КО ЋЕ ТРАМПУ НА МЕГДАН?

ПРЕГРУПИСАВАЊЕ ПРЕД ПРЕДСТОЈЕЋЕ ИЗБОРЕ

Ако би Трамп 2020. обезбедио реизбор, што је пошло за руком тројици његових претходника (Клинтон, Буш Млађи и Обама), сматра се да би кроз избор судија Врховног суда и спровођењем других дугорочних и дубинских политичких мера неповратно изменио пејзаж америчке политике у правцу тврдог идеолошког конзервативизма. Отуд толика панична хистерија у либералним и прогресивистичким круговима да се Трампу једноставно мора стати на пут

Необични и неочекивани успон Доналда Трампа до Беле куће, као и начин на који је, уз велику помоћ свог стратега и „сиве еминенције“ Стива Бенона, водио своју победничку кампању, потпуно су променили устаљена правила политичке игре у Америци, правила која су претходно била на снази деценијама, па чак и вековима. „Ураган Трамп“, како га је крстио познати амерички новинар Мет Таиби, одувао је све уврежене представе и идеје о томе како један амерички председник треба да изгледа и да се понаша. Нестао је лажни идеал углађеног и уздржаног државника беспрекорне прошлости, самозваног лидера тзв. „слободног света“ и провереног члана глобалистичког естаблишмента, који вешто балансира и мири наизглед непомирљиве разлике између конзервативних и либералних ставова и који својим ауторитетом премошћује очигледни јаз између закулисних корпоративних интереса и јавно прокламованих идеала о америчкој демократији, поштовању закона и једнакој шанси у „трагању за срећом“, који су Уставом зајамчени свим грађанима САД. Заједно с тим лажним идеалом нестала је и идеја политичког центра у Америци. А када нема јасно дефинисаног и израженог центра, око кога се окупља она фамозна Никсонова „тиха већина“, онда обично на површину избијају политички и идеолошки екстреми.
Увек без длаке на језику, живописне прошлости и склон ексцесима и политички некоректним изјавама, али са огромним самопоуздањем и непогрешивим инстинктом да препозна и искористи туђу слабост, Трамп је неспорно конфликтна личност која је изазвала незапамћену поларизацију у америчком политичком животу. Самим његовим избором, али и потоњим деловањем на месту председника дошло је до објективно великог скретања удесно што се тиче званичне државне политике. Трампови ставови о имиграцији, опорезивању, здравственој заштити, контроли личног наоружања, идентитетској политици и очувању животне средине толико су неприхватљиви особама са леве стране политичког спектра да многи из тог табора наредне изборе за председника доживљавају као бити или не бити. С друге стране, рурална, религиозна и традиционална Америка, она „корпа бедника“, како их је погрдно назвала Хилари Клинтон, а која је дуго пасивно таворила на маргинама свих политичких збивања, у Трамповој победи видела је шансу да се коначно чује и њен глас. Није стога нимало изненађујуће што су се ти слојеви мобилисали око свог председника и што предстојеће изборе такође доживљавају као судбинске.

[restrict] Последњи председник који није реизабран био је Џорџ Буш Старији, и то не због начина на који је водио рат у Ираку већ зато што се током једног банкета исповраћао у крило јапанског премијера што је покренуло шаљиве приче о његовим годинама и здрављу. Као млада нација заљубљена у мит о сопственој виталности, Американци изнад свега негују култ физичког здравља и крепкости, па нису спремни да толеришу испољавање било какве слабости на том плану. Из сличних разлога многи сматрају да Хилари Клинтон није изабрана јер је током кампање почела пречесто да колабира у јавности.
Како Трамп, упркос озбиљним годинама (72), засад не показује знаке болести и физичке немоћи, остаје нада међу америчким либералима да ће Демократска странка избацити довољно харизматичног противкандидата који би могао да га угрози. У том смислу, демократе су осокољене добрим резултатима на последњим изборима за Представнички дом Конгреса (освојено 40 места више него пре две године), као и рекордно ниским рејтинзима подршке коју Трамп тренутно ужива. Блокада државне администрације и различите истраге које се тренутно воде против људи блиских председнику (о којима смо писали у прошлом броју) додатно им уливају наду да ће подршка Трампу и даље опадати. Објективан проблем за демократе, међутим, представља чињеница да се у ове две и по године није профилисао ниједан довољно јак и препознатљив кандидат, а да време за то убрзано истиче. Политички роковник налаже да прве дебате у оквиру Демократске странке могу да се очекују током лета, док би званична листа кандидата требало да буде закључена на јесен. У фебруару наредне године крећу прва страначка гласања по државама, а кандидат за председника обично се проглашава на конвенцији странке у јулу. У септембру 2020. требало би да почну дебате кандидата и Демократске и Републиканске стране, док су избори заказани за 3. новембар 2020. године.
Дакле, у наредних годину и по дана требало би да се искристалише ко је демократа с најбољим шансама да спречи Доналда Трампа да свој боравак у Белој кући продужи на још четири године. Међу засад помињаним претендентима на номинацију издвојило се неколико личности које се између себе доста разликују по идеолошким позицијама, каријери, годинама, образовању и имовинским картама, али којима је заједничко то да готово сви имају понеку озбиљну ману или мрљу из прошлости коју би Трамп могао да експлоатише у потенцијалном сучељавању.

Камала Харис – Борац против патријархата

Сенаторка из Калифорније Камала Харис (54 године), која је своју кандидатуру објавила током ток-шоуа код лезбејске комичарке Елен Деџенерис. Претходно је, баш као и Обама својевремено, објавила аутобиогрфаску књигу о својој служби америчком народу. Камала је већи део каријере провела у калифорнијском правосуђу где је пробијала лед политичког и правосудног патријархата. Постала је први окружни тужилац женског пола у Сан Франциску, а након тога и прва жена јавни тужилац за читаву савезну државу Калифорније. Изабрана је за Сенат 2016. где је служила у одбору за правосуђе и где је привукла пажњу најшире јавности када је жестоко ислеђивала Трамповог кандидата за судију Врховног суд Брета Каваноа због оптужби за сексуално злостављање жена у младости. Камала је идеалан кандидат идентитетског поимања политике, јер, поред феминистичке агенде, игра и на карту чињенице да је мултикултурно дете имиграната, с обзиром на то да јој је отац са Јамајке а мајка из Индије. Потенцијална мрља могле би да јој буду оптужбе да је каријеру изградила на ванбрачној љубавној афери са бившим градоначелником Сан Франциска Вилијамом Брауном који је тридесет година старији од ње и који је у време њихове везе био ожењен.

Џозеф Бајден – Непосредни корпоративац

Док Камала Харис није објавила своју кандидатуру, медији су за најозбиљнијег кандидата демократа сматрали бившег потпредседника САД Џоа Бајдена. Бајден је 2016. одустао од кандидовања због смрти сина Боа од последица тумора на мозгу, али је у неколико наврата изразио намеру да се кандидује 2020. због жеље да се бори за идеале који су покретали његовог покојног сина. Бајден, бивши сенатор из Делавера, неспорно има велико искуство и добре везе у свим финансијским и корпоративним центрима моћи, као и непосредан и простосрдачан стил опхођења којим може придобити партијски неопредељене гласаче, као и умерене републиканце који се не слажу с Трамповим контроверзним одлукама. Бајден је већ неколико пута улазио у вербалне сукобе с Трампом у медијима и преко твитера, где је показао да му није испод части да се упусти у „уличну тучу“ речима. Потенцијални проблем за њега су године, јер је са 76 година чак четири године старији од Трампа, па у том смислу тешко може да се представи америчком народу као „свежа крв“ и генерацијска промена.

Бето О’Рурк – Свежа крв

Ако говоримо о свежој крви и генерацијској промени, ту се онда најпре мисли на Бета О’Рурка. За овог 46-годишњег бившег панк гитаристу се прича да има маркантну појаву Кенедија и ораторске способности Барака Обаме. Бето О’Рурк је привукао пажњу америчке јавности када је водио велику борбу са републиканцем Тедом Крузом за место које у сенату припада Тексасу. Иако је Тексас познат као једно од најтврђих упоришта републиканаца, О’Рурк је успео да оствари изненађујуће добар резултат премда је на крају изгубио, што је показало да има харизму која превазилази партијске линије. Такође, он има велику подршку јавних личности из света шоу-бизниса и благослов Обаме који је у више наврата изјавио да га Бето подсећа на њега током његове прве кампање. Ипак, без обзира на позитивне стране његове кампање у Тексасу, он је ипак у високу политику ушао обележен као губитник, а Трамп је изјавио како би био одушевљен да се Бето кандидује за председника испред демократа јер „обожава да брише патос губитницима“.

Мајкл Блумберг – Пребогати Њујорчанин

За разлику од О’Рурка, милијардер и филантроп Мајкл Блумберг никако не може бити окарактерисан као губитник. Ради се ипак о човеку који се изборио за три узастопна мандата градоначелника светске метрополе Њујорка. Поред тога, његово лично богатство, које је стекао тргујући на берзи, процењује се отприлике на 50 милијарди долара, што је скоро 16 пута више него што има Доналд Трамп и што га чини осмим најбогатијим Американцем. Сматра се да је добро обављао посао градоначелника Њујорка у врло осетљивом периоду након терористичких напада 11. септембра 2001. Поред година (као и Бајден има 76), многи му замерају и то што је три пута мењао политичку партију, прелазећи пут од демократе преко независног кандидата до републиканца, да би се тек недавно вратио у демократско јато. По томе такође, осим по великом богатству, подсећа помало на Трампа јер је и Трамп неколико пута мењао партијску афилијацију.

Берни Сандерс – Социјализам у крви

Не треба заборавити ни времешног социјалисту Бернија Сандерса који би, да није било махинација из кругова оданих породици Клинтон, вероватно освојио председничку номинацију пре две и по године. Да ли би он био успешнији против Трампа од Хилари тешко је рећи, али је свакако чињеница да Сандерс нема тако проблематичну моралну хипотеку корупције и служења војнофинансијском лобију као што је случај с Клинтоновима. Његова помало популистичка кампања за прошле изборе циљала је, баш као и Трампова, разочаране припаднике радничке класе који су остали без фабрика и послова, док су се шпекуланти и политичари богатили на њиховој муци. Сандерс се и даље залаже за бесплатно здравство и школство, и даље се противи огромном богаћењу на Волстриту, као и војним интервенцијама у иностранству. Треба ипак подсетити да је велики пафициста Берни својевремено био један од најзагриженијих заговорника америчке војне интервенције на Косову и бомбардовања СР Југославије. Њему су највећа препрека године (77), али и прилична радикалност његових левичарских ставова који одбијају умереније бираче.

Елизабет Ворен – Лажна Индијанка

Кад смо код радикалних ставова, ту се највише истиче Елизабет Ворен, 69-годишња сенаторка из Масачусетса. Она наступа као незванични гласноговорник прогресивног крила Демократске странке, а њени ставови о питањима имиграције, родне равноправности, геј права и борбе против климатских промена спадају међу најлибералније међу демократама. Она је ипак, пре свега, позната по томе што се у етничком смислу представља као припадница индијанског Чироки племена (иако изгледа као просечна средовечна жена беле пути), па се чак и у сврху доказивања свог порекла подвргла ДНК тестирању, што је изазвало подсмех када су објављени подаци који показују минималан проценат домородачких гена. По образовању је правница, а у политику је ушла преко рада на законодавству о финансијској заштити потрошача.

Кори Букер – Марионета Вол Стрита

За разлику од Воренове, која никако не може бити блиска републиканцима, сенатор Кори Букер (49) један је од демократа који има највећи потенцијал да покупи гласове неопредељених и колебљивих гласача из супарничког табора. То је најпре резултат његовог имиџа „хероја међу политичарима“ и човека од акције. Пре него што је ушао у Сенат 2013, Букер је одслужио два мандата као градоначелник Њуарка у Њу Џерсију, где је једном приликом појурио наоружаног пљачкаша испред градске скупштине, док је други пут спасао жену из пожара. Као поносни Афроамериканац и декларисани либерал, Букер ужива велику подршку мањинских и идентитетских група и лобија, а важи и за демократског сенатора који је у кампањама добијао највише донација од банака, инвестиционих фондова и брокерских фирми с Волстрита, што га потенцијално чини рањивим на оптужбе да је медијски напумпана марионета крупног капитала.

[/restrict]