафтовода „Гастранс“ је продужетак новог гасовода који ће се градити у Бугарској, а који треба да се повеже с „Турским током“ који пак повезује Руску Федерацију с Турском (капацитета 15,75 милијарди кубних метара гаса годишње). Пројекат има за циљ да повећа додатне количине руског гаса у југоисточној и централној Европи.
Председник Управног одбора „Газпрома“ Алексеј Милер раније је за ТАСС изјавио да би изградња дела „Турског тока“ кроз Србију требало да се заврши до краја 2019. године, а у интервјуу за ТВ канал „Русија 1“ рекао је да ће траса гасовода на територији Србије бити дугачка 403 километра.
Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса“, још је приликом посете руског председника Владимира Путина Београду, када су потписани додатни енергетски споразуми с Русијом, изјавио да би изградња гасовода кроз Србију од границе с Бугарском до границе с Мађарском требало да почне у марту а завршетак радова предвиђен је за 15. децембар ове године, а стављање у функцију биће 1. децембра идуће године.
Како истичу експерти за енергетику, споразуми о гасу с Русијом и улагање 1,4 милијарде евра у српску инфраструктуру осигураће енергетску безбедност и значајно учврстити енергетску позицију Србије. Наравно, под условом да опет не дође до неке опструкције, попут оне око „Јужног тока“.
Срећко Ђукић, некадашњи дипломата и одличан познавалац енергетске проблематике, за „Спутњик“ каже да је још рано за тврдње да је то готова ствар и подсећа да смо недавно у Београду и од руског председника Владимира Путина могли да чујемо да је Русија обезбедила средства за српски део гасовода, али да у крајњој линији све зависи од ЕУ. Ипак, Ђукић објашњава зашто данас има више оптимизма да ће, за разлику од „Јужног тока“, „Турски ток“ бити реализован.
„Због тога што су се све стране сагласиле да се тај гасовод гради по европским правилима, уз поштовање Трећег енергетског пакета, по коме гасовод не може да буде власништво произвођача гаса, већ транзитера. То су неке назнаке да би гасовод овога пута могао бити изграђен и да ћемо га реализовати“, напоменуо је Ђукић.

ЕВРОПСКИ УСЛОВИ Иако је Србија, условно речено, добила позитивно мишљење Енергетске заједнице (ЕЗ) око изузећа од приступа треће стране будућем гасоводу који ће ићи кроз Србију и бити повезан на бугарски и мађарски национални транспортни систем, на том путу ће, како сазнаје београдска „Политика“ из добро обавештених извора блиских ЕЗ, бити још доста услова које ће наша земља морати да испуни пре почетка градње гасовода кроз Србију .
И овог пута је запело око Трећег енергетског пакета, који подразумева да „Гастранс“, предузеће које би градило гасовод преко Србије, буде и власник гаса и гасовода, за шта је наша земља и затражила мишљење Енергетске заједнице. Уместо позитивног одговора, ЕЗ је мишљења да Србија ипак у одређеном проценту мора да омогући и трећим компанијама да тргују гасом и транспортују гас преко овог гасовода, искључујући тако монопол српске стране. Без обзира на то што Руси и Срби плаћају градњу и допремају гас.
Ово мишљење се, бар засад, не односи и на руску страну, већ само на српску. Зашто је тако одлучила, Енергетска заједница би требало наредних дана да обелодани у такозваним додатним условима, које ће објавити на свом сајту.
Извор „Политике“ каже да је Енергетска заједница заправо забринута за концентрацију „Газпрома“ и „Србијагаса“ на овим просторима. Реч је, како се каже, о „закукуљеном“ позитивном мишљењу, што и не чуди ако се зна какав је притисак Брисела и САД на градњу сваког гасовода којим треба да прође руски гас.
Бугари, који су о питању „Јужног тока“ били вероломни, али се и брзо покајали када су схватили шта су изгубили, сада поступају много разборитије. Крајем прошле године расписали су јавни позив за резервацију закупа капацитета у планираним гасоводима за проширење гасне мреже у Бугарској, на који су се јавиле три компаније заинтересоване да закупе укупно 100 одсто капацитета гасовода. Та заинтересованост је, заправо, потврда да постоји економска оправданост да се гасовод гради, а задовољен је основни смисао фамозног Трећег пакета – нема монопола, односно може једна фирма да гради гасовод, али ће (најмање) три фирме упумпавати гас кроз тај гасовод. Баш као што је случај са „Северним током 2“.
Код нас је ситуација другачија. Наша Агенција за енергетику усвојила је захтев „Гастранса“ да се за деоницу гасовода „Турски ток“ кроз Србију, којим се гас из ЕУ (Бугарске) транспортује у ЕУ (Мађарску), дозволи право изузећа, односно да не важи клаузула Трећег пакета о спречавању монопола. И у томе је суштинска разлика у односу на нашу деоницу, наводи „Политикин“ извор упућен у целу причу.
Енергетска заједница, наводно, „хода по танком леду“, јер не сме сасвим да одбије Србију, због могућег скандала по много основа, пре свега због чињенице да је српска страна врхунски дотерала и предала документацију у којој аргументовано и по свим српским и европским законима тражи изузеће.
Уосталом, и Немачка је за „Северни ток 2“ добила изузеће, што само говори да су гасоводи и те како политичко питање. Наравно, уз све разлике политичког положаја Србије и Немачке.
У ствари, главно питање је утицај САД, које не подржавају „Турски ток“, било да је у питању део до Турске, или онај преко балканских земаља даље за Европу.
Познато је да је Србија, као и земље југоисточне Европе, по потрошњи гаса на врло ниском нивоу, као и по степену гасификације који је од 10 до 15 одсто. И док је Србија сваке зиме у диму и смогу, Европа не зна шта је то пошто се 100 одсто греје на гас и троши га као енергент, тако да она нема права да нам и даље оспорава да и ми уживамо у чистом ваздуху. Што се пак Америке тиче, она за екологију уопште не мари већ само држи до властитих геостратешких интереса. Мада су се прилике промениле, па су и земље југоисточне Европе постале свесне властитих интереса…

[/restrict]

Један коментар

  1. Kako opisati sprecavanje od strane amerike a i nekih drugih,gasifikaciju evrope i azije Ruskim gasom.Sveopste ludilo tonuce sile.Deviza je posle mene potop.U vreme totalne devastacije planete zemlje amerika sprecava da se razvija vereovatno naj cistiji energent.Svim silama nastoji se spreciti da gas stigne do Srbije i kroz Srbiju jer ce se na taj nacin Srbija otrgnuti iz kandzi Srbomrzaca.Logika tonuce sile je prosta i razunljiva .Ruski energetski kapaciteti za zapad su neiscrpni.To je ono sto je zapad potrosio u svom besu i osionosti zivljenja.Danas se mora p[latiti ceh takvom rasipnickom zivotu .Ako zapad saradjuje sa Rusijom na zdravim ekonomskim osnovama Rusija ga ekonomski stize i prestize i samim tim diktira buducnost.Amerika i zapad da bi to izbegli pokusavaju da slome Rusiju da bi mogli kao i do sada da pljackaju a ne da trguju.Po starom obicaju huskaju ove slabe naivne i glupe u otvorene sukobe sa Rusijom kako bi neko drugi stradao za njihov interes.Igra je toliko providna da me cude zemlje kao Poljska,Ukrajina,Rumunija ima ih jos koje su pristale na ulogu zrtvenih jaraca u igri zapada.Uzdajmo se u veliki Ruski narod i Putina.Zapad je sigurno osudjen na poraz u ovpoj igri.Sto pre to shvate to bolje za sve nas.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *