На шинама Хладног рата

Војна логика америчког повлачења из ИНФ споразума састоји се у следећем: разместити тако велики нуклеарни потенцијал да Москва схвати да не може да преживи напад и да се принуди на капитулацију

Првог фебруара, у петак, из Вашингтона је стигла коначна, званична и дуго очекивана потврда: Америка скида са себе обавезе проистекле из Споразума о ликвидацији ракета средњег и краћег домета (INF Treaty) из 1987. године. Ово је био сигнал, према мишљењу бројних аналитичара, за старт нове трке у наоружању. И, по свој прилици, враћања глобалне композиције на шине Хладног рата.

ВАШИНГТОН ОПТУЖУЈЕ МОСКВУ САД су већ од следећег дана, дакле од 2. фебруара, започеле процес изласка из Споразума, што ће потрајати укупно шест месеци. Председник Доналд Трамп је за ову своју одлуку окривио Москву. „Русија је некажњено кршила споразум сувише дуго, тајно испитујући и уводећи у наоружање забрањени ракетни систем који представља директну претњу нашим савезницима и војсци у иностранству“, истакао је амерички лидер. Западни медији су последњих месеци објавили много материјала о руској „тајној ракети“, коју су назвали „Novator 9M729“, односно SSC-8 по НАТО класификацији, којом Москва наводно крши споразум из 1987. године. Руски експерти су, међутим, још од 2000. године упозоравали на америчку ракету „Гера“, домета више од 1.000 километара. Американци су ову ракету користили као мету за тестирање својих антибалистичких система. У Вашингтону свој део кривице не признају, већ за све окривљују Москву, да би свом једностраном потезу дали какав-такав привид легитимности.
„САД су поштовале споразум више од 30 година, али ми нећемо бити ограничени његовим условима, док нам Русија даје лажне информације о својим активностима. Ми не можемо да будемо једина земља на свету која је унилатерално везана овим, или било којим другим уговором“, поручио је Трамп. Укључили су се и представници НАТО-а, исказујући јавну подршку Вашингтону, наглашавајући да ће Москва „сносити пуну одговорност“ за престанак дејства споразума. Амерички председник је још напоменуо да ће САД ићи напред у стварању својих варијанти војног одговора и да ће „радити са НАТО-ом и нашим другим савезницима и партнерима, да би лишили Русију било каквих војних предности које она може да има као резултат свог незаконитог понашања“. Другим речима, Трамп најављује да ће САД активно радити на развоју до јуче забрањеног наоружања – реч је о ракетама копненог базирања, домета од 500 до 1.000 и од 1.000 до 5.500 километара. У финишу Хладног рата совјетски и амерички лидер, Михаил Горбачов и Роналд Реган, после више година преговора постигли су договор о ликвидацији ових ракета, као и забрани њиховог истраживања и развијања.

[restrict]

СИМЕТРИЧАН ОДГОВОР МОСКВЕ Руска Федерација ће симетрично одговорити на потез САД, нагласио је и руски председник Владимир Путин, после састанка са министрима одбране и иностраних послова, Сергејом Шојгуом и Сергејом Лавровом. Како је поручио, Москва ће такође приступити стварању нових ракета, али остајући у буџетским оквирима планираним за Министарство одбране у наредним годинама. Путин је посебно нагласио да Русија неће размештати своје ракете средњег и краћег домета у другим регионима света – све док се тамо не појави америчко наоружање овог типа. Западни медији су већином преносили да Москва ове ракете неће, пре Американаца, размештати у Европи, али је Путин био јасан да се то односи на било који регион у свету.
Ове изјаве руског лидера су принципијелно важне и из друга два разлога. Најпре, то је јасна порука да РФ неће допустити да буде увучена у скупу трку у наоружању, као што је СССР дозволио, због чега је страховито трпео животни стандард обичних људи, а Москва је на крају – пре свега економски – била одбачена 30 година уназад. И друго, председник Русије је указао да европски партнери на морају да страхују од унилатералних потеза Кремља, већ да ће одговорност за даљу милитаризацију Европе бити на Вашингтону. Јер, једно је кад „подршка“ Америци долази из НАТО-а, где седе скупо плаћени лобисти и функционери, животно заинтересовани за наставак конфронтације, а друго је кад се са опасном безбедносном претњом суоче грађани ЕУ и најшира јавност. Они, засигурно, неће бити одушевљени перспективом да опасни балистички нуклеарни системи буду распоређени по њиховим пољима, шумама и градовима, чиме постају легитимне мете руског (контра)удара. Ово питање, поред енергетике, може потенцијално бити нови камен раздора у евро-америчким односима.

