Писма из тамног вилајета – Поражена држава

Да ли је намјера Запада да се тежиште терористичких активности пресели с Блиског истока на Балкан и да за то буде оптужена Исламска држава

Ових дана предсједник САД Доналд Трамп обавијестио је америчку и свјетску јавност да је Исламска држава поражена у Сирији. Но и када америчка војска напусти Сирију, надовезао се предсједник Ердоган, турска војска ће довршити уништавање Исламске државе. Коначно, на скупу који је организовао државни секретар САД Помпео, а коме су присуствовали министри иностраних послова земаља партнера у коалицији против ИСИЛ-а, упућена је порука да се рат наставља. Већ наредног дана Трамп је изјавио да је ИСИЛ поражена држава без територије.

ТРАМПОВ ОПТИМИЗАМ Да ИСИЛ још није ни близу пораза тврде стручњаци из америчке обавјештајне службе. Прошле недјеље је организација International Center for the Study of Violent Extremism (ICSVE) интервјуисала 18 ИСИЛ-ових чланова које је држала Курдска јединица народне заштите (YПГ) блиска америчким коалицијским снагама у Сирији. Двоје интервјуисаних били су бивши чланови ИСИЛ-ове обавјештајне службе познате као „емни“, пише „Daily Beast“. Оно што је речено тешко да може оправдати Трампов оптимизам.
Чињеница је да ИСИЛ није уништен, а поготово није у Босни и Херцеговини, ни као организација ни као идеја, која овдје има и своје просперитетне верзије и интерпретације у политичком наслијеђу Алије Изетбеговића.
Јасно је да је идеја и организација Исламске државе, у прошлом времену, на Блиском истоку, била потребна и корисна америчкој стратегији разарања исламског свијета и „обуздавања“ Русије. Овакав приступ је био видљив када су Американци одлучили да убију Осаму бин Ладена и направе чврсти савез са Ал Каидом, која је данас послушна терористичка организација у функцији америчких и израелских интереса. Управо таква Исламска држава требала је Америци – као кооперативни извор страха широм свијета.
У име Исламске државе углавном су се оглашавали пропагандни и обавјештајни магазини на енглеском, француском и турском језику.
Магазин „Rumiyah“, који се штампао и дистрибуирао и у електронској форми, „тајним каналима“ је доспијевао у јавност. Мало је познато да је овај часопис створен у Лондону, писан на енглеском језику уз пропагандну матрицу да се преводи на десет језика, мада је тек понекад превођен на врло лош „модерни стандардни арапски језик“ који ДАЕШ никада није користио.
Чак и посљедњи, десети број, с насловницом „Џихад у Источној Азији“ и интервјуом са наводним командантом ДАЕШ-а са Филипина и фотографијама „Рамбо џихадиста“, говори само о енглеском плагијату „Dar al Islama“, објављиваног у Паризу на француском језику, и „Konstantiniyye“, објављиване у Истанбулу на турском језику. Уз објаве Hayat продукције из Турске и „преузимања одговорности“ у име разних магазина и портала, вјешто је стварана слика чудовишта и главне пријетње свјетском миру, али и привидне борбе западних савезника против њега. На сличан начин западна „памет“ се и на Западном Балкану оглашавала у име Исламске државе у регионалном издању магазина „Rumiyah“, иначе непостојећем, са насловом: „Крв за непријатеље, мед за пријатеље“, који неодољиво асоцира на пропагандни филм Анџелине Џоли.

ПОЗИВ НА УБИЈАЊЕ У овом јединственом позиву на убијање хришћана, Срба и Хрвата, назире се намјера да се тежиште терористичких активности пресели са Блиског истока на Балкан и да за то буде оптужена Исламска држава.
Када се анализирају ти западни приступи, увредљива постаје површна пропаганда о идејама, појавама, организацијама и државама.
Све велике геополитичке подјеле и сукоби, једнако као површна и прљава пропаганда, видљиви су били и у БиХ, кроз однос Ал Каиде и ДАЕШ-а.
Наиме, први Завахиријев војник на Балкану, који од 2013. ратује за Нусра фронт Нусрет Имамовић је у свом „Свједочењу о фитни у Сирији“, објављеном 13. августа 2014, у име свих „босанских муслимана“ дао „присегу“ Ал Каиди и Аиману Завахирију те одбацио Исламску државу и Багдадија, образлажући то вјерским разлозима. То свједочење се може наћи на порталу Ал Каиде у БиХ (http://putvjernika.com/) који контролишу радикални исламисти из Маоче. Држава БиХ није нашла за сходно да за Нусретом Имамовићем, путем Интерпола распише црвену потјерницу него је тек објавила „плаву објаву“ која значи само прикупљање података о лицу које може бити и кривац и свједок, али кога не треба хапсити. На страницама Ал Каидиног интернет-гласила видљиво је да су под америчком заштитом и да, штавише, подржавају магазине које издаје Исламска држава у Паризу („Dar al Islam“) иако су ове организације у рату, о чему свједочи и писмо Нусрета Имамовића.
Након захтијева америчке владе власти у Сарајеву разматрају и могућност да преузму „своје“ држављане који су као припадници Исламске државе заробљени на ратиштима у Сирији и тренутно су у затворима у тој земљи.
БиХ јесу извор пријетње, а разлог томе можемо потражити у константној афирмација Изетбеговићеве политике у Сарајеву.