Разлога због којих су САД напустиле споразум има више. Администрација председника Доналда Трампа, посебно након уласка у њу саветника за националну безбедност Џона Болтона и шефа Стејт департмента Мајка Помпеа, све више делује унилатерално на глобалном плану. Болтон важи за ватреног присталицу раскидања свих правних окова који Америци везују руке на међународној сцени. То, с друге стране, изазива велику раздраженост америчких савезника и партнера, али је коначну превагу у Вашингтону однела струја која свим силама промовише Трампову максиму из предизборне кампање: „Америка на првом месту“. Доскорашњи министар одбране Џејмс Матис залагао се за више слуха у Вашингтону за потребе и интересе савезника, али је на крају остао изолован у Трамповом окружењу и морао је да се повуче. Са те стране посматрано, одлука о једностраном напуштању ИНФ споразума делује логично, али је питање последица…
Други, не мање важан разлог јесте давање новог импулса америчкој војној индустрији и утицајним лобијима који су с њом повезани. За земљу која протеклих деценија најуспешније производи кризе и ратове, ова индустријска грана је од виталне важности за одржавање баланса интереса и моћи унутар и око већ одавно хипертрофираног државног апарата. Истраживање, производња и продаја читаве нове класе ракета донеће америчким фирмама уносне вишегодишње уговоре, вредне много милијарди долара. Трећи је разлог то што креирање нове безбедносне кризе у Европи поново истиче неопходност „америчке“ заштите, за шта у ЕУ и НАТО-у има много заинтересованих клијената. Пре свега међу земљама „нове Европе“, које се иначе противе Русији, а све више и Немачкој, па чак и Француској. Десетак европских држава, лојалних следбеника САД, у стању су да знатно загорчају живот Берлину и блокирају иницијативе за које су Немци заинтересовани, што представља снажну полугу америчког притиска.

САД У ИГРИ, АЛИ БЕЗ ДОМИНАЦИЈЕ На глобалном плану циљ америчких ракета не мора да буде само Русија већ и Кина. Нису малобројни они који сматрају да ће примарна мета америчких ракета средњег домета бити кинеска војна сила – која последњих десетак година, по мишљењу Вашингтона, неконтролисано буја у Азији и западном Пацифику. Постоји више места у азијско-пацифичком региону, где САД може да размести копнене балистичке системе домета између 1.000 и 5.500 километара и тако парира нараслој моћи Пекинга. Другог начина за то Американци у овом тренутку, напросто, немају. Наравно, ове ракете треба, како верују у НАТО-у и Пентагону, да застраше Русију и принуде је да попусти под притисцима, кад већ економске санкције нису дале очекивани резултат.
Војна логика оваквог потеза могла би да буде у следећем: разместити у околини руских граница тако велики нуклеарни потенцијал да Москва схвати да не може да преживи напад. С друге стране, да производња и размештање тог потенцијала не буде превише скупо, попут великих интерконтиненталних ракета, већ да се масовном производњом противник принуди на капитулацију. Ипак, ракетна технологија је знатно узнапредовала од 1980-их, када је потписан ИНФ споразум. Москва данас поседује хиперсоничне крстареће ракете, које су пре три и по деценије биле у домену научне фантастике. По свему судећи, ове технологије успешно развија и Кина, док Американци још увек нису начинили одлучујући продор на том правцу. То значи да ће Москва, својим новим и перспективним противракетним системима (С-400, С-500 и „Нудољ“), у наредним годинама створити импресиван ешалон, којим ће обарати не само балистичке већ и крстареће циљеве који се крећу великим брзинама, и на великим висинама. Ни то у овом тренутку САД нису у стању, па је њихов одговор у виду масовне производње ракета средњег домета једини логичан. Недовољан за тоталну доминацију, али погодан да их одржи у игри још извесно време.

[/restrict]